Svaki put kada se približe neki izbori sumnjamo u to da li birački spisak pokazuje stvaran broj birača ili ima i onih "fantomskih". Istraživači koji prate izbore tvrde da birački spisak nije dovoljno transparentan i da bi trebalo da vidimo ko se sve na tom spisku nalazi. Ministarstvo državne uprave sa druge strane uverava da je spisak nikada ažurniji, a za N1 tvrde da je još od 2012. godine povezan i sa drugim bazama podataka o građanima.
Ima li i koliko na biračkom spisku ljudi koji su napustili zemlju, a i ovaj svet, i ovaj put nećemo saznati. Na osnovu broja birača vidi se samo to – broj. Republička izborna komisija kaže da na referendumu 16. januara, može da glasa 6,5 miliona birača. Republički zavod za statistiku izbrojao je nešto manji broj ljudi sa pravom glasa – 5,6 miliona. Gde je onda RIK pronašao još oko 800 hiljada građana i da li su ovi podaci uopšte uporedivi?
„Ne mogu se tako porediti te dve baze podataka. U pitanju su potpuno drugačije metodologije i drugačije značenje“, objašnjava Raša Nedeljkov iz Crte.
Decenijama je već uvreženo mišljenje da ta razlika pokazuje fantomske birače. Ona, međutim, odslikava migracije, misle istraživači.
„Sa druge strane institucije nisu na najbolji način odgovorile na te procese, a sa treće strane moramo da dodamo da ni građani nisu baš najažurniji kada treba da se prijavi promena prebivališta“, rekao je politikolog koji je istraživao promene biračkog spiska Vujo Ilić za N1.
Ministarstvo državne uprave sada se trudi da ažurira podatke, dodaje Ilić, ali je problem što im građani ne veruju. Poverenje su pokušali da vrate 2019. godine, osnivanjem Radne grupe, a uključene su bile i nevladine organizacije.
„Na žalost, ta Radna grupa nije završila svoj posao i javnost je uskraćena mogućnosti da jednom za svagda dobije odgovor koji je broj birača u biračkom spisku koji živi u inostranstvu, da li ima nekih anomalija u biračkom spisku, recimo broj ljudi koji su stariji od sto godina“, dodaje Nedeljkov.
Formirana je sredinom decembra prošle godine još jedna Radna grupa. Ovaj put kao rezultat međustranačkog dijaloga vođenog bez posrednika. U grupi su sada i pojedine opozicione stranke, ali će promene u biračkom spisku videti tek 19. januara.
„Datum posle referenduma govori da izlazimo sa nesređenim biračkim spiskom, Izlazimo bez mogućnosti da članovi Radne grupe izvrše uvid i kontrolu u jedinstveni birački spisak, a samim tim ukažu na moguće nepravilnosti, odnosno spreče moguće manipulacije“, rekla je Maja Mitić iz Dveri.
Sprečile bi se manipulacije i ako bi policija proveravala žive li svi baš na onoj adresi na kojoj su prijavljeni.
„To se zove pasiviziranje prebivališta, u slučaju da oni ne žive na toj adresi. Dakle, ogroman bi bio proces, logistički veoma kompleksan i politički veoma skup, tako da ne verujem da ćemo u dogledno vreme videti stvarno bavljenje ovim problemom“, kaže Vujo Ilić.
I on je samo jedna kockica u mozaiku koji bi trebalo popraviti, misli Raša Nedeljkov iz Crte. Veći problem su nam, dodaje on, ucene birača, koliko su i koji političari prisutni u medijima i zatvaranje očiju institucija koje bi to trebalo da kontrolišu.
Bonus video: Vuk Jeremić o revanšizmu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar