63
Potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine u Vašingtonu, sa nizom po Rusiju problematičnih stavki, kao i naknadno podsmevanje Marije Zaharove Aleksandru Vučiću na Instagramu, samo je nastavak međusobnih čarki Beograda i Moskve kojima svedočimo prethodnih meseci, pa je u ovom trenutku neizvesno i da li će Vladimir Putin u oktobru zaista doći u Beograd.
Tenzije između Srbije i Rusije koje su više nego aktuelna tema proteklih meseci šokantan su obrt u odnosima dve države. Od vekovnih prijatelja, braće po veri i krvi, najvećih zaštitnika Kosova i garanta odbrane srpskih prava, Rusi su se naprasno pretvorili u one koji mute vodu u Srbiji.
Niz međusobnih provokacija
Sve je počelo u novembru 2019. godine kada se pojavio snimak ruskog obaveštajca Georgija Klebana kako daje novac jednom srpskom oficiru u penziji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je nalog Vojnobezbednosnoj agenciji da istraži moguću aferu, u kojoj ruski špijuni vrbuju srpske agente. Brzinski je održana sednica Saveta za nacionalnu bezbednost, a zatim i sastanak Vučića sa ruskim amabasadorom Aleksandrom Bocan Harčenkom.
„Uveren sam, ja bar tako mislim, da Putin o ovome nije bio obavešten. Mi smo zahvalni Rusiji na onome što je učinila 2015. godine za nas u Savetu bezbednosti UN, ali sam danas imao jedno pitanje za ambasadora Bocan-Harčenka, a to je – Zašto? Samo sam pitao zašto, ništa više!“, rekao je Vučić nakon ovog sastanka.
Zatim je usledila njegova poseta Moskvi, koja se može opisati kao u najmanju ruku mlaka. Posle razgovora sa Vladimirom Putinom moglo se osetiti da predsednik Srbije nije preterano zadovoljan stavovima ruskog kolege. Obraćanje javnosti prošlo je bez uobičajenog entuzijazma, što je samo najavilo niz vrlo neobičnih događaja.
Koliko god to zvučalo neverovatno, Rusija je optužena za pokušaj državnog udara u Srbiji, jer se opet u prorežimskim medijima pojavila vest da Rusi učestvuju u demonstracijama protiv vlasti u Beogradu. Tako je 8. jula otkazan susret Vučića sa ruskim ambasadorom Bocan-Harčenkom. Sledećeg dana, odgovarajući na pitanje novinara o navodnoj ruskoj umešanost, Vučić upadljivo izbegava da demantuje ovu mogućnost. Poslanici sa liste naprednjaka, kao i zamenik gradonačelnika Beograda Vesić, optužili su Rusiju za opstrukciju pregovora o KiM i umešanost u demonstracije. Nadovezali su se i naslovne strane štampanih medija u kojima su ruski špijuni označeni kao oni koji podstrekuju haos u Srbiji.
Anonimna ruska državljanka koja se pojavila na protestima i dala izjavu za medije je proglašena za teroristu, a Vučić je zatim napao i rusku državnu televiziju.
Kao grom iz vedra neba Srbiju je pogodila antiruska histerija, pa su reagovali i Bocan Harčenko, ali i rusko Ministarstvo inostranih poslova.
Nastavak pregovora, prst u oko Rusiji
Svojevrsan udar na Rusiju bila je i Vučićeva odluka da 10. jula u Parizu započne video pregovore sa premijerom Kosova Avdulahom Hotijem o pravno-obavezujućem sporazumu na osnovu modela međusobnog priznanja dve Nemačke.
Ruski Savet bezbednosti kojim presedava Putin izdao je saopštenje u kojem se ističe da se pregovori na Balkanu moraju voditi na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. To je ponovio i ruski ambasador u EU, ali i Marija Zaharova. Nakon sastanka Vučić nije spominjao rezoluciju 1244.
Zatim u junu u Srbiju dolazi ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je kako je kasnije rekao srpski šef diplomatije Ivica Dačić bio „izrazito protiv toga da se pitanje Kosova reši u Beloj kući u septembru, ali i da Rusija nije oduševljena što se dijalog uopšte odvija u Briselu“.
Na kraju dolazimo i do sastanka u Vašingtonu, sa nizom tačaka u potpisanom sporazumu koji se Rusiji neće dopasti. To je bilo jasno nakon što je potparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, uporedila Vučića sa glumicom iz „Niskih strasti“, zbog stolice na koju je postavljen ispred Donalda Trampa – kao da je na optuženičkoj klupi.
Na kraju, ali ne manje važan, je i tekst ruskog Komersanta u kojem se navodi da sporazum iz Vašingtona može da ima ozbiljne geopolitičke posledice. Kako se navodi u tekstu moskovskog lista, Beograd i Priština su se formalno obavezali da ustanove ekonomske veze, ali to može da ima ozbiljne geopolitičke posledice, tako što će oslabiti zavisnost Srbije od ruskog gasa i obezbediti priključivanje Beograda i Prištine sistemu bezbednosti na čelu sa SAD.
Analizirajući ove navode, ali i sve što se na relaciji Beograd – Moskva dešava proteklih meseci, profesor i spoljnopolitički analitičar Dušan Proroković kaže da se ne može ignorisati postojanje međusobnih čarki, ali veruje da je sve to unapred osmišljeno.
„Meni je s obzirom na sve čega smo se nagledali u našoj politici, sasvim logično da je Vučiću to bio uslov za sastanak sa Trampom. Verovatno je morao na neki način da se ogradi od Putina. Isto tako ubeđen sam da Putin to sve zna, ali on ima taj asimetričan manir diplomatskog nastupa, nikada ne reaguje burno i bez dobrog promišljanja, tako da nije bilo njegovih reakcija. umesto toga, imali smo reakcije sa srednjeg nivoa ruske politike i jasne poruke da je došlo do blagog zahlađenja“, navodi Proroković za portal Nova.rs.
Putinova poseta pod znakom pitanja
Ocenjujući da odnosi Srbije i Rusije definitivno jesu poremećeni, ali na nekom političkom nivou, Proroković je uveren da neće biti nekih ozbiljnih posledica po Srbiju u ekonomskom smislu.
„Mi smo čvrsto vezani ugovorima i sporazumima, pre svega mislim na one u vezi energetske bezbednosti, kredita za finansiranje železnice i mislim da tu neće biti nekih promena. Sa druge strane, u političkom smislu Rusima svakako neće prijati stavka sporazuma vezana za snabdevanje gasom. Iako se tu nigde ne spominje Turski tok jasno je na šta je Tramp ciljao,a pored toga jasno je i da najava izgradne pruge Drač – Priština – Niš – Sofija – Burgas jeste način da Amerika sebi obezbedi brzu komunikacija američke vojske duž jadranske granice i tako priđe bliže granici sa Rusijom. To neće odgovarati ni Kinezima, ali ni Nemcima i uopšte Evropskoj uniji“, navodi Proroković.
S tim u vezi, navodi sagovornik Nova.rs, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da će doći do bilateralnog sastanka i najavljene posete Putina Beogradu u oktobru.
„Vučić je nakon sinoćnjeg razgovora sa Lavrovim rekao da je to izvesno, međutim, Lavrov to nije rekao, niti je to uopšte spomenuo u svom saopštenju“, zaključuje Proroković.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
