Diplomata Zoran Milivojević, komentarišući novi francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ocenio je i da za Beograd i Prištinu postoje i štapovi i šargarepe, ali da nisu na dnevnom redu. O tome kako tumači predlog nacrta ZSO koji je predstavila Fondacija Fridrih Ebert, kaže da "ako nema neke ozbiljne političke pozadine, onda to treba tretirati kao dobre usluge, kao pomoć da se nešto uradi, jer treba imati u vidu da nemaju nadležnost za to".
„Po sporazumu o principima iz 2015. kojim je razrađen osnovni Briselski soporazum, jasno je definisano ko treba, šta radi, kako treba da izgleda Zajednica. Tamo jasno stoji da je upravljački tim nadležan za izradu statuta, on ga je izradio 2018, trebalo je da bude predat na razmatranje stranama, ali zbog činjenice da je Priština opstruirala razgovore o ZSO, on nije ni predstavljen“, navodi Milivojević u Danu uživo na N1.
Dodaje da je u odnosu na ono što je predviđeno 2015. za ZSO u današnjem nacrtu Fridriha Eberta suštinski različito to što je „upravljački tim koji je radio statut polazio od toga da status Kosova nije rešen, da se o Kosovu razgovara kao o entitetu pod protektoratom UN, dakle ZSO na Kosovu koja je protektorat UN“.
„Ovo što je ponudio Ebert, i ovo što nam govore Šole i Eskobar, podrazumeva ZSO u okviru Kosova kao nezavisne države“, navodi gost N1.
Kaže i da mu je drago da Amerikanci insistiraju na tome da je Briselski sporazum međunarodni sporazum, „tako da je stariji od bilo kog unutrašnjeg akta, tako da se Kosovo ne može pozivati ni na Ustavni sud na zakone kao predominantne“.
Opširnije čitajte na N1.
***
BONUS VIDEO – Vuk Jeremić o povratku Vučića u Skupštinu i Srbiji u očima Zapada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar