Milošević se obratio građanima pre Dnevnika, prve bombe pale u Prištini, Prokuplju, Batajnici: 25 godina NATO bombardovanja SRJ

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Građanima se u večerenjim satima obratio tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević rečima da se naša zemlja nalazi u ratu, saopštivši i odluku o proglašenju ratnog stanja.

Prve bombe i Dnevnik RTS

Usledio je potom Dnevnik RTS gde je voditelj Milan Radosavljević saopštio da su vazdušni napadi na našu zemlju počeli oko 20 sati.

Prve bombe pale su na Prištinu, Kuršumliju, Užice, Podgoricu, Novi Sad - bila je to jedna od vesti koje je objavila agencija Tanjug. Vojni ciljevi u Batajnici gađani su ooko 20.38.

SR Jugoslavija napadnuta je pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu oko statusa Kosova i Metohije.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, 25 osoba se vodi kao nestalo.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Bombardovanje RTS-a

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Kako je preneo RTS uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Komemorativni skupovi tokom celog dana

Obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji u Prokuplju, sa početkom u 20.00 prisustvaće danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tokom dana, u Tašmajdanskom parku u Beogradu, vence na Spomenik deci stradaloj tokom NATO bombardovanja položiće, odvojeno, predstavanici Vlade Srbije i političkih stranaka.

Najavljene su i stranačkih konferencije za novinare i skupovi ispred u bombardvanju teško oštećene zgrade Generalštaba u Beogradu, kao i protest na Trgu Republike.