Nemci i Amerikanci gube strpljenje s Vučićem: "Faktor mira i stabilnosti" postao problem, pljušte packe sa Zapada

Vest o tome da se direktor BIA Aleksandar Vulin našao na crnoj listi SAD uzbunila je javnost i “protresla“ vlast 11. jula.Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) uvela je sankcije Vulinu, uz obrazloženje da je umešan u koruptivne poslove, prvenstveno u širenju ruskog malignog uticaja u Srbiji, ali i u trgovinu oružjem i narkoticima.

„Aleksandar Vulin je odgovoran za koruptivna i destabilizujuća dela koja su omogućila ruske zlonamerne aktivnosti u regionu. Ova dela uključuju korišćenje njegovog autoriteta radi lične koristi, uključujući umešanost u lanac trgovine drogom. On je koristio svoju poziciju da podrži Rusiju, olakšavajući ruske zlonamerne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i obezbeđujuc Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu“, navodi se u obrazloženju i dodaje da je sva njegova imovina u Americi sada blokirana.Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušao da ubedi javnost da je razlog za to samo Vulinov odnos s Moskvom, a američki ambasador Kristofer Hil tvrdi da to ne odslikava odnos Beograda i Vašingtona, ovo je na našu državu ozbiljan udar.A nije jedini.Prethodnih dana iz Nemačke je stigla podrška protestima “Srbija protiv nasilja”, stifle su optužbe na račun Vučića da podriva principe EU, ali i poruka da bi se nemački investitori mogli “predomisliti”. A to je nešto od čega Aleksandar Vučić najviše strahuje i o tome neretko govori.Nakon što je sam Vučić rekao da nemački Zeleni finansiraju proteste u Srbiji, a zatim i izjave ministra policije Bratislava Gašića da Nemačka štiti ubicu Olivera Ivanovića, stiglo je nekoliko reakcija. Najpre nemačke ambasade u Beogradu, a zatim i Vlade iz Berlina, koje su tražile hitno objašnjeje. Zatim je nešto direktniji odgovor stigao od izvestiteljke Evropskog parlamenta i kopredsednice Zelenih Viole fon Kramon. Ona je nemačke investicije stavila pod znak pitanja.Komentarišući Vučićevu i Gašićevu izjavu, ona je za Nova.rs rekla:

“Nećemo dozvoliti da nas okrive za nešto što nema veze sa istinom. Kao stalni izvestilac za Kosovo, pratim situaciju i tamo i u Srbiji i to je za mene nešto što zahteva objašnjenje. To će biti na mom dnevnom redu prvi put kada se vratim u Beograd. Da podsetim, nemačke kompanije direktno zapošljavaju 80 hiljada ljudi u Srbiji. Investicije i dalje pristižu, ali nemojte misliti da te stvari neće uticati na to. Nemačke kompanije ne žele da budu u zemlji koja je na strani Rusije u UN ili bilo gde drugde, ili da imaju vladu koja optužuje Nemačku da štiti nečije ubice. Predsednik Vučić sve to odlično zna i verujem da i on misli koliko je to za nas neprihvatljivo”, naglašava Viola fon Kramon.Poručila je i šta Nemačka očekuje od Srbije.“Poboljšajte svoje demokratske standarde, dozvolite medijske slobode, poštujte kritičare i nevladine organizacije, zaštitite novinare, procesuirajte sve od Jovanjice do Savamale, uključite se konstruktivno u dijalog sa Kosovom i svi koji dolaze iz Srbije imaće veliko razumevanje u Berlinu. Ali, ako otpuštate tužioce samo zato što su dirnuli u korupcijske šeme u „EPS” ili imate REM koji ostaje gluv na ono što rade Pink i Hepi, onda imamo suštinski problem sa osnovama – medijskim slobodama i vladavinom prava”, rekla je fon Kramon.Tri dana kasnije poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović podržao je proteste “Srbija protiv nasilja”.

„Nismo davali Srbiji da bi se aktuelni režim razvio u ovo što jeste sada. Nema slobodnih medija, napadaju se novinari, ucenjuju se ljudi, proverava se ko je kome poslao poruku, nema demokratije i mi sve to znamo. I tu se prekida naše političko prijateljstvo. Jadna je vlada koja za svoje neuspehe krivi nemačke fondacije. Ja isto nikad nisam video, kod nas se kancelar ili predsednik obraća samo za Božić, a Vučić stalno. To znači da ga je strah. Ljudi u Srbiji moraju da se organizuju kako bi se oslobodili vlade koja ih vodi u propast. Zašto se tom političkom kriminalu dozvoljava da narod vodi u srednji vek“, rekao je Juratović za N1 i dodao da je Nemačka na strani demokratske Srbije.Zatim, 8. jula predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga i član komiteta Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP) Mihael Rot na Tviter nalogu otvoreno kritikuje Vučića i vlast u Srbiji.

On je objavio fotografije s konferencije za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu i Metohiji. Talčnije fotografije na kojim ase vidi da u istom trenutku 12 televizija emituje Vučićevo obraćanje.„Evropska unija i Sjedinjene države zakasnile su da preoblikuju strategiju u vezi sa Zapadnim Balkanom i Srbijom. Predsednik Vučić podriva principe EU, podgreva nacionalizam i mržnju“, napisao je Rot i dodao:„Ono što nam je zaista potrebno jeste hrabro vođstvo koje će negovati pomirenje, vladavinu zakona i demokratiju“.Diplomata i bivši ambasador Srećko Đukić kaže da se na ovaj način nagoveštava prekid soft (meke) politike prema Vučiću i Vladi Srbije.“Mnogo je povoda za ovakve reakcije. Ne samo to što Srbija vuče pogrešne poteze na unutrašnjem planu, već zato što iz Srbije konstantno dolaze antiameričke i antievropske poruke, na liniji Vladimira Putina i Moskve. Mi sad imamo situaciju da jedna velika sila sankcijama protiv Vulina praktično upozorava na to šta se dešava u Srbiji. Međutim, na to se državno rukovodstvo ne osvrće”, kaže Đukić.Smatra da je to manir vlasti.“Radikali su spremni da idu do kraja u zaoštravanju odnosa. Vučić će pre dozvoliti da uvedu sankcije Srbiji, nego što će on uvesti sankcije Moskvi. Zapadu ne preostaje ništa drugo, nego da odustane od soft politike i okrene se hard varijanti. Što se Nemačke konkretno tiče mislim da će se to nastaviti, i iz Berlina i iz Beograda, pa ko duže izdrži. Vučić nikako ne može da se navikne na to da je prošlo vreme mme Merkel i da je na vlasti socijaldemokrata Šolc”, zaključuje Đukić.BONUS VIDEO: Vulin pod američkim sankcijama, šta to znači za Srbiju