0
Nata Mesarović, bivši sudija koja je donela istorijsku presudu u slučaju ubistva premijera Zorana Đinđića, već pet godine se bori da bude vraćena u imenik advokata. Iako je Upravni sud pre više od godinu dana usvojio njenu tužbu, a Advokatska komora Srbije (AKS) prihvatila njenu žalbu, Advokatska komora Beograda (AKB) kao prvostepeni organ ovaj slučaj još nije preispitala, mada joj je to naloženo.
Autori: Nataša Latković, Tanja Milovanović
Advokatska komora Beograda je u junu 2015. godine odbila zahtev Nate Mesarović, bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, da bude upisana u imenik advokata. Iako se Mesarović žalila, istu odluku je četiri meseca kasnije donela i Advokatska komora Srbije.
Dve advokatske komore odbile su da upišu Mesarović zbog načina na koji je Visoki savet sudstva, čija je ona tada bila predsednica, 2009. sproveo izbor sudija, navodeći da Mesarović „ne ispunjava uslov dostojnosti za bavljenje advokatorum“. Osim toga, ocenjeno je i da je imala negativan odnos prema advokatima, te da je nezakonito iznela spise iz Visokog saveta sudstva.
Međutim, Mesarović se ubrzo žalila Upravnom sudu, koji je tek posle tri i po godine, u februaru 2019, usvojio njenu žalbu i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Taj sud je u obrazloženju naveo da ni AKB ni AKS „nisu vlasne“ da cene dostojnost kandidata kroz javna istupanja, da AKS nije dala jasno obrazloženje za ocenu da Mesarović ima negativan odnos prema advokaturi, niti je taj stav konkretizovao. Takođe, navedeno je i da UO AKS nije pravilno ocenio iskaz Mesarović u pogledu načina pribavljanja dokumentacije iz Visokog saveta sudstva, niti je, kako je navedeno, bio „vlastan“ da ceni zakonitost niti legitimitet izbora za predsednika VSS.
U presudi Upravnog suda nalaže se da se u ponovljenom postupku otklone povrede pravila postupka na koje je ukazano presudom i da na zakonit način da sprovedu postupak i utvrde sve relevantne činjenice koje su ključne za ocenu ispunjenosti uslova za upis u imenik advokata.
Tintor: Moram da proverim gde je taj predmet
Postupajući po ovoj presudi, Advokatska komora Srbije je osam meseci kasnije usvojila žalbu bivše sudije i vratila Advokatskoj komori Beograda ovaj predmet na ponovno odlučivanje. Međutim, ni osam meseci kasnije AKB o ovom slučaju nije donela odluku.
Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor kaže za portal Nova.rs da trenutno ne zna gde se tačno nalazi slučaj Nate Mesarović.
„Da li je taj predmet u Advokatskoj komori Srbije (AKS) ili kod nas, ne znam tačno. Moram da proverim. Koliko znam, Upravni sud je vratio njen slučaj na ponovni postupak, s obzirom da su utvrđeni neki propusti u proceduri. Nisam siguran da li je AKS u međuvremenu, odnosno nakon Upravnog suda, donela odluku, tako da ne mogu da tvrdim da li je slučaj Nate Mesarović trenutno kod nas“, navodi Tintor.
Nata Mesarović je sa mesta sudije Vrhovnog suda delegirana u Veće Specijalnog suda, koje je sudilo u procesu veka – za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Od septembra 2006, postaje predsedavajući sudija u tom postupku, a proces je vodila do maja 2007, kada je izrekla presudu kojom su dvojica prvooptuženih Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović osuđeni na kazne od po 40 godina zatvora.
Bila je, takođe, predsedavajući sudija na prvom suđenju za ratne zločine, poznatom kao „Sjeverin“, kao slučaj četvorice pripadnika jedinice „Osvetnici“.
Na inicijativu tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića, Visoki savet sudstva je 23. januara 2013. godine doneo odluku o prestanku funkcije sudije Mesarović. Odluku je nakon toga usvojila i Narodna skupština.
„Nedostojni“ i Vukčević i Malović
Advokatske komore odbile su da upišu i Vladimira Vukčevića, bivšeg tužioca za ratne zločine, kao i bivšu ministarku pravde Snežanu Malovu uz obrazloženj da nisu dostojni.
Nekadašnja ministarka pravosuđa povukla je zahtev za prijem u subotički ogranak Advokatske komore Vojvodine još 2015. godine uz komentar da neće odustati od borbe protiv organizovanog kriminala.
Vukčević je 2017. godine ocenio da razlozi za odbijanje njegovog prijema koje je navela Advokatska komora Srbije nisu bili politički, međutim i da mu je prebačeno da nije bio dovoljno patriota.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
