Unutar vladajuće stranke u Srbiji u toku je žestoka borba za prevlast. Predsednik i njegov bivši ministar unutrašnjih poslova bore se iza kulisa. Obe strane žele (i prete) inkriminišućim materijalom.
Unutar Srpske napredne stranke u toku je borba za prevlast a ulozi su sve ili ništa za sve umešane. Poslednjih godina, stisak predsednika Aleksandra Vučića nad ovom balkanskom državom je sve jači. Trenutno je njegova SNS na vrhuncu snage posle parlamentarnih izbora gde su osvojili 188 od 250 mesta, a sa svojim dugogodišnjim partnerom Socijalističkom partijom Srbije drže 220 mesta u parlamentu. Ostala su podeljena manjinskim strankama i nevažnim frakcijama. Opozicija je bojkotovala izbore.
Sada bez ozbiljnih protivnika na domaćem političkom frontu, SNS je potonuo u žestok unutrašnji konflikt. Srž ove borbe za moć između predsednika koji vedri i oblači životom Srbije i njegovog nekada najbližeg saradnika, bivšeg ministra policije i sadašnjeg ministra odbrane Nebojše Stefanovića, piše novinar nemačkog dnevnika Frankfurter Algemajne Cajtunga (FAZ) Mihael Martens. U prethodnom tekstu koji je Nova.rs takođe objavila Martens se bavio vezama Vučića i mafije.
Kao ministar unutrašnjih poslova, Stefanović je bio lojalni sledbenik Vučića i baš zahvaljujući svojoj bespogovornoj lojalnosti preživeo je nekoliko afera: od plagiranja doktorske teze, preko očeve sumnjive nabavke oružja, do ilegalnog noćnog rušenje zgrada u centru Beograda.
Daleko od očiju javnosti
Ali, sve to je sada prošlost. Iako spolja sve deluje mirno i Vučić redovno hvali svog saradnika, predsednik i ministar su u žestokom klinču daleko od očiju javnosti. Nedeljama su mediji lojalni predsedniku opisivali Stefanovića kao izdajicu ili kriminalca koji podržava mafiju i koji je čak planirao da zbaci ili ubije šefa države.
Oni bliski predsedniku kažu da je Stefanović iza Vučićevih leđa počeo da kontaktira strane ambasadore u Beogradu i sa njima deli, očigledno, izmišljen inkriminišući materijal protiv Vučića i njegove porodice.
Stefanović je tvrdio da je Vučićev najstariji sin pajtos sa kriminalcima i navijačima. Međutim, piše Martens, postoje stvarni snimci sa stadiona gde se Vučić mlađi vidi u društvu ljudi iz ovog fudbalsko huliganskog miljea. Kako su i u kom kongtekstu snimljene te fotografije je potpuno druga stvar, tvrde Vučićeve pristalice. Kriminalci su pravili selfije sa predsednikovim sinom po nalogu Stefanoviča koji već duže vreme planira da ovim fotografijama uceni Vučića. To ne zvuči preterano realno jer neke od fotografija kruže već izvesno vreme i predsednik ih nije komentarisao kada su se pojavile, navodi novinar.
Dobro obaveštene Vučićeve pristalice insistiraju da Stefanović najmanje dve godine prati i priskuškuje Vučića. Kada je policija otkrila nelegalnu fambriku marihuane u blizini Beograda, Stefanović je navodno uverio uhapšenog vlasnika da će se izvući ako kaže da je bio u kontaktu sa Vučićem i njegovim bratom Andrejom.
Mediji bliski vlasti su preneli da se Vučić jednom sastao sa vlasnikom farme marihuane ali je to bio kratak susret tokom putovanja u Moskvu koji predsednik nije inicirao.
1572 prisluškivana poziva
Tajna služba je upozorila Vučića na Stefanovića pre dve godine i takođe je, piše Martens, predstavila dokaze koji nisu bili shvaćeni ozbiljno. Sve se to primenilo u januaru 2020. Od tada, predsednik je rekao da su najmanje 1572 njegova telefonska razgovora bila nezakonito prisluškivana, ukupno više od 60 sati „materijala“. Srećom, naveli su državni mediji, snimci su stigli do predsedničke palate preko tajne službe i istraga je pokazala ono što se znalo od samog starta: Predsednik ni za šta nije kriv.
Postavlja se pitanje zašto Stefanović nije smenjen sa svog ministarskog položaja ako je već kovao urotu protiv šefa države? Odgovor je da Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno prikuplja dokaze koje će predati javnom tužilaštvu koje će, navodno, procenici da li će optužnica biti podneta. Sve ovo oduzima vreme, naročito ako se ima na umu da se Stefanović retko kada izlagao i mahom je isturao svoju bivšu državnu sekretarku Dijanu Hrkalović.
Otvoren sukob
I Hrkalovićka se našla na udaru patriotskih medija proteklih nedelja. Ona je navodno veza između organizovanog kriminala i ministarstva. Javnosti bi uskoro trebalo da bude prezentovan čitav štos dokumenata koji bi javnom tužilaštvu dali punu sliku Stefanovićevih mahinacija i njegovih kontakata sa podzemljem. Prodržavni mediji navode da ova dokumenta uključuju snimke telefonskih razgovora, video priznanja uhapšenih kriminalaca koji tvrde da su instrukcije dobijali od tadašnjeg ministra policije. Materijal će, pišu državni mediji, narednih nedelja biti predat pravosudnim organima.
Kao što se moglo očekivati, drugačiju priču priča bivši ministar. Stefanović tvrdi da ministarstvo nije prisluškivalo Vučića već telefonske razgovore kriminalaca i da su bili šokirani kada su u tim razgovorima čuli i Vučićev glas. To su gluposti, odvraćaju predsednikovi ljudi. Da takav materijal stvarno postoji, Stefanović bi ga iskoristio odavno, naročito jer je u stalnom kontaktu sa novinarima koji su poznati po tome da samo kritikuju vladu i predsednika, kažu Vučićevi ljudi.
Obe strane sada tvrde da imaju inkriminišući materijal o drugoj i trenutno je nemoguće utvrditi da li i koja strana blefira. Isto tako, ne može se ni sa sigurnošću tvrditi da ovo nije samo izmišljen konflikt kako bi se pažnja javnosti skrenula sa drugih, mnogo važnijih stvari i problema.
Ako je stvarno u toku borba za vlast, Vučić će bez sumnje izaći kao pobednik. On je šef vladajuće stranke koja kontroliše većinu medija i državne institucije. Stefanović ne bi imao nikakve šanse protiv njega. Osim ako ministar stvarno nema snimke i dokaze o mračnim Vučićevim mahinacijama koji bi onda mogli da privuku pažnji i strane javnosti. Za sada, tako ne deluje, zaključuje Martens u tekstu za FAZ.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare