"Izvršna vlast je uzurpirala nadležnosti zakonodavne vlasti kako bi podarila nezavisnost pravosuđa. Tako smo krenuli, a sada smo imali situaciju da predsednik ničim izazvano, kao potpuno neovlašćeni subjekt koji nema nikakve veze sa ovim referendumom objavljuje rezultate iz sedišta svoje partije. Niti je to bio partijski referendum, niti su to bili izbori, niti je predsednik imao bilo kakvu ulogu u svemu tome", izjavio je u emisiji Dan uživo potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. "U normalnoj zemlji bi to bio skandal, a kod nas je to najnormalnije. I to vam govori zapravo koliko su procesi degradacija institucija kod nas uzeli maha", istakao je on.
Podsetimo, na referendumu o promenama Ustava u delu pravosuđa, na osnovu 98,79 odsto obrađenih glasačkih mesta, 30,65 odsto od broja upisanih u glasački spisak a podršku izmenama dalo je 59,71 odsto, dok je protiv bilo 39,26 odsto, pokazuju podaci Republičke izborne komisije (RIK).
„Juče je bio referendum o izmenama dela Ustava kojima se uređuje pravosuđe. Tim izmenama je trebalo da se da veća nezavisnost našem pravosuđu. To je jedna od manjkavosti našeg Ustava, još od usvajanja, 2006. godine. Mada sam ja ubeđen da je vrlo mali broj ljudi juče znao zašto je glasao. Iako ovaj proces traje pet godina, niti je bio propraćen u medijima, niti je bilo moguće da se informacije nađu o tome“, ocenio je Međak za N1.
Prema njegovim rečima, čak je i za ljude koji su pratili ovu temu bilo veoma teško da isprate sva dešavanja. Podseća na brojne amandmane koji su usledili pre usvajanja konačnog teksta ustavnih promena.
„Ideja je bila da se sve to drži ispod radara. Ovo je rezultat politike Vlade u zadnje četiri godine. Da su hteli da to bude javno i transparentno, o tome bi još 2018. godine počeli da pričamo“, kaže on i podseća da je o referendumu bilo izuzetno malo javnih rasprava.
Ocenjuje da se vlast odlučila za organizovanje referenduma o ustavnim proimenama u zadnjem trenutku, „jer su evrointegracije bile na korak od stajanja“.
„Nismo otvorili nijedno poglavlje od 2019. godine. A i to otvaranje smo otvorili kao znak podrške EU reformama u Srbiji… To je iskorišćeno ne zarad dobijanja nezavisnosti pravosuđa, nego za nastavak politike odnosa sa Evropskom unijom“, smatra Međak.
On je ocenio da su ove ustavne promene trebalo da budu urađene još 2017. godine, kao i da mnogo kasnimo sa evrointegracijama.
Nemušt odgovor Republičke izborne komisije
Dodaje da se svi akteri vlasti mešaju u većinu stvari, i obećavaju da će se na kraju dobiti nezavisno pravosuđe.
Sumnja da će doći do nezavisnosti pravosuđa, jer je „srž nezavisnosti borba protiv korupcije“, i podseća da bi onda institucije sistema trebalo da budu predmet analize u okviru borbe protiv korupcije.
„Ja u to realno ne verejum“, podvukao je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
On je govoreći o jučerašnjem obraćanju Vučića i saopštavanju rezultata referenduma kazao da je to „pokazatelj ko se pita u ovoj zemlji“.
„Referendum je raspisala Narodna skupština, sprovodi ga Republička izborna komisija, i predsednik je tu potpuni višak. On onda u poslednjem trenutku ulazi i sopštava nam rezultate pre RIK-a. Odgovor na pitanje koje je posle upućeno Republičkoj izbornoj komisiji o tome je bio krajnje nemušt da „svako može da objavi rezultate“. A predsednik nije svako. On nije ni nevladina organizacija, ni grupa građana, ni solo pevač, ni umetnik. On je predsednik i neko ko ima ustavna ovlašćenja kojih mora da se drži“, konstatovao je Međak.
Kao krajnji cilj pojavljivanja predsednika, navodi Međak, je njegova želja da se pokaže „ko je glavni“.
„U normalnoj zemlji bi to bio skandal, a kod nas je to najnormalnije. I to vam govori zapravo koliko su procesi degradacija institucija kod nas uzeli maha“, napomenuo je gost N1.
Kaže da je nakon usvojenih ustavnih promena urađen tek prvi korak, dok je drugi korak donošenje pet pravosudnih zakona, o sudijama, o sudovima, tužilaštvu, Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.
„Oni treba da se donesu posle, u roku od godinu dana, to će raditi novi saziv parlamenta, i na osnovu njih treba da budu birani Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. na osnovu svega toga, novo pravosuđe treba da radi. Dok se to ne desi pravosuđe će raditi isto kao i do sada“, objasnio je on.
BONUS VIDEO: Građani na referendumu glasali o promeni Ustava u delu o pravosuđu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar