Uz puno straha i zabrinutosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je odlazak na samit u Atinu. Poručio je da mu je bolje da bude još pet dana u Budimpešti nego da trpi velike pritiske na sastanku sa liderima EU. Tih pritisaka, na kraju, nije ni bilo u meri u kojoj je javnosti predstavio Vučić. Izuzev potpisivanja zajedničke deklaracije, Vučić nije imao ozbiljnije izazove zbog kojih je danima pripremao srpsku javnost.
Uoči odlaska na samit lidera EU i Zapadnog Balkana u Atini, predsednik Aleksandar Vučić kroz svakodnevne medijske nastupe pripremao je javnost na strahovite pritiske kojima će biti izloženi najpre on lično, a zatim i Srbiju.
Gestikulacijom rukom, što je trebalo da predstavi znak zavrtanja i stezanja, predsednik je građanima pokušao da objasni sa kakvim će se izazovima suočiti u Atini.
„Ja očekujem velike i teške pritiske po pitanju sankcija Ruskoj Federaciji, verovatno najteže do sada. Očekujem najteže, najsveobuhvatnije, najobimnije (pritiske prim. aut.). Uostalom možete da vidite da se u Srbiji polako pravi obruč, pokušavaju da me izoluju da ostanem sam…Pogledajte medije, svi su postali Amerikanci ili Rusi, više Srba nema nigde“, rekao je Vučić tokom gostovanja na RTS uoči samita.
Ubrzo je usledila podrška i predsednika SNS Miloša Vučevića, ali i premijerke Ane Brnabić koji su naveli da će Srbija biti pod velikim pritisicma i da joj se smanjuje manevarski prostor. Vučić je poručio da hoće da ga izoluju, kako bi promenio spoljnu politiku zemlje.
Iako je deo javnosti sa strepnjom pratio nastup Vučića, na samitu posvećenom dvadesetogodišnjici konferencije u Solunu, ništa fundamentalno nije se dogodilo na sastanku lidera EU i Zapadnog Balkana.
Činjenica je da je Vučić prihvatio evropsku perspektivu za Srbiju, te da se procesuiraju odgovorni za rat u Ukrajini, ali velikih pritisaka nije bilo. Mnogo veći intenzitet naleta na srpsku spoljnu politiku videli smo danima uoči sastanka, najviše kroz medije i pisma evroposlanika, ali na samitu nije bilo većih pritisaka.
Bivši diplomata Srećko Đukić kaže samit u Atini nije ni bio prilika da se pritiska Vučić i naglašava da Vučić namerno priprema javnost uoči ovakvih sastanaka, kako bi građani sve vreme bili u neizvesnosti i uzbuđenju šta će se desiti.
“Vučić pokušava da uslovno rečeno, pritiske koji su svakodnevna pojava u međunarodnim odnosima, iznova predstavi javnosti. Ali Vučić pokušava da se opravda u napred ako ne uspe da uradi nešto, a sa druge strane pokušava da pritisak koji se očekuje prenese na domaću javnost koja treba da strepi u uzbuđenju i neizvesnosti šta će se desiti. Vučić to sve da radi da bi javnost pratila svaki njegov pokret, mig, dok se to ne sve ne završi. Onda se on pojavljuje na belom konju kao osoba koja je uspela da ostvari nešto. Takvim potezima Vučić precenjuje pritiske ili ih nepravilno ocenjuje”, objašnjava sagovornik Nove.
Nekadašnji ambasador u Belorusiji nema dilemu da pritisci postoje, ali da oni nisu prisutni u meri u kojoj ih Vučić predstavlja.
“Međunarodna zajednica nastavlja da vodi prema Vučiću soft politiku. Iako smo ovog leta videli niz signala da se politika međunarde zajednice prema Vučiću i prema Beogradu mora menjati, ona se i dalje ne menja. Nije sada ni bila prilika u Atini da se napravi zaokret ka novoj politici. Ipak je to bio jedan svečarski trenutak, ovo sigurno nije bila prilika za zaokrete. Vučić je, smatram, namerno precenio ovaj trenutak, dok naciju permanentno drži u jednoj strahu i napetosti. To je na kraju krajeva, stil vladanja radikala”, kaže Đukić.
Sagovornik Nova poručuje da je Vučić prvi put jasno stao na stranu osude zločina koji su počinjeni u Ukrajini.
Osim onoga što je potpisano, proruski i deo medija bliskih vladajućem režimu objavili su da je Vučić u Atini odbio da potpiše deklaraciju o uvođenju sankcija Rusiji. Konkretno, Raša tudej objavio je da se Vučić oštro usprotivio da u završnoj deklaraciji uđe odbredba o uvođenju sankcija Rusiji, uz pretnju da takav dokument neće potpisati.
Premijerka Ana Brnabić istakla je da Vučić uradio više za Srbiju u prethodna četiri dana nego drugi za čitav politički vek, dok je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da je ostvarena diplomatska pobeda.
Po povratku u Beograd, Vučić je rekao da nema čega da se stidi, te iskoristio priliku da odgovori na izjavu Viole fon Kramon.
„Ti razgovori su trajali danima pred sastanak, dobili smo prvu verziju na koju smo imali primedbe.. Mogli smo da ih imamo koliko hoćete, ali morate da razumete šta je realnost i eksplicitno smo bili protiv dva stava i jedan član je u potpunosti izbačen, a ticao se sankcija protiv Ruske Federacije. Jedino je Srbija bila zainteresovana za taj član, svi ostali su bili u punoj saglasnosti sa tim. Postojali su razgovori kako da deo oko ratnih zločina izgleda drugačije i izgledao je nešto drugačije u prvoj verziji, a onda je u međuverziji izgledao još malo drugačije, a onda je došla poslednja verzija“, rekao je Vučić.
Nakon toga je odgovorio Violi fon Kramon.
„Čuvena prijateljica naših opozicionih pravaka kojima je najvažnije kad će Ukrajina da prizna Kosovo. Toliko voli i obožava našu zemlju da je to neverovatno. Zamislite, odavde u Srbiji šta god da uradite, iako ste svi vi svesni da sam uradio najbolji posao za Srbiju, sa koje god strane da dolazite. Lažno-građanske strane, lažno-nacionalističke strane, koji želite da živimo dobro, ali da budemo posvađani sa svima dokle god pijemo u kafani”, kazao je Vučić.
Konačno, Vučić je pokazao u više navrata dozu ambivalentnosti u odnosima sa EU i Rusijom. U više navrata je Putinu govorio da je Rusija veliki partner Srbije, ali je isto govorio i EU.
Sa druge strane, kada je pre nekoliko meseci rekao da Putina neće hapsiti jer to nije radio ni kada je Hag tražio, parafiranjem Deklaracije iz Atine, Vučić je pristao da odgovaraju krivci za ratne zločine u Ukrajini.
Bonus video:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare