26
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Granadi na samitu Evropske političke zajednice, međutim, u zvaničnoj najavi njegovog učešća na ovom skupu nema zakazanog sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.
Kako se navodi iz Predsedništva, Vučić će na marginama imati niz bilateralnih susreta sa evropskim zvaničnicima među kojima su predsednik Republike Francuske Emanuel Makron, premijer Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Riši Sunak, predsednik Vlade Gruzije Irakli Garibašvili, predsednica Vlade Republike Island Кatrin Jakobsdotir, kao i visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj.
PROČITAJTE JOŠ...
26
0
0
0
Međutim, Olafa Šolca, koji je zajedno sa Markonom, podržao i predložio francusko-nemački plan za Kosovo, nema u zvaničnoj najavi. Prema rečima sagovornika Nova.rs iz diplomatskih izvora, prilično je neizvesno da li će do ovog susreta doći, s obzirom na događaje u Banjskoj i činjenicu da je Nemačka spada u red zemalja koje najviše insistiraju na tome da se ovaj slučaj u potpunosti ispita i utvrdi odgovornost političkih aktera.
Odlazak kancelarke Angele Merkel, (ne)uvođenje sankcija Rusiji, pitanje statusa Kosova, ali insistiranje na sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, značano su uticali na odnose Srbije i Nemačke. Sve se dodatno zakomplikovalo nakon oružanog sukoba u Banjskoj, nakon čega su iz Berlina počele da stižu prilično oštre poruke na račun Beograda.
Nakon izbora koji se održani u septembru 2021. godine, Angela Merkel. dugogodišnja nemačka kancelarka odlučila je ode u penziju, a umesto nje, na tu poziciju došao je socijaldemokrata Olaf Šolc, dok su Ministarstvo spoljnih poslova preuzeli Zeleni na čelu sa Analenom Berbok. Ovakve promene razvodnile su moć koju je Aleksandar Vučić crpeo iz podrška Nemačke, zahvaljujući čemu mu je i EU gledala kroz prste. I baš kao što se i očekivalo, dolazak Olafa Šolca na vlast u Nemačkoj promenio je odnos te države prema Srbiji.
Tome su donekle doprinele i okolnosti, a pre svega rat u Ukrajini, koji je u prvi plan izbacio potrebu ne samo uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, već i hitnog rešenja kosovskog pitanja.
“Nezamislivo je da zemlje, koje se međusobno ne priznaju, budu primljene u EU”, pojasnio je svoj stav nemački kancelar na prvoj zajedničkoj konferenciji za novinare sa Aleksandrom Vučićem.
Nakon događaja u Banjskoj, usledili su pozivi iz Nemačke da se Srbija smanji broj vojnika na administrativnom prelazima.
„Srbija mora da smanji trupe na granici“, navela je Analena Berbok na marginama sastanka ministara spoljnih poslova EU u Kijevu.
Nešto ranije, Berbok je pozvala Srbiju da „nedvosmisleno pozove na uzdržanost od nasilja“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare