0
Jelena Zorić, Bojana Maljević, Sofija Todorović, Aleksandar Baucal poznata su imena u javnosti. Ali ovih dana u žiži javnosti nisu zbog toga što su razotkrili još jednu aferu, imaju premijeru filma, naučnu konferenciju ili zbog svog aktivizma. Već zbog toga što je, neko, falsifikovao njihove potpise za podršku različitim listama za predstojeće beogradske izbore. Za Gradsku izbornu komisiju (GIK) to uopšte nije sporno iako oni sami tvrde da su njihovi potpisi dati bez njihovog znanja.
Ukoliko ste pomislili da su ekonomske teme ili možda tema Kosova najdominantnije u ovoj izbornoj kampanji, prevarili ste se. Jedna od gorućih, jesu falsifikovani potpisi podrške za izborne liste, kako na republičkom tako i na gradskom nivou. Još uvek je nepoznato ko su falsifikatori jer je tužilaštvo, u čijoj su nadležnosti ova krivična dela, za sada samo otvorila predmet, dok je GIK odbio prigovore kao neosnovane.
Upravo ovakva situacija otvara jedno važno pitanje šta sve oni koji kontrolišu sistem mogu da urade sa našim potpisima a da mi to ne znamo?
“U Srbiji ne postoji promil pravne sigurnosti”
Podsećamo, falsifikovani potpis glumice Bojane Maljević pronađen je na listi “Usama Zukorlić” a potpisi aktivistkinje Sofije Todorović i profesora Aleksandra Baucala na listi “Srbija na zapadu”, dok se potpis Jelene Zorić našao se na čak dve liste “Ćale ovo je za tebe” i “Srbija na Zapadu”.
Osim što su falsifikati poljuljali zakonitost izbornog procesa, otvorili su mnogobrojna pitanja, jedno od njih je postavila i Jelena Zorić.
“Šta je sledeće? Da mi prodaju stan?”, zapitala se Zorić.
I zaista, da li sada možemo očekivati da neko krivotvori naš potpis za preuzimanje imovine ili možda otvaranje firme?
Advokat Ivan Ninić kaže za portal Nova.rs da je pravni sistem odavno poljuljan.
“Ovi događaji dodatno urušavaju pravne temelje. Pokazuju da smo mi jedno neuređeno društvo u kom nema ni promil pravne sigurnosti,” kaže Ninić za naš portal i napominje da su i ranije postojale istovetne malverzacije u izbornom procesu.
“Problem je što je tužilaštvo tromo, i lica za ovakva dela su do sada dobijala uslovne kazne. Zbog falsifikovanja potpisa niko do sada nije završio u zatvoru, što otvara prostor da se nastavi sa istim krivičnim delima. Ova vlast svojim ponašanjem napravila je rasadnik falsifikata, a tužilaštvo je zapravo njihov servis i ključ je svega, jer je trebalo da reaguje i bez krivičnih prijava, onog momenta kada su se u javnosti pojavile informacije o falsifikovanju potpisa ” objašnjava Ninić.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Da je tužilaštvo tromo pokazuje i činjenica da do sada ništa nije urađeno po ovom pitanju osim što je tužilaštvo otvorilo slučaj, kaže za naš portal član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić, koji je prvi podneo krivičnu prijavu.
“Ja sam jedan od članova GIK koji je potpisao prvu krivičnu prijavu još pre desetak dana. Po našim informacijama krivične prijave su podneli i neki građani koji imaju saznanja da su im potpisi falsifikovani. Osim natpisa u medijima da je tužilaštvo „otvorilo predmet“ nemamo nikakva druga saznanja o sudbini tih krivičnih prijava. Većina u GIK je odbila sve predloge da se GIK, poput RIK zvanično obrati pojedinim opštinskim upravama i upita ih da li su oni uopšte overavali te potpise,” kaže za naš portal Alimpić.
Alimpić dalje objašnjava da se stiče utisak da sve (ne)aktivnosti nadležnih organa imaju za cilj odugovlačenje otkrivanja ko su lica koja su falsifikovala potpise građana.
“Odugovlači se da bi se u međuvremenu usvojila zbirna lista, da bi se odštampali glasački listići i da bi se onda reklo da je kasno da se liste koje nisu zaslužile da učestvuju u izbornom procesu isključile iz njega. To u ovom trenutku odgovara pojedinačno najjačoj listi koja će preko d’ontovog sistema rasporeda odborničkih mesta profitirati na postojanju velikog broja lista koje će ostati ispod cenzusa,” zaključuje on.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare