“Nejasni kriterijumi za proveru novca nevladinog sektora”

"Nisu nam jasni kriterijumi korišćeni u odabiru nevladnih organizacija koje su se našle pod proverom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma", izjavila je Niaolin u razgovoru za Glas Amerike (VOA).Niaolin se Vladi Srbije zvanično obratila povodom toga što je u julu 2020. Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma od banaka u Srbiji zatražila uvid u finansijske transakcije najmanje 37 organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca.Niaolin, profesorka sa Univerziteta u Minesoti specijalizovana za oblast zaštite ljudskih prava, ukazuje da su vlasti Srbije uputile dug i temeljan odgovor koji, kako je kazala, pokazuje zainteresovanost povodom pisma koje im je uputila."Međutim, ostaje da diskutujemo o tome zbog čega su baš konkretne nevladine i neprofitne organizacije izdvojene iz mnoštva njih - da bi bile proverene. Nadam se da ćemo o tome imati temeljne razgovore sa Vladom Srbije, kako bi nam objasnile svoje postupke. Zašto su baš nevladine organizacije koje se bave gradjanskim i političkim slobodama i njihovim očuvanjem izabrane u tom postupku provere", rekla je Niaolin za VOA.U odgovoru na 25 stranica koje su dostavile vlasti Srbije, između ostalog, navedeno je da je Uprava proveru dela neprofitnog sektora sprovodila u svrhe upoznavanja sa obimom i delokrugom njegovog rada kako bi ga zaštitila od mogućih zloupotreba.Niaolin upozorava da bi takve tendencije mogle da ugroze neprofitni sektor. Na to je, kako navodi, jasno ukazala u pismu kojim im se obratila pre nekoliko meseci."Ne bi nikada trebalo sprovoditi prikupljanje informacija, uključujući i onih finansijske prirode, koji su privatne, osetljive i kompromitujuće za pojedince u smislu da imaju poseban stepen zaštite - u koji spada i medjunarodna zaštita ljudskih prava", rekla je Niaolin, ukazujući i da sama ideja da bi se neko samo nasumično bavio time veoma komplikuje stvari.Ona je izrazila nadu da će vlada u Beogradu shvatiti da njena akcija, bilo namerna ili nenamerna, ima negativne posledice, kao i da je odgovornost vlade to da spreči.Upitana šta bi moglo biti rešenje, Niaolin je rekla da je "odgovor na to pitanje je na vladama, a ne na specijalnom izvestiocu"."Nadam se da je ono što ćemo videti reformisani proces na nacionalnom nivou, kao i potpun i transparentan angažman sa civilnim društvom. Kao i konkretan pravni lek za sve pojedince koji su oštećeni", rekla je.Prema njenim rečima, države u vezi sa kojima postoji zabrinutost zbog mogućnosti kršenja ljudskih prava trebalo bi ta pitanja da reše što je pre moguće."U interesu Srbije je da razvija dobre odnose sa sopstvenim civilnim društvom... i da se razreše sve nedoumice zbog moguće nepravičnosti ili targetiranja usled primene mera za borbu protiv terorizma i pranje novca", kazala je Niaolin.Ona je dodala da nije u interesu Srbije da bude sagledavana kao država koja cilja sektor civilnog društva i na neprimeren način krši ugovorne obaveze koje je preuzela.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram