0
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) nazvala je danas sramotnim optužbe Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNj) na igumana manastira Visoki Dečani Savu Janjića i posvedočila da je upravo on krajem devedesetih godina lično pokušavao da spreči nasilje nad Albancima.
„U junu 1999. u Dečanima sam čula da je Sava Janjić bio na ulicama kada su kroz grad prolazile vojska i policija iz Đakovice, da spreči nasilje prema albanskim civilima. Sramota je šta piše KMDLNJ“, navela je Kandić na svom Tviteru nakon napada KMDLNJ na arhimandrita Savu Janjića.
Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNj) objavio je u nedelju optužbe na račun manastira Visoki Dečani da je manastir bio pretvoren u vojnu bazu i da su u njemu držani Albanci kao taoci tokom rata 1999, dok se „delilo oružje mobilisanim Srbima“, istovremeno zatraživši istragu protiv igumana Save Janjića za „moguće kršenje Zakona rata i humanitarnog prava“, naveo je portal KoSSev.
Optužbe Saveta usledile su nakon vesti da je je manastir Visoki Dečani uvršten na listu sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi.
Portal KoSSev podseća da su u Savetu naveli „iste tvrdnje da manastir nije ugrožen kao što su to još 18. marta u zajedničkom pismu Evropa Nostri učinili kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani“.
U odbranu igumana i manastira stao je i civilni sektor iz srpske zajednice na Kosovu, koji je takođe osudio napad Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNJ) na igumana manastira Visoki Dečani, uz sličnu poruku.
„Pomoć i zaštita koju su dobile albanske izbeglice u manastiru Visoki Dečani tokom 1999. godine predstavljaju jedinstveni primer ljudskosti u bezumlju rata“, navele su srpske civilne organizacije sa Kosova u saopštenju, koje prenosi portal KoSSev.
Istovremeno je ukazano da se Savet i u prošlosti istica u „širenju lažnih vesti i međuetničke mržnje, pre svega usmerene prema srpskoj zajednici na Kosovu“.
Portal KoSSev podseća da je i zapadna štampa tokom sukoba na Kosovu i u prvim poratnim godinama obilovala izveštajima o manastiru kao „utočištu albanskih civila i snažnom protivniku Miloševićevog režima“, a „posebno su u tim izvaštajima isticali tadašnjeg protosinđela Savu, današnjeg igumana“.
