Nemačka štampa o razvoju događaja na Kosovu i grafitima u Srbiji

"Vučić sprovodi ratnu propagandu grafitima protiv Kosova", naslov je koji je objavio bečki Standard. Novinarka Adelhajd Velfl piše: "Ovo sluti na nasilje. U Srbiji se pojavljuje sve više grafita gde piše: "Kad se vojska na Kosovo vrati…" (…) "Predsednik Vučić očigledno hoće da time pripremi javnost na zaoštravanje konflikta i da je istovremeno radikalizuje."Kako navodi Dojče vele, nakon opisa velike slike od obojenih tabli koju su na stadionu Crvene zvezde napravili navijači i na kojoj se vidi tenk pred srpskom zastavom, Velflova nastavlja: "Strah od rata je proteklih meseci kontinuirano rastao jer je jedan deo srpskog režima pod kontrolom Kremlja, koji ima interes da na Balkanu potiskuje Zapad.""Dana 29. maja su militantni srpski aktivisti napali jedinice Kfora koje predvodi NATO i koje su se zaštitnički postavile pred kosovsku policiju. Trideset vojnika je povređeno, a jednom Mađaru je morala da bude amputirana noga. U junu su tri kosovska policajca kidnapovana i prebačena u Srbiju gde su pritvoreni.""Osim toga, propaganda srpskog režima protiv vlade Kosova postala je ekstremno agresivna. U medijima bliskim vladi kosovskog premijera Aljbina Kurtija nazivaju teroristom. Tvrdi se da Kurti hoće da počne rat, da hoće da protera Srbe sa Kosova i da će biti pogroma nad Srbima."Kako prenosi Dojče vele, autorka piše da to podseća na retoriku devedesetih godina, "kada je Vučić između ostalog još bio ministar propagande pod Miloševićem. Tada je stanovništvu u Srbiji pričano da se protiv njega sprema genocid, a zapravo su srpski ekstremisti sprovodili genocid nad Bošnjacima u Bosni."Autorka na kraju teksta pominje analizu Geralda Knausa iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) "vrlo vrednu pažnje", u kojoj se konstatuje da se "verovatnoća da će biti sukoba povećala, a ne smanjila", navodi Dojče vele."Vlada Kurtija, protiv kojeg je EU preduzela mere, jer nije činio tačno ono što su od njega tražile SAD, hoće da spreči faktičku podelu Kosova. Istovremeno, zapadne snage od te vlade sve glasnije traže da se u ime deeskalacije povuku sa severa Kosova, piše Knaus. Ni EU ni SAD nemaju plan za rešenje – to je opasan strateški vakuum", citat je kojim se završava tekst u bečkom Standardu, prenosi Dojče vele.

Ništa novu u strategiji Zapada – "a to je opasno"

Časopis Listići za nemačku i međunarodnu politiku objavio je autorski tekst Vedrana Džihića sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Pod naslovom "Kosovo, Srbija i smirivanja Zapada", autor iznosi poduži prikaz događaja od leta 2022. naovamo i navodi, na primer: "Dosad poslednja runda pregovora u Briselu u maju, koju je sazvao Žozep Borelj kako bi obe strane priveo razumu i vratio razgovorima o Ohridskom sporazumu, protekla je bez rezultata", prenosi Dojče vele."Vučić i Kurti su se odvojeno sreli sa Boreljom i ni za milimetar nisu odstupili od svojih pozicija. Kurti je tražio hapšenje srpskih nasilnika na severu Kosova i insistirao na svom pravu da štiti suverenitet na čitavoj teritoriji Kosova. Vučić je optužio Kurtija da sprovodi taktiku eskalacije i da hoće da rizikuje rat protiv Srbije. Tražio je da se albanski gradonačelnici i specijalna policija povuku sa Severa i da tek posle toga može da se razgovara. I uopšte, kaže Vučić, Kurtijeva vlada treba najpre da instalira zajednicu srpskih opština.""Izgledalo je da su vođe pregovora u SAD i EU više ne znaju šta će. I pored toga su se odlučili da izvrše pritisak pre svega na jednog – na kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Tvrdili su da je prekoračio crvenu liniju i da je odgovoran za eskalaciju. I uopšte, mnogo je krut, glasio je opšti stav."Džihić piše da je Kurti proglašen za remetilački faktor i da je "demokratsko i pluralno" Kosovo sa "ubedljivo prozapadnim stanovništvom" postalo meta zapadnih kritika."Veoma jak pritisak na vladu Kurtija, bez jasnih reči zbog agresivnih koraka i retorike iz Beograda, nesrazmerni su i doveli su do političke neravnoteže koja se srednjoročno gledano neće pozitivno odraziti na stabilnost u regionu."Kako prenosi Dojče vele, Kurti je čvrsto u sedlu, primećuje autor, i pozicionira se kao beskompromisni borac za kosovski suverenitet i teritorijalni integritet. Poziva se na Ustav i principe pravne države, piše Džihić, i pominje "britanskog novinara i pisca knjiga Tima Džudu koji je na Tviteru nedavno citirao jednog zapadnog ambasadora na Kosovu rečima: Veoma je teško vršiti pritisak na Aljbina Kurtija, jer on naprosto nije korumpiran".Navodeći u nastavku da je Vučić kod kuće suočen s masovnim protestima zbog dva ubilačka pohoda u maju sa 18 žrtava, da je vlast sve nervoznija i da se služi stvaranjem „buke“ na način o kojem to govori "poznavalac Rusije Peter Pomerancev": "Umesto da isključi svoje protivnike, autokratski sistemi zatrpavaju svet mnogim lažima pod kojim istina na kraju nestaje". Kao ilustraciju autor navodi podatak da je Vučić u 2022. godini imao 300 celovečernjih televizijskih nastupa (podaci NVO „CRTA“), navodi Dojče vele.Autor na kraju pominje da su SAD i EU dugo tražile politiku kompromisa s Vučićem i da je on zato preduzeo korake koji su Zapadu bili važni, na primer, isporuku municije Ukrajini. Zato su zapadne vlade "očito stekle utisak da se blizina Srbije i Rusije gubi, da je njihova strategija urodila plodom. Ali, rusko-srpski odnosi su ostali netaknuti."Trenutno se ne dešava ništa novo kada je reč o strategiji Zapada, a to je opasno, kako smatra Džihić, i zbog aktuelnog ponašanja Milorada Dodika u Republici Srpskoj koji je „početkom jula počeo frontalni napad na bosanskohercegovački ustavni poredak“, uz podršku Beograda i Moskve. To bi, navodi Džihić, trebalo da bude signal za alarm na Zapadu, ali tog signala – još nema."Tako postoji velika opasnost da će se spirala eskalacije na Balkanu i dalje vrteti i završiti tako što će se kontinent naći u čudu", piše, između ostalog, u tekstu objavljenom u Listićima za nemačku i međunarodnu politiku, prenosi Dojče vele.

Sankcije političarima bosanskih Srba

A informativni portal NTV piše o tome kako "SAD sankcionišu političare bosanskih Srba" – reč je o "ekonomskim sankcijama protiv četvoro visokih predstavnika Republike Srpske u Bosni i Hercegovini koju uglavnom naseljavaju bosanski Srbi.""Vođa bosanskih Srba Milorad Dodik doneo je zakon početkom jula", i "taj zakon omogućava Republici Srpskoj da više ne priznaje odluke visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu" (…) "Kompleksan i slabo funkcionalan politički sistem Bosne i Hercegovine temelji se na Dejtonskom sporazumu iz 1995", objašnjava između ostalog NTV.***BONUS VIDEO - U Briselu o Kosovu na više nivoa