0
Druga Srbija ne znači biti izdajnik, već su to ljudi koji misle da je moguće komunicirati sa drugima i koji misle drugačije od zvaničnog državnog narativa, ocenjeno je juče na debati "Koja je druga Srbija?" u okviru festivala Mirdita (Dobar dan), a koja je pratila promociju knjige "Druga Srbija: Bogdan Bogdanović".
Advokat i aktivista za ljudska prava Milan Antonijević, koji je danas prisustvovao promociji knjige, izjavio je za Nova.rs da tek kada “druga Srbija” bude većina u Srbiji, Srbija će moći da napreduje.
“Danas izdajnike poistovećuju sa drugom Srbijom, a kada ogroman deo ljudi u Srbiji bude nazvan izdajnicima, bojim se da će tek tada druga Srbija pobediti. To su ljudi koji govore o pravim vrednostima i pomirenju u regionu. Kada to bude većina, shvatićemo šta su donosile te vrednosti – pre svega su ih donosile žene, još od početka devedesetih. One su donosioci promena jer su bile osnažene da govore o saradnji, bez stereotipa i bez onoga što nas je devedesetih dovelo do ovoga što imamo danas – da prelepljujemo tablice, razmišljamo o bezbednosti, itd”, rekao je Antonijević za naš portal.
Antonijević je dodao da je takva etika danas zapravo pohvalna.
“S obzirom na to da imam tu etiketu dvadeset godina, nije mi teško da je nosim. Ta etiketa se lepi na sve, kao danas na tablice, na sve one koji pričaju o kvalitetu i vrednostima života, koji pričaju o kulturi i onome što će nas povesti napred, a to je više i pohvala nego etiketa u ovom trenutku”, rekao je on.
Sofija Todorović iz Birna je istakla:
“Ako ćemo iskreno i otvoreno, mislim da druga Srbija ne znači puno dobrih stvari, niti da je javnost shvata. Ova knjiga i panel pokušava da joj da lice. Ti ljudi nisu bili izdajnici, nisu mrzeli Srbe, samo su imali drugačije poglede na svet i nisu mislili da su stvari takve kakve su se donosile u medijima devedesetih”, rekla je ona.
Biti targetiran kao drugosrbijanac, kaže, nije prijatno.
“Pokušaće time da diskredituju vaše reči tom etiketom, mislim da jeste deo agresivnog napada na pojedince, ali ne mislim da je preterano opasno. Svejedno, moramo da izadjemo iz tih floskula i etiketa i da slušamo šta ljudi pričaju, a ne da ih posmatramo iz grupe u koju smo ih mi stavili”, rekla je ona za Nova.rs.
Politički analitičar sa Kosova Škeljzen Malići je istakao je na dehati da „druga Srbija nije iznikla kao incident nego je imala istoriju“.
„I ranije su postojali intelektualci koji su shvatili realnost i bili protiv osvajačkih ambicija srpskih političkih elita“, rekao je.
Sagovornici su ocenili da je potrebno ukazati više poštovanja i na Kosovu i u Srbiji Bogdanu Bogdanoviću, bivšem gradonačelniku Beograda.
Organizacija ADMOVERE je ove godine pokrenula projekat „Druga Srbija“, kako bi sakupila stavove srpskih intelektualaca koji su se devedesetih godina protivili državnoj represiji prema Albancima.
U tu svrhu sprovedeno je opsežno istraživanje i proučavanje članaka i intervjua objavljenih tokom tri decenije u dnevnim novinama i nedeljnim publikacijama na Kosovu, u Srbiji i šire. U prvom tomu, objavljenom ove godine, nalaze se fragmenti iz članaka i intervjua jednog od najistaknutijih intelektualaca, arhitekte Bogdana Bogdanovića, u kojima govori o kršenju ljudskih prava Albanaca na Kosovu tokom devedesetih.
Jedan od autora knjige Škeljzen Gaši je na predstavljanju rekao da je ideja bila da se pokaže da postoji jedna druga Srbija koja nema stereotipe o Albancima. Dodao je da su projektom „Druga Srbija“ želeli da odaju priznanje intelektualcima koji su rizikovali pišući o ugrožavanju prava ljudi na Kosovu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
