Jedna onkološka pacijentkinja u Srbiji bila je primorana da potpiše pristupnicu za stranku i bude sigurni glas, kako bi bila pomerena nekoliko mesta na listi za čekanje, otkrio je danas programski direktor CRTA Raša Nedeljkov.
Gostujući u emisiji „Dan uživo“ na N1 televiziji, Nedeljkov je naveo primere poziva koje CRTA prima od građana, kazavši da ih pritisci i zastrašivanja najviše brinu.
„Pojedini ljudi su primorani da zbog svoje egzistencije prođu kroz jedan vrtlog pakla, naročito oni koji ne mogu da se odbrane. Bilo je i mnogo deprimirajućih primera za nas kao obične građane, poput jedna žene koja je onkološki pacijent, a koja je morala da potpiše pristupnicu za stranku – da bi bila pomerena nekoliko mesta na listama za čekanje. To je jedna u nizu ilustracija – s jedne strane su ljudi koji nemaju alternativu, koji su prinuđeni da zavise od tuđe milosti, a sa druge oni koji tu milost zloupotrebljavaju“, naveo je on za N1 i ponovio da je ta žena morala da postane sigurni glas, ne bi li se pomerila na listama čekanja.
Govorimo o dimenziji do koje beščaće ide, opisao je on i spomenuo istraživanje CRTA iz septembra, koje pokazuje kako Centri za socijalni rad ne služe radi pružanja zaštite onima kojima je to potrebno, već da bi se ti mehanizmi iskoristili da se nezaštićeni ucenjuju i rade nešto za stranku na vlasti.
„Primamo mnogo poziva građana koji ne znaju šta da rade u tim situacijama. Sve je više poziva insajdera. Pismom koje smo uputili na 1.600 adresa, činovnike u lokalnim samoupravama smo na neki način podsetili šta je njihova uloga u društvu. Očigledno to ima odjeka i ljudi koji još uvek brinu o tome kakav će im obraz biti pred njihovim sugrađanima“, kazao je on.
Na pitanje dokle ova situacija može da ode, kada smo tokom vikenda već imali i primere fizičkih obračuna, Nedeljkov odgovara da je najveći problem što institucije ostaju neme.
„Previše puta smo očekivali da se REM, Agencija za sprečavanje korupcije, policija, tužilaštvo oglase. Time što to ne čine, one doprinose normalizaciji stanja koje je u najmanju ruku devijantno za društvo koje pretenduje da bude demokratsko. Nekažnjavanje različitih nivoa kršenja zakona doprinosi da se ta ponašanja ponavljaju. Najočitiji primer je falsifikovanje potpisa građana – isti ljudi koji su to radili ranije, rade i sad, jer nisu sankcionisani, a to su dela koja bi mogla da nose i zatvorsku kaznu“, ponovio je.
Ako institucije ćute, malo po malo srljamo u beščašće, kazao je on, i ponovo pozvao institucije da reaguju i pomogu građanima da razumeju šta se dešava.
Nedeljkov je komentarisao sve primere nepravilnosti biračkih spisaka o kojima čujemo prethodnih dana.
„Mnoge stvari sa biračkim spiskom su očekivane, razumljive i mogu se podvesti pod domen ljudske greške, administrativne neažurnosti, velikog sistema koji nije savršen… Ali očekujemo od Ministarstva državne uprave i MUP da objasne ono što smo čuli sa koleginicom Gordanom Sušom (koja je preminula, a stigao je poziv na glasanje) ili drugim bizarnim situacijama da su to rezultati greške, a ne neko pravilo“, kazao je on.
On je pozvao Ministarstvo državne uprave da objave broj birača na svakoj adresi, da bismo mogli da svi da pretražimo te podatke i vidimo ima li odstupanja od logičnosti, kao i MUP da objavi podatke o prebivalištu ljudi koji su dobili ili izgubili prebivalište po opštinama u Srbiji, u poslednjih mesec i godinu dana.
„Ono što nam se javlja je je previše pitanja građana koji nemaju odgovore na situaije koje bi trebalo da budu vrlo jednostavne“, kazao je.
Kampanja je, kaže, počela ozbiljnim navodima o falsifikovanju potpisa birača, a pratila ju je velika disproporcija u medijima.
„Ona se produbila u odnosu na izbore 2022. godine. Tada su podaci govorili da kandidati iz redova vladajuće stranke imaju značajnu prednost kada je reč o pristupu medijima ili načinu na koji mediji pišu o njima. U prajm tajmu informativnog programa 75 odsto je pripadalo aktierima iz vlasti, u odnosu na 60 odsto prošle godine. I ovaj put je jedan akter, jedan funkcioner značajan u kampanji. Ako ste naobavešteni koje izbore imamo 17. decembra, a pratite samo televizije sa nacionalnom frekvencijom, mislićete da imamo predsedničke izbore. Oko 14,500 sekundi u medijima predsednik je sam imao više nego svi opozicionari zajedno“, izneo je podatke.
CRTA u ovim slučajevima ne koristi termin „funkcionerska kampanja“, već zloupotreba javne pozicije, funkcije ili javnih resursa, kazao je Nedeljkov.
„Ako ne možete da procenite da li vam se obraća kandidat ili javni funkcioner i, sa druge strane, ako javni funkcioner koristi svoj autoritet kako bi svojoj stranci dao prednost – to je vrlo problematično po demokratičnost izbora“, istakao je.
Nije samo predsednik Srbije ovako postupao, već i predsednica Vlade, ministri u vlaedi, državni sekretari, direktori javnih ustanova, kaže.
„To nije novina, ali smo utiska da su u ovom izbornom ciklusu sve kočnice otkazale. Da je sve moguće, da se za svaku devijaciju kaže ‘pa šta’. Oko 425 miliona evra je od septembra uplaćeno na račune oko 3,5 miliona ljudi. To je akcija koja možda jeste aktivnost Vlade, ali je sve pakete predstavio jedan čovek, koji za to nije nadležan Ustavom, u jeku kampanje i tako se poslala poruka narodu da jedan čovek brine o njima. To je sve druge aktere stavio u neravnopravnu poziciju“, naveo je.
Ni u ovoj kampanji nemamo diskusiju i debatu o javnim politikama, podsetio je on.
„Nemamo debatu o problemima koji tište građane, već jednu ekstremno personalizovanu kampanju oko čoveka koji čak i nije kandidat ni na jednim nivoima izbora. Tražili smo da to bude zabranjeno, nismo dobili, jer bi se tako ozbiljno ugrozila startna pozicija jedne strane. To je jedan od nalaza naše posmatračke misije koju ćemo predstaviti za dva dana“, kazao je on.
Najviše brine što tenzijama u javnosti doprinose izjave javnih funkcionera koji „izbore predstavljaju kao prekretnicu“.
„To je okolnost koju građane gura pod poseban nivo pritisaka. Ovi incidenti, bez obzira da li su se zaista dogodili, govore da je tenzija na visokom nivou“, kazao je on i pozvao sve aktere da se uzdrže od izjava koje bi mogle da dovedu do eskalacije i ugroze građane.
Takođe je pozvao institucije da reaguju i kazao da ohrabruju pojedinci koji tamo rade.
Upitan da da savete građanima koji će izaći u nedelju na glasanje, on im je poručio da barem 24 sata pre početka izbora provere da li su u biračkom spisku.
„To treba da urade i oni koji evenetualno neće glasati tog dana, jer na taj način mogu da provere da li je došlo do promene njihovog prebivališta. Čujemo da građani javljaju da im je mimo njihovog znanja promenjeno mesto prebivališta, a da oni tu proceduru nisu pokrenuli. Takođe, građani treba da znaju da mogu da glasaju i sa ličnom i sa pasošem, poziv za glasanje nije nikakav uslov“, naveo je.
Na sajtu Ministarstva državne uprave postoji mesto na kome mogu da, unosem JMBG i brojem lične karte ili pasoša, mogu se uveriti u to gde glasaju.
„Ljudi koji su promenili prezime stupanjem u brak treba da znaju da mogu da glasaju čak i ukoiko im se prezime ne slaže, dok god je JMBG ispravan. Takođe, birači koji će tog dana glasati, a znaju da neko od njihovih ukućana neće glasati, provere da li se desilo da je ubeležen kao da jeste glasao. To mogu videti kada se potpisuju“, preporučio je.
Konačno, za one koji glasaju pod nekom vrstom pritiska, postoji rešenje, kaže Nedeljkov.
„Svi treba da znaju da je glasanje tajno. I da je krivično delo ako neko ugrožava tajnost glasanja i nekoga ugrožava na taj način. Ako neko od njih zahteva da fotografišu listić na kome su zaokružili neku stranku, oni to mogu i da urade, a onda da zaokruže onu stranku za koju zaista žele da glasaju, a sve ostale opcije prekriže. Glasački listić će biti važeći, oni će glasati za onoga za koji žele, a zaštititi se od izlaganja daljem pritisku“, objasnio je on.
***
BONUS VIDEO – Lazović: Znamo kako da branimo izbornu volju građana – imamo plan, izborićemo se
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar