0
Javno preduzeće Srbijagas, jedan od najvećih gubitaša, planira da uzme još jedan kredit za koji će garant biti država Srbija. Ovoga puta reč je o iznosu od 125 miliona evra. To praktično znači da će država po ko zna koji put plaćati dugove Srbijagasa ukoliko to preduzeće ne bude plaćalo svoje obaveze. Koliko nas je do sada koštalo preduzeće, na čijem se čelu godinama nalazi socijalista Dušan Bajatović, više se ne meri milionima. Taj dug odavno je prešao milijardu evra.
JP „Srbijagas” planira da uzme kredite do 105 miliona evra (do 75 miliona evra kod Unikredit banke i do 30 miliona evra kod NLB Komercijalne), kao i kredit od 2,35 milijardi dinara (što je oko 20 miliona evra ) kod AIK banke.
Vlada Srbije je 30. decembra uputila u skupštinsku proceduru predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist pomenutih banaka, a po zaduženju Srbijagasa. To znači da se Srbija obavezuje da plati „dospele, a neizmirene obaveze” Srbijagasa, u slučaju da to preduzeće samo nije u mogućnosti da plati.
Objašnjenje je da je ovo preduzeće prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa, što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost, jer se radi o kupovini gasa po značajno većim nabavnim cenama.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović kaže da je priča dvostruka.
“S jedne strane ta firma ima niže cene gasa od tržišnih i zbog toga je, naravno, u gubicima. S druge strane, Srbijagas ulaže neobjašnjivo, na primer u živinu, u Agroživ koji je propao. Bukvalno bacaju pare na sve strane, pa vi prosto ne vidite nikakvu logiku u svemu tome, ni sa jedne ni sa druge strane jednačine. Istovremeno, iako ovo preduzeće katastrofalno posluje, na mestu direktora je Dušan Bajatović sa svojom astronomskom platom.Objašnjenje za ponašanje direktora su njegove političke veze s Rusijom. Ta priča sa Srbijagasom će trajati sve dok traje ovaj režim, a vrlo verovatno i posle toga”, kaže Popović za novine “Nova”.
Sve to, kako dalje navodi Popović, dokazuje da država nema nameru da sprovede ono što je obećala, a to je departizacija javnih preduzeća.
“Na kraju krajeva, ovo što radimo sa Srbijagasom, to dođe kao neko stečeno pravo. Kao što smo mi na univerzitetu za vreme bombardovanja 1999. uveli Oktobar 2 kao ispitni rok i on se održao i dan danas. Jednom kad dobijete povlastice, nikad ih se nećete odreći. Srbijagas sutra da počne da prodaje sladoled i dalje će dobijate državne subvencije i garancije na kredite”. Rezona nema. Rezon je zapravo da je sve to jedna politička igra”, zaključuje Popović.
Da je reč o nečemu što je konstanta potvrđuje i sve što se sa Srbijagasom i njegovim finansiranjem dešava godinama unazad.
Još 2019. godine Vlada Srbije otpisala je celokupan dug Javnog preduzeća “Srbijagas” prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra. Prema istraživanju Insajdera, Srbijagas je krajem 2018. godine tražio od Vlade da se dug tog preduzeća od oko 1,1 milijardu evra konvertuje u vlasništvo države.
Kako je pisao Insajder, taj dug preduzeća koji je u stopostotnom vlasništvu Srbije gomilao se godinama, a gotovo 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država Srbija dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao Srbijagas.
Iz tadašnjeg Zaključka Vlade vidi se da je najveći deo duga Srbijagasa prema državi nastao tako što je država bila garant za kredite Srbijagasa kod komercijalnih banaka. Zbog toga što Srbijagas nije izmirivao svoje obaveze, banke su aktivirale garancije, pa je država plaćala dugove ovog preduzeća. Samim tim, dug tog javnog preduzeća prema bankama postao je dug prema državi, koji Srbijagas nikad nije izmirio.
I u januaru 2022. država je dala garancije Srbijagasu za izmirenje kreditnih obaveza kod šest banaka ukupne vrednosti do 200 miliona evra. Ovo je predviđeno predlogom zakona koji je usvojila Vlada na sednici održanoj 17. januara prošle godine. Tom prilikom je određeno da se novac od kredita koristi za plaćanje obaveza Srbijagasa samo uz saglasnost ministra finansija, a ocenjuje se da je zaduživanje potrebno zbog nastavka sigurnog i kontinuiranog snabdevanja Srbije prirodnim gasom, što podrazumeva nastavak uvoza ovog energenta.
Mesečna primanja direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića iznose 34.000 evra. Kao generalnom direktoru Srbijagasa Bajatoviću se svakog meseca isplaćuje oko 203.000 dinara, ali iako je to njegova najvažnija i najuticajnija funkcija, plata koju za nju dobija čini skoro beznačajan deo njegovih ukupnih primanja, jer on platu prima i kao direktor Gastransa – 1.703.000 dinara.
Na to se nadovezuje članstvo u Nadzornom odboru Jugorosgasa, koje „vredi“ još gotovo milion i po dinara, kao i funkcija predsednika Nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor od skoro 600.000 dinara. Gastrans je novi naziv kompanije koja postoji od 2011. godine, a ime joj je iz Južni tok promenjeno 2018. godine, nakon što je Rusija odustala od tog gasovoda i zamenila ga „Turskim tokom“. Bajatović ostao je na mestu direktora, a vlasnički udeo nije se promenio, tako da se 51 odsto nalazi u vlasništvu Rusije, a 49 pripada Srbiji.
Jugorosgas gde Bajatović prima oko 1,5 milion dinara mesečno je preduzeće za izgradnju gasovodnih sistema, transport i promet prirodnog gasa.
Pored redovnih primanja od četiri miliona, Agenciji za borbu protiv korupcije Bajatović je prijavio i jednokratna primanja u vrednosti od 23 miliona dinara (195.000 evra), i to na osnovu bonusa koji je 2021. ostvario u podzemnom skladištu gasa Banatski Dvor i Gastransu Novi Sad, kao i povraćaja više uplaćenog doprinosa za PIO u vrednosti od čak 11 miliona dinara. Bajatović dobija povraćaj doprinosa jer njegove plate drastično prevazilaze maksimalnu osnovicu za obračun doprinosa, tako da mu država „višak“ uredno vraća.
BONUS VIDEO: Radosavljević: Javna preduzeća su tempirane bombe, samo je pitanje kada će da eksplodiraju
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
