0
Predlog Deklaracije o miru između Kosova i Srbije koji je u Briselu srpskoj strani ponudio kosovski premijer Aljbin Kurti mogao bi biti poslednji ekser u kovčeg dijaloga Beograda i Prištine. Deklaracija u šest tačaka, prema mišljenju i srpskih i albanskih političkih analitičara smišljena je samo kako bi provocirala srpsku stranu, pokazatelj su apsolutne neozbiljnosti obe pregovaračke strane, ali i onih koji u dijalogu posreduju, specijalnog predstavnika Evropske unije Miroslava Lajčaka i šefa diplomatije EU Žozepa Borelja.
Nakon prošle runde dijaloga,u junu, kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti prvi put sedeli za istim stolom, zaključci su bili loši.
Saznali smo da je Kurti tražio od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, a da je Vučić rekao – nikada.
Nakon sastanka Vučić je o dijalogu govorio i pred poslanicima u Skupštini Srbije i rekao da je naša ponuda u dijalogu sa Prištinom samo razgovor i traženje kompromisnog rešenja. Ali da ne znamo šta je, tačno, kompromis. Predsednik je rekao i da suprotna strana slabo sarađuje i da nastup koji ima trenutna prištinska delegacija nije video ni kod jednog njihovog prethodnika. Da su pritisci zapada sve veći. Čuli smo i koliko Srba ima na KiM, ali i koliko iznose investicije Srbije.
Da nikada neće priznati Kosovo, već će to učiniti onaj koji dođe posle njega.
Šta piše u Kurtijevoj Deklaraciji
Izjava se sastoji od šest članova, od kojih je prvi “nenapadanje“. Navodi se da će se obe strane “suzdržati od međusobnih napada, vojne agresije, oružanih neprijateljstava ili nasilnih sukoba kao načina rešavanja bilo kojeg nerešenog spora ili bilo kojeg spora u budućnosti“. Drugi član se odnosi na “poštovanje granica“ po kome se obe strane obavezuju da će “strogo poštovati međusobne granice i neće pokušati, ni sada ni u budućnosti, da okupiraju, zauzmu, pripoje ili kontrolišu teritoriju jedni drugima u celini ili delimično“. Treći član je “reciprocitet u zaštiti i promociji manjinskih prava“ u skladu sa evropskim vrednostima i međunarodnim aktima. Četvrti član se odnosi na “mirno rešavanje sporova“, a navodi se da će u slučaju neuspeha u postizanju dogovora, strane tražiti rešenje mirnim sredstvima, uključujući posredovanje i arbitražu, te da nikada neće upotrebiti silu u sporovima.Peti član je “međusobna podrška procesu evropskih integracija“, a šesti su “završne odredbe“ u kome se navodi da je izjava sačinjena na engleskom, albanskom i srpskom jeziku, potpisana u prisustvu i svedočenju predstavnika Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.
Izgubljeni u prevodu
Sada imamo Kurtijevu Deklaraciju koju je Vučić odbio i da pogleda, optužbe prištinske delegacije da je Srbija počinila tri genocida i Vučićevu izjavu da je sa Kurtijem nemoguće dogovoriti ni koji je danas dan.
Zvuči vrlo ohrabrujuće.
Govoreći izričito o najnovijem predlogu prištinske strane za normalizaciju odnosa, politički analitičar Dušan Janjić kaže da je ovaj dokument čista provokacija predstavnicima Srbije.
“Tu su se svi pogubili u prevodu. I Kurti i Vučić i Lajčak i Borelj. Ne znam uopšte šta oni tamo rade. Jer kad se pojavi ovakav dokument, ako pogledate šta on zapravo sadrži jasno je da je toprekid sa svakom dobrom praksom u dijalogu. Kurti definitivno treba da shvati da istorija ne počinje sa njim. Ovaj proces u koji je Kurti ušao, započet je 2011. Godine , a ovom rezolucijom on pokazuje da ne prihvata ni onaj početni uslov za normalizaciju odnosa. Pao je na ispitu”, kaže Janjić.
Provokacija Vučića
Janjić smatra da je ovde reč o čistoj provokaciji.
“Ako se pogleda ovaj tekst jedan deo je već apsolviran Kumanovskim sporazumom, znači da je pase, istorijski i relevantan. Taj sporazum i Rezolucija 1244 su već rešili većinu ovih pitanja, izuzev te međusobne podrške na putu evrointegracija. Posebno je sporan deo koji se odnosi na prava manjina. On ide ispred onoga što piše u Ahtisarijevom planu i što je Kosovo uvrstilo u svoj Ustav. To je takvo spuštanje standarda kad je reč o mnajinama. S tim u vezi je i uvođenje pojma reciprocitet. Lajčak je morao da objasni Kurtiju šta sve spada u evropska prava. Reciprocitet kao manjinska politika dovela je do Drugog svetskog rata. To je jedno ucenjivanje matičnih država i potvrda da se manjine tretiraju kao taoci. Kurti poručuje da želi da menja pravila Evrope. Ovim predlogom nadmašuje i Šešelja i Vulina. Ova deklaracija je napravljena samo da isprovocira suprotnu stranu, dakle Vučića i u tome su uspeli. Ništa bolja situacija nije ni sa spiskom koji je Vučić tamo stavio na sto. Na kraju, postavlja se pitanje čemu služe uopšte ti sastanci i šta rade Lajčak i Borelj? Ovo je šamar Evropi, ali i Americi i Bajdenu”, zaključuje Janjić.
Sličnog je mišljenja i kosovski politički analitičar Nedžmedin Spahiu.
“Cilj ovog Kurtijevog poteza je da zeza Vučića i ništa više”, kaže Spahiu za list Nova.
Kurti nije spreman da popusti
Na pitanje da li prištinska strana zaista ovih šest tačaka vidi kao predlog nekog budućeg sporazuma odgovara:
“Ne! U biti ne!. To ne rešava problem Kosova, već ga ostavlja na vratima. Da bi išlo napred Kosovu je potrebno eksplicitno priznanje Srbije, da bi mogli dobiti članstvo u Ujedinjenim nacijama, NATO… Čak i da se učlani u ove organizacije bez priznanja Srbije, to je najveći sused Kosova i ovako nešto ne rešava problem. Pa pogledajte Kipar. Oni jesu u UN, ali i dalje imaju ogroman problem. Kosovo mora da dobije eksplicitno priznanje, a to nosi svoju cenu. Bajden je to jasno poručio u svom pismu, to je rekao i Makron u Parizu kada je pitao kosovsku stranu šta su spremni da daju za priznanje Srbije, to isto govore i Rusi kada kažu da mora postojati dogovor. Aljbin Kurti nije spreman da popusti i to je srž problema”.
BONUS VIDEO Vučić: Odoh ja sam Viktorom na jedno lepo mesto
Pratite nas i na društvenim mrežama:
