6
Sudeći prema porukama koje dolaze od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ulazak socijalista u buduću Vladu je pod sve većim znakom pitanja. Uprkos tome što bez SPS Srpska napredna stranka nema većinu u parlamentu, a ni u Skupštini grada Beograda… Kao što je predsednik Srbije i najavio prilikom polaganja zakletve u Skupštini Srbije, naša država će morati da se bavi mogućnošću uvođenja sankcija Rusiji, te u ovom trenutku izgleda da to može biti i glavni kamen spoticanja na relacijama između Vučića i Ivice Dačića. Stoga su sve mogućnosti otvorene, pa i ona da SNS formira većinu sa manjinskim strankama, a Vlada dobije podršku jednog dela opozicije za uvođenje sankcija Moskvi. Ta mogućnost jeste mala, ali se ne može u potpunosti isključiti.
Odnosi između SNS i SPS, po pravilu su posle svakih izbora vrlo turbulentni. Tako je i ovog puta.
Manjih trzavica bilo je i u predizbornoj kampanji, ali sve se zakomplikovalo u samoj izbornoj noći, kada je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da do većine u parlamentu mogu sa manjinskim strankama. Nijednom rečju ne pominjući SPS i Ivicu Dačića.
Zatim se zakuvalo zbog rata u Ukrajini. Socijalisti, na čelu sa Dačićem, jasnog su stava da Rusiji ne treba uvoditi sankcije. Takvu tezu brane i desničarske stranke, uključujući Dveri Boška Obradovića, Novu demokratsku stranku Srbije Miloša Jovanovića i Zavetnike Milice Đurđević Stamenkovski.
Dakle, svaka mogućnost saradnje SNS sa ovim strankama, u slučaju da Srbija bude prinuđena da uvede sankcije Rusiji, bila bi nemoguća.
Nova vlada i sankcije Rusiji
U međuvremenu pritisci Zapada na Srbiju da se nakon formiranja Vlade odluči na ovakav korak, sve su veći i jasniji. To je, između ostalog, poručio i specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
“Skoro sve države Zapadnog Balkana su se usaglasile na način da učine da Rusija plati cenu za to (invaziju) kroz sankcije, kroz podršku Ukrajini i njenom narodu. Nadam se da će se Srbija pridružiti toj grupi i da će se uskladiti sa sankcijama kada formira Vladu“, rekao je Eskobar, a slične poruke pre nekoliko dana uputila je i poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon.
Da li su zbog svega toga socijalisti “u procepu” i šta je Aleksandar Vučić želeo da kaže Ivici Dačiću, kad ga nije spomenuo kao partnera ni u govoru nakon polaganja predsedničke zakletve, ostaje da vidimo.
Ono što se zna jeste da je Vučić u ponedeljak u Skupštini rekao da očekuje da sledeća Vlada Srbije bude formirana do kraja jula, a najavio je i da ćemo „morati da se bavimo sankcijama“ i da računa na manjine.
“Moramo da se bavimo novim sankcijama i čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni, pa ćemo moliti naše evropske partnere da nam pomognu“, rekao je Vučić, dodao da Vlada Srbije treba da bude formirana do kraja jula i izrazio nadu da će u Vladu Srbije biti uključeno što je više moguće pripadnika manjina.
O socijalistima Vučić nije rekao ni reč, a činjenica je i da ono što je izgovorio svakako ne prija uhu lidera socijalista.
Moguća SNS kombinatorika
Kad je moguća kombinatorika Srpske napredne stranke u pitanju, ukoliko se pretpostavi da neće biti mogući dogovor sa strankama opozicije, postoje dve opcije – da se većina formira sa SPS i u tom slučaju bi zajedno imali većinu od 152 mandata (SNS 120 i SPS 32) ili da Vučić traži podršku samo u manjinskim strankama.
Njihove snage u parlamentu su sledeće: Savez vojvođanskih Mađara (SVM) šest mandata, Muftijin amanet tri mandata i Zajedno za Vojvodinu i SDA Sandžaka po dva.
U tom slučaju SNS bi sa manjinama imala ukupno 133 mandata, a to jeste formalna većina, ali je pitanje da li bi bila stabilna.
Izvršni direktor CeSid-a Bojan Klačar za list „Nova“ kaže da nema razloga da ne bude stabilna.
– Srpska napredna stranka, kao i manjinske stranke imaju lojalne poslanike, tako da mislim da tu ne bi bilo nikakvih problema što se tiče podrške vladinoj politici. Čak i sa manjom većinom, vlade su opstajale pune četiri godine. Međutim, moje mišljenje je da Vučić juče nije signalizirao odustajanje od saradnje sa SPS, već je to zauzimanje nekih čvršćih pozicija u pregovorima sa Dačićem. Mislim da ima mnogo razloga da se nastavi saradnja SNS i SPS. Pre svega je to formiranje vlasti u Beogradu, jer ne verujem da će se formirati različite koalicije u gradu i republici. Takođe ne mislim ni da je SPS toliko proruski nastrojen, kako se u javnosti predstavlja. Jesu bliski sa ruskim zvaničnicima, ali verujem da im je njihov lični interes u ovom trenutku preči od Rusije – kaže Klačar.
Opozicija će biti oprezna u pružanju podrške Vučiću
Na pitanje da li postoji mogućnost da Vučić formira većinu sa manjinama, a da uvođenje sankcija Rusiji u parlamentu podrže pojedine stranke opozicije, Klačar kaže:
– Što se desničarskih stranaka tiče, mislim da ta mogućnost ne postoji. Za Narodnu stranku i za deo koalicije „Moramo“ nisam siguran da bi tako nešto podržali. Ostaje veliko pitanje kakav bi bio stav SSP, DS i PSG, koji su se u načelu izjasnili da bi podržali takav potez, ali mislim da će biti vrlo oprezni u davanju bilo kakve podrške odlukama Aleksandra Vučića, jer bi tako nešto vrlo teško objasnili svojim glasačima – objašnjava Klačar.
Bonus video: Šta je i kome poručio Eskobar
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
