Nepotizam u politici: Posao za svaje, snaje i šurnjaje

Sudeći prema brojnim aferama koje su se pojavljivale u medijima, a koje otkrivaju munjevite karijerne uspone, članova bliže i dalje familije i bliskih prijatelja istaknutih nosilaca javnih funkcija na domaćoj političkoj sceni, može se reći da je u Srbiji politički nepotizam postao pravilo, a ne izuzetak.Skoro da ne postoji nijedan, široj javnosti poznat političar, koji svoj položaj nije iskoristio kao prečicu za uspon svojih najbližih. Taj mehanizam se dosta dobro "primio" ne samo na republičkom nivou, već i na nivou gradova i opština.U manjim sredinama ne može da ostane neprimećeno kako ljudi bliski vlasti preko noći postaju "stručnjaci", "pomoćnici", "savetnici" i "direktori" angažovani u firmama, upravama i u delatnostima kojima se nikada ranije nisu bavili, ili isticali kao stručnjaci.Familija, kumovi, svastike i zetovi političara i dalje su na rukovodećim pozicijama, pa gradovi, a i sama država više liče na porodične firme, nego na ozbiljnu i odgovornu javnu službu.Beskonačni spisak zloupotrebaNajsvežiji primer zapošljavanja rodbine, otkrio je bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, kada je na sednici lokalnog parlamenta optužio Radomira Nikoliće da je pre 20 dana zaposlio pašenoga na mestu koordinatora u ‘’Parking servisu’’,a ranije i svastiku kao direktorku Javnog Stambenog preduzeća .U našem jeziku ova pojava je dobro poznata kao ‘’uhlebljavanje’’, te je tako Nikolić uz svastiku, obezbedio još jednog člana familije pre zvaničnog napuštanja gradonačelničke fotelje. Ove optužbe, Nikolić ne da nije negirao, već je sam sebi čestitao rečima ‘’ona vodi preduzeće u kom su pare Kragujevčana, morao sam nekog svog da stavim, a u nju sam imao najviše poverenja’’. Ništa manje poverenja nema ni u kuma Nikolu Dašića, kome je ‘’utabao teren’’ za gradonačelničku funkciju na predstojećim lokalnim izborima. Da ne ostane nedorečeno, i sam Nikolić je do svoje funkcije došao preko rođačkih veza.Krkobabići su još jedna poznata politička loza, koja je specijalizovana za oblast komunikacija, preduzetništva i menadžmenta.

Za samo tri godine Stefan Krkobabić, unuk nekadašnjeg potpredsednika vlade, Jovana i sin Milana Krkobabića, u vreme kad mu je tata bio direktor Pošte Srbije, "prevalio" je put do potpredsednika Privredne komore Beograda. Njegova karijera je išla od Centra za ekonomsku politiku PKB, preko pozicije menadžera za socijalno preduzetništvo, da bi nakon toga osvanuo na poziciji potpredsednika Privredne komore Beograda. Njegova uspešna karijera je nastavljena, pa je u maju 2019. imenovan za v.d. direktora Javnog preduzeća za razvoj planinskog turizma "Stara planina" u Knjaževcu.Predsednik pokrajinske Vlade Igor Mirović lično je pre dve godine potpisao rešenje kojim je njegov brat imenovan za člana Nadzornog odbora u Javnom preduzeću Vode Vojvodine, a pre samo nedelju dana, zaposlio je i snajku. On je supruzi svog brata, obezbedio petogodišnje radno mesto na poziciji zamenika pravobranioca Autonomne pokrajine Vojvodine.Srpski političari angažovanje svoje familije i prijatelja u javnosti predstavljaju kao ‘’ljude od poverenja’’ pokušavajući na taj način da zamaskiraju nepotizam. Aleksanadar Šapić je na parlamentarnim izborima 2016. kao gradonačelnik Novog Beograda , na izbornu listu stavio oca, majku i rođaka, a tada je čak izjavio i da mu je žao što ne može i rođenog brata da ima na listi. Njega je, kako je tada rekao, ‘’sprečavalo to što ima prebivalište u Zemunu’’.Isti scenario sa ‘’rodbinskom izbornom listom’’ primenio je i predsednik opštine Stari grad,  Marko Bastać, kada je na izborima 2016. godine (u to vreme član Demokratske stranke) na listi imao, po sopstvenom priznanju, pola familje. On je kandidovao suprugu, svastiku, kumove, rođake, kumovu majku i u tome nije video sukob interesa. Posle izbora, članovi njegove familije dobili su i odborničke mandate i funkcije na opštini Stari grad.Srpska javnost je 2013. godine brujala o zapošljavanju uže i šire familije Sulejmana Ugljanina, dok je bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije. On je tada, kako su prenosili mediji, u opštini Novi Pazar zaposlio svoje ćerke, zetove snajke, braću, bratanice i bratance i drugu širu rodbinu.Javnost treba podsetiti i na slučaj direktora Beogradske poslovne škole Đure Đurovića, za kog je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je 2018.‘’sam sebe izabrao za direktora’’, a sina za asistenta. Đurović je tada izjavio da nije u sukobu interesa, jer nije ‘’u krvnom srodstvu sam sa sobom’’. Preko partijsko-rođačkih veza u Beogradskoj poslovnoj školi posao su dobili rođaci visokih funkcionera, među kojima snajka Tomislava Nikolića, sestra Ivice Dačića i sin Veljka Odalovića generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova.

Direktor Trgovinsko ugostiteljske škole u Leskovcu, Gradimir Ilić, svojevremeno je zaposlio sina, snahu, brata, sestričinu, kao i decu prosvetnog inspektora. Očigledno je da mehanizam političkog nepotizma u Srbiji savršeno funkcioniše godinama unazad, a zapošljavanje familije ne zaustavlja se na jednom članu.Za razliku od društava u kojima se strogo poštuju zakoni i pravila i u kojiima se često dešava da javni funkcioneri momentalno podnose ostavke čak i kada u medijima samo osvanu afere tog tipa, u Srbiji takvih slučajeva preuzimanja odgovornosti nema. Političari u Srbiji po ovim pitanjima ostaju nemi, zamenjuju teze, govore da su procedure ispoštovane itd, itd.Politički nepotizam je idealna podloga za rasplamsavanje korupcije. Ove dve pojave su usko povezane i međusobno se prepliću, a kada politički nepotizam cveta, logično je da će i korupcija imati svoj puni razvoj.