8
Uoči gotovo svakih izbora u Srbiji se formira niz političkih pokreta, koji ne moraju da prolaze kroz skupe procedure prikupljanja 10.000 potpisa građana, što je slučaj sa osnivanjem političkih stranka. Sa druge strane, i pokreti i stranke imaju ista prava i obaveze u slučaju učešća na izborima i ulaska u republičku i lokalne skupštine. Sagovornici portala Nova.rs navode da su politički pokreti i grupe građana prijemčiviji za birače, jer stranke imaju negativan prizvuk, ali da ogromna većina i jednih i drugih nema šta da ponudi i nije u stanju da bude nosilac promena.
Pokret Srbija 21 formiran je između dva izbornog ciklusa, mahom od nekadašnjih poslanika DS-a, LDP-a, SDS-a… Uoči predsedničkih izbora 2017. formiran je Pokret slobodnih građana, čiji je tadašnji lider bio i kandidat za predsednika Saša Jankovića, a iste godine na izborima je učestvovao i Luka Maksimović, kao kandidat novoosnovanog pokreta „Beli, samo jako“.
Bivši ministar privrede Saša Radulović, koji je kao nestranačka ličnost bio član Vlade, formirao je pokret Dosta je bilo uoči izbora 2014.
Kandidaturu za izbore 2022. nedavno je najavio je i pulmolog Dejan Žujović i u kratkom roku osnovao pokret „Za sve moje ljude“, a pre mesec i po dana svoje udruženje je registrovao i bivši savetnik predsednika Srbije Mlađan Đorđević pod nazivom „Oslobođenje“.
Niko od njih nije bio u obavezi da prikuplja 10.000 potpisa, što je po Zakonu neophodno kada je reč o osnivanju političkih stranaka. Sa druge strane, obaveze i jednih i drugih počinju tek sa učešćem na izborima i ulaskom u republičku, pokrajinsku i lokalne parlamente, posle čega moraju da dostavljaju izveštaje o finansiranju Agenciji za borbu protiv korupcije.
Postavlja se pitanje da li je osnivanje političkih stranaka u Srbiji obesmišljeno ili je neophodno menjati zakon koji ih obavezuje da prikupljaju potpise?
Ivo Čolović, programski direktor Cesida, navodi da su političke stranke krompromotivane, te da poverenje u njih ima manje od jedne petine građana.
„Po našim istraživanjima, poverenje u političke partije nikad ne prelazi 20 odsto, a najčešće se kreće oko 10 do 11 odsto. Prosečnom biraču su prijemčiviji pokreti, jer su ogromne negativne percepcije i nasleđe koje stranke imaju“, kaže on.
Čolović dodaje da je administrativno mnogo lakše i formirati i ugasiti pokret, kao i da je osnivanje stranaka značajno skuplje, te da prema nekim procenama bez 30.000 evra to nije moguće.
„Ne mislim da je osnivanje stranaka obesmišljeno. Možda je samo izgubilo smisao da ako ste je već osnovali, uložili novac, skupili 10.000 potpisa, da za svake izbore morate ponovo da skupljate potpise“, zaključuje on.
U registru koje vodi Ministarstvo za državnu u pravu i lokalnu samoupravu nalazi se 117 političkih stranaka, a politikolog Vuk Velebit ocenjuje za naš portal da danas u Srbiji postoji najviše pet partija koje imaju razvijenu infrastrukturu.
„Imate sijaset partija koje se osnivaju zbog pojedinaca koje su izašli iz nekih drugih stranaka. Pogledajte samo koliko ih je bilo u prošlom sazivu parlamenta. Samo u koaliciji sa SNS-om bilo ih je desetak. Čemu one služe i koja je njihova uloga“, upitao je Velebit.
On dodaje da imamo veliki broj stranaka i pokreta koji se osnivaju da bi se zadovoljile nečije lične ambicije i potrebe, a manje služe da artikulišu ideje, vrednosti i rešenja za određene političke problema.
„Imamo ogroman broj stranaka i pokreta, a mali broj njih ima mogućnost da bude nosilac promena i da ponudi neko novo rešenje građanima“, ističe Velebit i dodaje da živimo u prividnom višestranačju, a suštinski ga nemamo.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
