18
“Ne dam” - jedna je od reči koje predsednik Aleksandr Vučić često izgovara kada su u pitanju njegovi najbliži sardanici, ma koliko bili krivi i politički odgovorni za brojne afere. Pre devet godina govorio je da “ne da” Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara nakon što se srušio vojni helikopter u kom je sedmoro ljudi poginulo. Takođe, prošle godine nije dao Gašića nakon majskih tragedija, a sad ne da ni Draganu Sotirovski, odlazeću gradonačelnicu Niša poznatu po brojnim aferama i malverzacijama.
Od početka vlasti Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, baštinio je mantru “ne dam”. Poslednja u redu naprednjačkih fukcionera punih afera koje on neće da da jeste Dragana Sotirovski.
“Ja nemam taj problem ko je pored mene, ko nije pored mene. Niti se lako odričem ljudi. Vođena je jeziva kampanja prema njoj, a da li je imala svojih grešaka, pa nema nikakve sumnje svako od nas ima”, rekao je Vučić.
“Greške” kako ih predsednik naziva i predstavlja jesu potencijalna krivična dela, a protiv nekih od njih su podnete i prijave.
Krajem maja, ove godine, jedan od njenih bivših saradnika podneo je krivičnu prijavu protiv Sotirovski za nameštenja za advokatske i konsultantske usluge, reketiranje privatnih firmi, nameštanje tendera, ali i zloupotrebu službenog položaja.
Takođe, Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je protiv nje postupak jer je kasno prijavila potencijalni sukob interesa jer se njen zet nalazio na listi za kupovinu socijalnih stanova u Ulici Majakovskog.
Jelena Milošević, narodna poslanica Stranke slobode i pravde, javno je govorila o ispumpavanju više desetina miliona dinara iz budžeta grada Niša preko Štaba za vanredne situacije. Ona je pričala da se preko štaba angažuje uglavnom jedna te ista firma za izvođenje poslova koji nemaju veze sa “vanrednom situacijom”. Na primer, za sanaciju vodovodnih i kanalizacionih cevi i to u trenutku kad nema nikakve havarije koja ugrožava imovinu i život ljudi.
Iako je zbog svega toga bila sklonjena sa liste naprednjaka, očigledno neće biti sklonjena iz političkog života, pa će u budućem periodu vrlo verovatno vršiti neku drugu funkuciju.
Nakon majskih tragedija koje su zadesile Srbiju, organizovani su protesti sa zahtevom da se smene tadašnji ministar policije Bratislav Gašić i ministar prosvete Branko Ružić.
Iako je Ružić samostalno i samovoljno podneo ostavku nekoliko dana od masovnog ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Gašić je odbijao da učini isto, a u tome je imao i podršku predsednika Vučića koji je danima ponavljao da nema potrebe za tim.
„Četvrti zahtev je smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i za to kažem – ne može“, rekao je Vučić.
Nekoliko dana posle te izjave ponovio je da neće biti Gašićeve smene.
“On je jedan od najboljih od nas. Niko u svetu ne bi optužio policiju i državno rukovodstvo zbog masovnih ubistava. To će ući u istoriju beščašća”, kazao je predsednik.
Vučić nije dao Gašića ni nakon afere helikopter u kojoj je nastradalo sedam ljudi, od toga četiri vojna lica, dva lekara i petomesečna beba. Tom prilikom nije dao ni ministra Zlatibora Lončara.
„Vidim da se vodi hajka protiv ministara Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete… Evo, ja preuzimam odgovornost, da su me pitali, a nisu, i ja bih rekao: ‘ idite, spasite to dete'“, rekao je Vučić 2015. Godine.
Dodajući „Gašića i Lončara neću da dam“ jer je zadovoljan radom dvojice ministara.
Međutim, godinu dana kasnije ipak je dao Gašića posle seksističke izjave “da voli novinarke koje lako kleknu”.
Ali…
To je bilo privremeno. Vrlo brzo je Gašić avanzovao i posle godinu i po dana “mirovanje” prešao na funkciju direktora Bezbednosno informativne agencije.
PROČITAJTE JOŠ:
18
39
4
Iako nikada javno nije rekao da ne da Nebojšu Stefanovića iz poteza koje je Vučić vukao može se zaključiti isto.
Nebojša Stefanović nekadašni ministar odbrane i policije bio je umešan u jednu od najvećih afera koje su potresle SNS, a to je afera Krušik.
Podsećanja radi, BIRN je u novembru 2018. godine objavio da je njegov otac, Branko Stefanović, kao predstavnik kompacije GIM iz Beograda, posredovao između Krušika i kupaca oružja iz Saudijske Arabije.
„Arms Watch“ je potom objavio da je GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama u odnosu na državnu kompaniju SDPR. Zatim je rukovodstvo Krušika demantovalo ovu priču, ali je usledio novi tekst BIRN-a u kojem su predstavili javnosti rezultate analize tri ugovora koje je Krušik potpisao sa privatnom firmom GIM i četiri ugovora potpisana sa državnim SDPR-om, iz čega se zaključuje da je privatna firma dobijala oružje po povlašćenim cenama.
A onda se pojavio uzbunjivač Aleksandar Obradović, radnik „Krušika“, koji je dostavio podatke o umešanosti oca Nebojše Stefanovića u ovu aferu.
Međutim, posle te afere Stefanović nije smenjen, ali jeste onog momenta kada se povela hajka protiv njega da je prisluškivao Vučića.
Zbog toga je najpre smenjen sa stranačke, a potom i državne funkcije. Međutim, nikada nije odgovarao ni za jednu aferu.
Zahvaljujući Vučićevom “ne dam” politička odgovornost više u državi ne postoji, te je sve dozvoljeno i prihvatljivo sve dok u svom vlasništvu funkcioneri imaju SNS člansku kartu i lojalnost prema predsedniku države.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare