Novi izaslanik SAD za Balkan: Beograd i Priština da ne izbegavaju dijalog

Novi američki izaslanik za Zapadni Balkan i za dijalog Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar izjavio je da SAD imaju veoma jasan cilj da ceo Zapadni Balkan postane deo Evropske unije, gde mu je geografski, istorijski i kulturološki mesto, i da ujedno uvere i Uniju da će proširenjem na region biti na dobitku.

Eskobar, koji je nasledio Metjua Palmera na mestu zamenika pomoćnika državnog sekretara u birou za Aziju i Evroaziju i izaslanika za Zapadni Balkan, rekao je da će u tom cilju SAD raditi ruku pod ruku sa EU kako bi ubedile sve strane da je to jedini ispravan put.

Na panelu u organizaciji briselskog Centra za evropsku politiku (EPC) Eskobar je rekao da članstvo u EU donosi velike koristi, da zemlje postaju demokratskije, prosperitetnije, i da čak i sama kandidatura za članstvo podstiče zemlje da postanu demokratskije i ekonomski jače.

Eskobar je u prvom javnom istupanju od kako je imenovan kazao da, s obzirom da je donedavno radio u ambasadi SAD u Beogradu, za razliku od nekih svojih kolega vidi veliku količinu optimizma na Zapadnom Balkanu.

Zapadni Balkan ne definišu samo politički kriterijumi, već postoji i jak ekonomski dinamizam i visok stepen međusobne integracije zemalja koju treba ohrabriti, što ga čini jednim od najbrže rastućih regiona i upravo zato, ocenio je Eskobar, regionu je potrebna EU, a Uniji Zapadni Balkan.

Američki diplomata je, međutim, rekao da je malo zabrinut zbog nedostatka poverenja u poruku EU o proširenju, a i zbog toga što ta poruka nema veću podršku zemalja članica EU.

Dodao je da će on pružiti svu podršku zvaničnicima koji rade na integraciji. Na pitanje o konkretnim potezima i stategiji Vašingtona u dijalogu Beograda i Prištine, Eskobar je rekao da će SAD u svakoj prilici slati poruku podrške specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, a da će Stejt department preko ambasada u regionu raditi na tome da se svi postignuti sporazumi implementiraju i da akteri ne izbegavaju dijalog.

Upitan šta za SAD treba da bude konačan cilj sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, Eskobar je rekao da to nije samo međusobno priznanje, nego i članstvo u EU, i miran i funkcionalan region kao deo EU.

On je ponovio da SAD žele da uvere EU da se na zemlje regiona „isplati kladiti“.

SAD ostaju posvećene Vašingtonskom sporazumu

Eskobar da SAD ostaju pri Vašingtonskom sporazumu iz septembra 2020. godine, koji je za cilj imao stvaranje mera poverenja izmedju Srbije i Kosova u ekonomskoj sferi i da se može saradjivati bez zadiranja u pitanje statusa.

Fokus, međutim, ostaje na dijalogu Beograda i Prištine i mi ga podržavamo, rekao je Eskobar na panelu, na kojem su učestvovali i specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak, evroposlanica Viola fon Kramon i izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini.

Miroslav Lajčak je rekao da on ima mandat da posreduje u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine a da je sadržaj konačnog sporazuma stvar pregovarača, ali je dodao da sporazum treba da rezultira međunarodnim priznanjem Kosova, punom kontrolom nad celom teritorijom Kosova i napretkom obe strane ka EU.

„Cilj procesa je da i Srbiju i Kosovo što je moguće više približi EU, ali mi ne teramo nikoga, nametnuto rešenje nije održivo i ne želimo da guramo partnere. U konačnici, to nije sporazum Evropske unije, već Kosova i Srbije“, rekao je Lajčak.

„Ono što je dogovoreno, mora se sprovesti, ali konačan dogovor je u rukama dve strane. Mi samo nudimo našu ekspertizu“, rekao je zvaničnik EU.

On je naglasio da je sve što je postignuto rezultat tesne saradnje EU i SAD, a da upravo sa administracijom predsednika Džozefa Bajdena postoji najtešnja i najbolja moguća saradnja.

„Ne krijem da trenutno proširenje nije na vrhu prioriteta, ali to nije stvar odluke, već EU mora da se bavi sa toliko nepredvidjenih stvari, kao što je pandemija, ili Avganistan. Ali to ne znači da proširenje nije jedan od strateških ciljeva“, rekao je Lajčak.

Lajčak: Nema „tehničkog dijaloga“, sve ima politički efekat

Na sugestiju da je politički dijalog zamro i da se vodi samo još tehnički dijalog, Lajčak je rekao da nema tehničkog dijaloga i tehničkih stvari i da sve ima politički efekat.

Na ocenu Donike Emini da je dijalog nedovoljno transparentan, Lajčak je rekao da postoje mehanizmi putem kojih se zemlje članice EU obaveštavaju o toku procesa, i da je on u stalnom kontaktu sa zvaničnicima EU i evropskim poslanicima, ali da je potreban balans između transparentnosti i poverljivosti prošto se pregovara o veoma delikatnim pitanjima.

Viola fon Kramon saglasila se sa Donikom Emini da postoji na terenu određena frustracija zbog celog procesa proširenja EU i da je u tom pogledu ugled Unije veoma narušen, posebno među mladima ljudima na Kosovu, ali i u Srbiji.

Ona je kao primer izneverenih obećanja EU navela liberalizaciju viznog režima za Kosovo, koja još nije odobrena iako je Priština ispunila sve uslove.

Fon Kramon se saglasila i da je mnogo toga u rukama pregovarača, ali je ocenila da je potrebno i da oni pokažu mnogo veću posvećenost nego poslednjih meseci. Evropsku uniju, prema njenim rečima, ljudi u regionu ne vide samo kao posrednika, nego i kao nekog ko vodi i ko mora da preuzme aktivniju ulogu i pogura određene stari.

BONUS VIDEO: Merkel: Nemačka će dati pola miliona evra za Srbiju