Marta Kos upozorava vlast u Srbiji: EU će biti stroža, morate da izrazite svoju orijentaciju

Predstavljajući ovogodišnji paket proširenja, koji sadrži izveštaje o napretku zemalja na putu ka članstvu u EU, Kos je na konferenciji za novinare rekla i da Srbija treba u većoj meri da se usklađuje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

"Vlasti Srbije treba jasno da kažu šta je njihov strateški izbor i da izbegavaju retoriku protiv EU. I po tom pitanju ću biti znatno stroža. Treba i da pokažu proaktivniju i objektivniju komunikaciju o procesu pridruživanja Srbije Uniji", kazala je Kos.

Kos, koja je od svih zemalja kandidata najduže govorila o Srbiji, rekla je da vlasti te zemlje "nastavljaju da proglašavaju članstvo u EU kao strateški cilj", ali da te reči "treba da slede dela".

"Iako su nedavno zabeleženi neki pozitivni pomaci, na primer kad je reč o medijskim zakonima, Srbija treba da ostvari verodostojan napredak u brojnim oblastima, pre svega da prevaziđe zastoj u oblasti pravosuđa i osnovnih prava", navela je Kos na zajedničkoj konferenciji za medije sa šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas.

Kos je dodala da vlasti Srbije treba "hitno da preokrenu" nazadovanje u oblastima slobode izražavanja i akademskih sloboda, navodeći da to "traže i građani Srbije".

"Dobra godina za proces proširenja"

Evropska komesarka je rekla da je 2025. bila "veoma dobra godina za proces proširenja", navodeći da je bilo "značajnog napredovanja".

"Napredak koji su do sada postigle Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija pokazuje da se reforme isplate. Crna Gora želi da završi pregovore do kraja 2026. godine, Albanija do kraja 2027. godine, a Ukrajina i Moldavija u 2028. godini", kazala je Kos.

Navela je da su te četiri zemlje u 2025. godini konkretnim potezima sledile svoje ambicije.

Kos je rekla da je Crna Gora najdalje stigla u procesu pridruživanja Uniji, da je ostvarila opipljive rezultate u neophodnim reformama, i da je najspremnija zemlja kandidat za ulazak u EU.

Prema njenim rečima, Albanija je zabeležila "napredak bez presedana", otvaranjem pet od šest klastera u pregovorima sa EU.

"Taj izvanredan rezultat je priznanje za spoljnopolitičku posvećenost Albanije i za jasnu proevropsku opredeljenost albanskog društva - 91 odsto građana Albanije podržava ulazak u EU, najviše od svih zemalja kandidata", kazala je Kos.

Navela je da u poslednjoj godini "nije zabeležen nikakav realan napredak" Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova, ali iz različitih razloga, i dodala da će Evropska komisija nastaviti da ih podržava na putu ka EU.

Najveći napredak ostvarila - Moldavija

Kos je rekla da je Moldavija ostvarila najveći napredak u jednoj godini od svih zemalja kandidata, dok je za Ukrajinu navela da je "pokazala posvećenost evropskom putu sprovodeći važne reforme dok bombe padaju" po njenoj teritoriji, ali i da treba da ostvari dalji napredak u borbi protiv korupcije.

Evropska komsesarka je kazala da se u Gruziji situacija naglo pogoršala, uz ozbiljno demokratsko nazadovanje, navodeći da "verovatno nikada u nekom izveštaju o napretku nije bilo toliko reči o nazadovanju".

"Videli smo naglu eroziju vladavina prava i teška ograničenja osnovnih prava. Gruzijske vlasti treba hitno da preokrenu kurs, građani Gruzije zahtevaju evropsku budućnost i imaju našu podršku. Kad je reč o Gruziji, njen status kandidata za Komisiju postoji samo na papiru", dodala je Kos.

Za Tursku je rekla da postoji zastoj u pristupnim pregovorima od 2018. godine, ali je dodala da je ta zemlja istovremeno "važan partner sa kojim EU deli iste strateške interese u istočnom Mediteranu i regionu Crnog mora".

BONUS VIDEO: Izveštaj reporterke N1 ispred Skupštine