2
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić podsetila je u Novom danu TV N1 da pozicija Beograda u vezi sa dijalogom sa Prištinom, i dalje nije jasno formulisana, ali da deluje da se ide ka prihvatanju tzv. "nemačko-nemačkog" rešenja, odnosno dogovora sličnom ugovoru dve Nemačke.
Dijalog Beograda i Prištine biće nastavljen u četvrtak u Briselu, a prethodnih dana su u Parizu održane dve video konferencije na kojima su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovksi premijer Avdulah Hoti, a na kojima je dogovorena agenda daljih pregovora.
Jelica Minić je za N1 podsetila da je pozicija Kosova jasna, da je Priština formulisala ciljeve, formirala pregovarački tim, osnovala Savet za dijalog, da će biti postavljen koordinator koji će
biti savetnik premijera Hotija, i da je sve to prošlo krot parlament.
U Srbiji, s druge strane, o svemu tome jako malo znamo, kazala je Minić, ali je dodala i da se na osnovu onoga što se može saznati kroz dopise, članke i izjave, Beograd zalaže za strategiju malih koraka u čijoj je pozadini prihvatanje tzv. „nemačko-nemačkog“ sistema, odnosno dogovora sličnom ugovoru dve Nemačke po kojem Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika uspostavile odnose, bez međusobnog priznjanja.
Minić je ocenila i da će Srbija verovatno i dalje insistirati na tome da se primeni Briselski sporazum iz 2013. godine čija je suština formiranje Zajednice sprskih opština.
Podsetila je i da unutrašnji dijalog koji je vođen u Srbiji, nije doneo bog zna šta, i da je osnovna poruka bila održavanje statusa kvo, izuzev jedno sastanka sa predstavnicima civilnog društva na kom se, kako je istakla, mogao videti jedan otvoreniji pristup i gde su izneti stvarni problemi koje treba rešiti u interesu građana i srpske i albanske nacionalnosti.
Minić je rekla da iako EU i SAD imaju isti cilj, a to je prema njenim rečima, priznavanje Kosova kao nezavisne države, Vašington i Brisel se očigledno razlikuju oko formata, tema, prioriteta i dinamike dijaloga. Naime, uverena je da su SAD nametnule ubrzani tempo kako bi administracija u Vašingtonu ostvarila neki spoljnopolitički uspeh uoči predsedničkih izbora u novembru.
S druge strane, podsetila je sagovornica N1, određeni političari i analitičari u Nemačkoj ocenili su da se u Vašingtonu spremao „prljavi dogovor“ sa ambicijama da eventualno pokrene pitanje razmene teritorija i opstruiše rad Specijalnog suda za zločine OVK.
Ipak, podsetila je Minić, specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel uspeo je da izdejstvuje određene dogovore u vreme dok je Srbija odbijala bilo kakav dijalog usled kosovskih taksi.
„Ostvaren je ipak sporazum o obnavljanju avio i železničkog saobraćaja, kao i o završetku auto-puta. To nisu nove stvari, sve to je bilo u planu u okviru agende povezivanja, ali sad je pitanje implementacije. Amerika, dakle, žuri“, istakla je.
Navela je i da su na sastanku u Vašingtonu, koji na kraju nije održan, najavljivani veliki koraci u domenu ekonomije, a najavljivano je čak i formiranje slobodne zone nalik kineskom Šenzenu koja bi trebalo da privuče značajne investicije.
Govoreći o optužnici protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija, Minić je istakla da je ona već ostavila posledice, jer Tači više nije pregovarač, već tim na čelu sa premijerom Hotijem.
Ona je saglasna i sa ocenom da je liderima dve strane potrebna hrabrost kako bi došli do dogovora, ali je istakla da se problemi naroda rešavaju, dok su politički lideri prolazni i samo bivaju zabaleženi u istoriji „ovako ili onako“.
„Kolika je spremnost (lidera u Beogradu i Prištini) da ih istorija pamti kao lidere koji su rešili velike probleme svog naroda, to ćemo tek videti“, zaključila je Jelica Minić.
