"Nova metodologija EU zbog demokratskog nazadovanja Srbije"

Srbija nije jedina u regionu koja nazaduje, ali je njeno nazadovanje najbrže, što je apsurdno, jer se stalno ističe da je pristupanje EU spoljnopolitički prioritet Srbije, izjavila je Minić u FoNetovom serijalu razgovora Agreman.Pozivajući se na ocene Fridom hausa, Reportera bez granica i najnoviju analizu švedskog instituta, Minić je ukazala da je Srbija, po stepenu demokratije u društvu, na poslednjem mestu liste 139 država i na najnižem mestu u regionu.Ona je podsetila da Srbija ove godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, što se može tumačiti time da je Unija počela da primenjuje novu metodologiju proširenja, čime se "vrlo tiho" opredelila za taj metod ocene napretka u evropskim integracijama.Metodologija je objavljena u februaru, ali ona se odmah primenjuje na Srbiju zbog vladavine prava, ljudskih sloboda, slobode medija, ali ne samo zbog toga, već i činjenice da godinu dana nemamo glavnog pregovarača sa Unijom, objasnila je Minić.Prema njenoj oceni, među onima koji iz EU pregovaraju sa Srbijom stiče se utisak da se u našoj administraciji ne unapređuje pregovarački kapacitet i da odlaze ljudi sa znanjem.Minić je upozorila i da se iz nezvaničnih izvora može čuti da se u parlamentima nekih od "najtvrđih" evropskih zemalja, koje su najoštrije prema regionu, već diskutuje o eventualnom obustavljanju pomoći iz EU za Srbiju.Ona je smatra da je teško razlučiti zašto se nešto što se deklarativno smatra u prioritetom, poput članstva u EU, u praksi ne realizuje, ali konstatuje i da Srbija gleda na isuviše mnogo strana u isto vreme.Minić je navela da EU pregovara i pokušava da pomogne u pregovorima Srbije i Kosova, što se odvija vrlo sporo i neefikasno, pa su SAD "uletele" sa intervencijama Ričarda Grenela, koji je partnere stavio za sto, da bi oni potom potpisali nekoliko sporazuma o namerama. Kako je predvidela, očigledno je da će se SAD i finansijski angažovati posle otvaranja kancelarije Američke razvojne agencije.Ona misli i da je u toku utakmica različitih velikih partnera na jednom malom prostoru i napominje "da smo mi, istorijski, uvek bili šahovsko polje za međunarodne sile". To nas tera da postavimo pitanje imaju li vlada i vodeće institucije kapacitet da igru dobro odigraju do kraja, ocenila je Minić i precizirala da su interesi različiti, ekonomski, energetski, bezbednosni i trgovinski, što zahteva velike diplomatske kapacitete.Ona nije sigurna kakvim kapacitetima raspolažemo, jer nas već nazivaju nepouzdanim, licemernim i neiskrenim partnerom i, pri tome, podseća na izjave iz Azerbejdžana ili portparolke ruskog Ministarstva inostranih poslova.Dok Srbija ne reši problem sa Kosovom, uverena je Minić, ta dimenzija će kočiti tešnje vezivanje Srbije za EU, mada ona nije jedino i isključivo važna u spoljnoj politici.Uprkos svemu, prema njenoj proceni, EU neće pustiti Srbiju i region "niz vodu", jer bi to bila najtragičnija odluka Unije, nešto što se dogodilo kada su izbijali ratovi devedesetih i kada je Jugoslavija "puštena niz vodu tek tako".Minić misli da EU ne može da dozvoli sebi taj luksuz i da će primeniti ono što piše u novoj metodologiji.Kako je zaključila, to znači da će se u daljem procesu pristupanja više politički angažovati, da će biti više političkih razgovora i pregovora na visokom nivou, kao i da će Evropski parlament i Komisija i Evropski savet mnogo više uticati na dalji proces pristupanja.