3
Predsednik Aleksandar Vučić je najvažniji izvor informacija i kreator narativa o Evropskoj uniji, od događaja na kojima je učestvovao pa sve do pitanja pomoći Evropske unije u pandemiji, a primetna je i velika razlika između provladinih i kritičkih medija kada je u pitanju izveštavanje o ovoj temi. Ovo su najvažniji zaključci istraživanja o izveštavanju medijskih portala u Srbiji o Evropskoj uniji tokom 2020. godine koju je sproveo Centar savremene politike.
Kako prenosi European Western Balkans, istraživanje pruža odgovor na pitanje koje teme dominiraju u izveštavanju medija o Evropskoj uniji, kao i njihov sadržaj i dominantni narativi. Prilikom istraživanja analizirane su veb stranice ukupno 18 medija, kako najčitanijih, tako i onih koji imaju značajnog uticaja na javni diskurs. Istraživanje je obuhvatilo period od 1. januara do 31. oktobra 2020. godine.
Pandemija COVID-19 predstavljala je jednu od glavnih tema o kojoj su mediji pisali o Evropskoj uniji. Istraživanje Centra savremene politike pokazalo je evidentno prisustvo emotivnog prokineskog i antievropskog narativa u vezi sa pandemijom koronavirusa, kao i da postoje razlike među medijima kada je u pitanju izveštavanje o ovim temama, pa i prisutnost predstavnika vlasti u njihovom tumačenju.
„Generalno posmatrano, provladini mediji, a naročito tabloidi, naklonjeni su tipu izveštavanja koji sa dosta emocija kritikuje EU i veliča njene ‘rivalske’ aktere u Srbiji, uglavnom koristeći navode državnih zvaničnika. Tako je Evropska unija entitet koji često uslovljava Srbiju i traži joj da se odrekne ključnih identitetskih odrednica (Kosovo, Nikola Tesla), kao i svojih tradicionalnih prijatelja (Kine i Rusije) zarad članstva u toj organizaciji, nedosledno i neopravdano je kritikuje (za kupovinu naoružanja od Rusije i Kine) i ostavlja je na cedilu u kriznim situacijama (COVID-19)“, navodi se u istraživanju.
Ono što je izdvojeno kao još jedan od zaključaka jeste uloga Aleksandra Vučića kao glavnog izvora informacija i kao kreatora narativa o Evropskoj uniji, koja se najviše primećivala kada je u pitanju bila pomoć koja je pristizala u Srbiju namenjena za borbu protiv pandemije COVID-19.
„Kada se radilo o naslovima koji su obeležili vesti o donacijama i pomoći Evropske unije, oni su bili umereni, i mogu se sumirati na davanje opštih informacija – ‘Stigla pomoć iz Evropske unije’, ‘EU donirala sredstva Srbiji’. Pomoć koju je EU pružila uzimala se ‘zdravo za gotovo’, bez ikakvih sentimentalnih izjava zahvalnosti“, navodi se u istraživanju Centra savremene politike.
Sa druge strane, CSP ističe da je kada je pomoć stizala iz Kine, izvori, narativi, pa čak i sentimenti, bili su potpuno drugačiji.
„Narativ koji je stvoren bio je obeležen hvalospevima i zahvalnosti koju je Vučić tada izjavljivao Kini. Kako je on bio glavni izvor informacija o kineskoj pomoći, mediji su prenosili njegove izjave u celosti, sa čestim naslovima o ‘čeličnom prijateljstvu’ i ‘bratskoj ljubavi’ Kine i Srbije“, navodi se.
U istraživanju su predstavljeni najveći „pikovi“, odnosno dani u kojima su mediji najviše izveštavali o Evropskoj uniji, čija analiza može dati uvid u to koje teme najviše doprinose izveštavanju medija o ovoj temi. Takođe su predstavljene i analizirane ključne teme poput dijaloga Beograda i Prištine, Izveštaja Evropske komisije o Srbiji, Samita u Zagrebu, odnosno kako su mediji o njima izveštavali i kakve narative su kreirali.
„Analiziranje izveštavanja medija o Evropskoj uniji je izuzetno važno imajući na umu da je pristupanje Srbije Evropskoj uniji jedan od najvažnijih proklamovanih strateških ciljeva Srbije poslednjih decenija, ali da su manjak podrške ovom procesu i skepticizam u vezi sa njegovim uspehom dostigli zabrinjavajuće razmere“, navodi se u istraživanju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
