Ministarka za evropske integracije: Srbija bez napretka u više poglavlja nego prošle godine

Među tim oblastima u kojima nije bilo napretka su sloboda izražavanja i javna uprava, rekla je Miščević i dodala da i dalje postoji veliki broj vršilaca dužnosti u javnim preduzećima.

Ministarka se osvrnula i na to što je danas poslednji dan rada Saveta Regulatornog tela za elektrosnke medije (REM) po starom zakonu i rekla da očekuje da odmah počne proces izbora novih članova.

„Novi zakon mora da bude primenjen, očekujemo da proces izbora novih članova Saveta REM-a odmah počne“, rekla je Miščević na skupu u Beogradu na kojem je poslovnoj zajednici predstavljen godišnji Izveštaj EK o Srbiji, koji je deo Paketa proširenja za 2024.

Miščević je rekla da su u toku razgovori s Ministarstvom informisanja i telekomunikacija o izmenama još dva zakona koje su potrebne za usklađivanje s Audio-vizuelnom direktivom EU.

„To je proces koji je takodje deo Reformske agende, kao obaveze za ovu godinu. Ako želimo da dokažemo da smo kredibilan partner, to su obaveze koje će biti ispunjene do kraja godine“, rekla je ministarka.

Govoreći o izmenama Krivičnog zakonika, Miščević je rekla da je to trebalo da bude završeno do kraja godine, ali da je javnost tražila da se javna rasprava produži.

Miščević je rekla da je najveće razočarenje to što nije zabeležen napredak u poglavlju 33, o finansijskim i budžetskim odredbama jer, kako je navela, Srbija od 2014. traži od Evropske komisije pomoć u jačanju kapaciteta ali da to još nije dobila.

Takođe je rekla da je iznenađena što u Izveštaju EK nije dato mnogo prostora Reformskoj agendi i svemu što je kroz tu agendu postignuto, a što treba da bude „indikator kredibiliteta i napretka Srbije“.

Žiofre: Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre rekao je da su reforme u Srbiji usporene i da nije zabeležen napredak u više poglavlja u pristupnim pregovorima s EU.

Ambasador EU je ukazao da se u Izveštaju EK ponovo konstatuje da je klaster 3 tehnički spreman za otvaranje i dodao da je sada na zemljama članicama da odluče da li je ukupan napredak Srbije dovoljan da bi se to desilo.

On je ponovio da će tempo napredovanja Srbije na putu ka EU zavisiti od reformi u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pravosuđu na jednoj strani i normalizacije odnosa sa Kosovom na drugoj.

Takođe je ponovio da je nivo usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom zaključno sa 30. septembrom 51 odsto i da zbog toga u poglavlju 31 nije bilo napretka.

Sloboda izražavanja i borba protiv visoke korupcije ostaju oblasti u kojima je potrebno poboljšanje, dodao je Žiofre.

On je istakao da Izveštaj jasno pokazuje da je izbor zemlje da bude članica EU „više nego ikad strateški izbor“.

Kada su u pitanju ekonomski kriterijumi, Žiofre je rekao da se u poslovnom ambijentom vidi napredak u regulatornom i administrativnom opterećenju firmi, ali to i dalje ima određeni efekat na mala i srednja preduzeća, da je zakon o transakcijama sve više restriktivan, da se ne primenjuje konzistentno i da inspekcijski nadzor nije dovoljno efikasan.

„Čujemo zabrinutosti o nedostatku radne snage, zbog čega se mora poboljašti kvalitet obrazovanja i obuke kako bi se odgovorilo na zahteve tržišta“, rekao je Žiofre.

U pogledu socio-ekonomskog razvoja, Žiofre je istakao da privredni rast Srbije mora da se ubrza kako bi se smanjio jaz između Srbije i EU.

„Uprkos jasnim uspesima Srbije u proteklih nekoliko godina kada govorimo o ekonomskom razvoju, Srbija ostaje na 46 odsto evropskog proseka kada se gleda BDP po stanovniku, što se reflektuje na kupovnu moć“, rekao je Žiofre.

Evropska komisija će nastaviti da podržava proširenje, rekao je ambasador EU i dodao da je ta tema ponovo na vrhu evropske agende od kada je ruska agresija na Ukrajijnu stvorila „osećaj hitnosti“ u pogledu napretka u tom procesu.

„Nismo zaboravili na Zapadni Balkan. U EU se smatra da mora da dođe do proširenja kako na istok tako i na Zapadni Balkan“, rekao je Žiofre.

BONUS VIDEO: