Milan St. Protić razbija sve zablude o odnosima Srbije i Rusije

Na početku razgovora za naš portal, Protić objašnjava da su odnosi Srbije i Rusije kroz istoriju bili veoma kompleksni, uz napomenu da današnja Ruska Federacija nije nastavljač tradicije nekadašnje Carske Rusije, već Sovjetskog Saveza.Naš sagovornik je najpre podsetio kakva je bila uloga Rusije tokom borbe Srbije za samostalnost.“Na početku Karađorđeve bune, glavna pomoć i podrška srpskim ustanicima je dolazila iz tadašnje Austrije. Ubrzo je ta pomoć počela da dolazi iz Rusije, posle posete prote Mateje Nenadovića Petrogradu. Rusija je imala ključnu ulogu u ostvarenju i čuvanju srpskog autonomnog statusa u okviru Osmanskog carstva sve do kraja ‘Krimskog rata’ 1856. godine, kad su garanti srpske autonomije, pored Rusije, bile i zapadne sile, Velika Britanija, Francuska i Sardinija”, objašnjava Protić.

On podseća da je posle Srpsko-turskog i Rusko-turskog rata, Carska Rusija formirala ‘Veliku Bugarsku’, a ne Srbiju, jer se to, kako kaže, bolje uklapalo u njene interese.“Zatim se dogodio Berlinski kongres koji je preinačio to rusko rešenje. Tad su zapadne sile, na prvom mestu Nemačka pod Bizmarkovom palicom, od te ‘Velike Bugarske’ napravile dve autonomne pokrajine u sastavu Osmanskog carstva, a Srbija i Crna Gora su dobile punu međunarodnu nezavisnost”, navodi Protić.

Srbija s početka 20. veka - između Austrije i Rusije

Protić dodaje da se, posle 1903. godine, Srbija primarno odvajala od austrijskog uticaja, ali da je ruski uticaj na Balkanu i dalje bio veoma prisutan.“Tada je Austrija, od velike sile koja nas je ranije pomagala, postala naš neprijatelj. Međutim, Srbija je nastavila da se otvara prema Zapadu. Naši uzori su svi bili na Zapadu, nijedan nije bio u Rusiji. I dalje je ruski činilac na Balkanu bio bitan, ali važno je da se zna da je sve do 1917. godine i boljševičke revolucije, Rusija bila evropska sila i deo Evrope”, podvlači Protić.

“Ruska kultura je evropska”

Protić naglašava da je čitava ruska umetnost i kultura evropske, te da je Rusija jedina imala prestonicu koja je nosila nemačko ime - Sankt Peterburg.

“To je samo jedna od ilustracija koliko su Rusi sebe doživljavali kao Evropljane. Njihova kultura je u mnogim aspektima više evropska nego mnoge koje mi danas doživljavamo kao takve. Međutim, današnja Rusija i današnja Srbija ne vuku taj istorijski koren. Njihova bliskost je zapravo ideološka bliskost između nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i nekadašnje SFRJ”, poručuje on.

Sankcije devedesetih - kako su se ponašali Rusi

Tokom devedesetih, Rusija se pridružila sankcijama Ujedinjenih nacija protiv Miloševićeve Jugoslavije, što je, prema rečima Protića,“Poznato da se Rusija nije suprostavila sankcijama. To se sankcije uvedene protiv Miloševićevog režima zbog njegove ratne politike. Rusi su se tada pridružili sankcijama zato što su i oni tada smatrali da je svako rešenje prihvatljivo, izuzev rata”, rekao je Protić.

Da li je Putin Rusija

Na pitanje da li ljudi u Srbiji prave raziliku između Putina i Rusije, Protić kaže da je dobar deo naroda uprošćene svesti i zbog toga se lako identifikuje sa jednim čovekom.

“U takvima oni vide utehu za svoje gubitništvo i svoj poraz. Mi kao narod već 30 godina nosimo taj gubitnički mentalitet i to je objektivan kriterijum - mi jesmo poraženi na svim poljima i tačno je da su nas svi pretekli. Naravno da se zbog toga stvara jedan gubitnički mentalitet, kao što se stvorio i u Rusiji. Ovde ni školovani ljudi ne znaju ništa o toj zemlji, njenoj prošlosti, identitetu i kulturi. Pojma nemaju. U pitanju je fiksacija za jednog čoveka koga oni vide kao protivnika Zapada, a u ovdašnjoj svesti je Zapad kriv za naš neuspeh”, zaključuje Milan St. Protić.BONUS VIDEO Milan St. Protić: Srbija će biti na udaru, moramo da se opredelimo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milanstprotisrbijaebitinaudarumoramodaseopredelimo-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3180028"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram