22
"Vučić je juče izjavio da će večeru u Jelisejskoj palati platiti Francuska, ali nažalost to je jedino što će Francuska država platiti, neuporedivo veću cenu će platiti građani Srbije kroz dodatno zaduženje i kroz najvrednije resurse koje ćemo dati u okviru projekata koji su dogovoreni juče i koji su danas dogovoraju u Francuskoj” izjavio je potpredsednik Stranke slobode i pravde i narodni poslanik Dušan Nikezić za televiziju N1.
“To je nažalost postala prethodnih godina već praksa da se državnim parama i najvrednijim resursima kupuju državne posete i to smo imali prilike da vidimo i na primeru Kine, Emirata i Mađarske” objašnjava Nikezić i dodaje da se sve na kraju završi projektima koji se dogovaraju mimo javnosti, bez stručne rasprave, bez studija izvodljivosti, mimo tendera kroz ogromno zaduženje koje se meri u desetinama milijardi evra.
Na konstataciju da mu je Vučić odgovorio “ne ne, mi ovde nećemo ništa da prodajemo”, Nikezić je odgovorio da ćemo da poklonimo jer smo imali prilike da čujemo da je potpisan Sporazum sa EDF-om u vezi saranje u sektoru energetike i elektroprivrede gde se spominju hidroelektrane koje će se ubuduće razvijati.
22
16
12
-To nije dobro. Ne postoji nijedan segment elektroprivrede koji treba da nam razvijaju stranci. Mi imamo i dovoljno znanja i dovoljno iskustva da samostalno razvijemo elektroenergetski sistem, ako neku tehnologiju nemamo tu tehnologiju možemo i treba da kupimo. Postoje ogromne rezerve u okviru našeg elektroenergetskog sistema koji moramo da iskoristimo u daljem razvoju. Naprimer na prvom mestu da konačno otvorimo sve kopove za proizvodnju uglja, da ne moramo više da uvozimo ugalj.
Takođe, dodaje Nikezić, imamo problem sa ogromnim gubicima u prenosnom i distributivnom sistemu koji se mere nekih 14%. Ako bismo revitalizovali 35 hiljada trafostanica te gubitke bismo značajno smanjili i spasili jedan kapacitet kao što je Kostolac. To sve možemo da uradimo samostalno. Srpska privreda može da proizvede te trafostanice i ako je potrebno čak da EPS osnuje preduzeće u najnerazvijenijoj opštini koje bi proizvodilo trafostanice i na taj način da unapredimo, a ne isključivo kroz stratešku saradnju sa stranim partnerima kojima bismo dali najvrednije resurse koje imamo.
“Ono što nam ostane posle ovakvih poseta i dogovora je to da izgubimo najvrednije resurse i ostanu nam ogromni dugovi. Mi nemamo para ni za jedan od ovih velikih projekata a najavljeno je da oni vrede više destina milijardi evra. I to znači dodatno zaduživanje. Javni dug je 140% veći nego što je bio pre deset godina. Mi smo prva dva meseca samo za kamate platili 16% ukupnih rashoda bužeta, to je deset kliničkih centara. Mi samo nastavljamo da pumpamo taj balon koji će nažalost kad tad morati da pukne” zaključio je Nikezić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare