INTERVJU Marko Jakšić: Javna je tajna da je Goran Rakić pretučen u Kosovskoj Mitrovici. Ima prelom ruke i nekoliko šavova na glavi

“E sad, zašto je Rakić dobio batine? Mogu samo da nagađam, a pretpostavljam da su neki lični odnosi u pitanju”, navodi Jakšić za Novu i ističe da je narod gnevan na Srpsku listu.

Dugogodišnji direktor bolnice u Kosovskoj Mitrovici govori i o tome kakva sudbina čeka zdravstvo i školstvo na severu KiM, zašto Srbi više strahuju od Zajednice srpskih opština, nego što je iščekuju i objašnjava kako se u situaciji bez dinara, srpskih banaka i robe, snalaze građani koji su ostali na Kosovu.

Ovaj razgovor svakako bi trebalo otvoriti pismom koje ste nedavno uputili predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kojem ste stavku po stavku naveli kako su tekli njegovi pregovori s Prištinom i šta smo sve za to vreme izgubili. Šta vas je navelo da ga napišete?

Znate šta, on stalno govori o pregovorima u Beču koji su se vodili od 2006. do 2008. godine. On kaže da smo Slobodan Samardžić, Miloš Jovanović i ja bili na tim pregovorima, a onaj ko je slušao predsednika pomislio bi da smo mi tamo nešto izdali i prodali. Imajući u vidu to kako smo se mi ponašali zaista u Beču, ali i to kakva je s druge strane njegova dvanaestogodišnja vladavina i šta je sve za to vreme dao, mislim da je to dijametralno suprotno. Iz tog razloga odlučio sam se da napišem to pismo. Naročito, jer smo mi odbili taj Ahtisarijev plan. Naročito, jer smo mi imali platformu za pregovore, za razliku od njega. On nema nikakvu platformu, jer kad bi je imao onda ne bi mogao da trguje kako hoće i koliko hoće. A mi smo svaka tri meseca u okviru pregovora obaveštavali Skupštinu Srbije. Delegacija je bila ozbiljna, tu su bila zvučna imena i politička i stručna. Recimo, po pitanju socijalne politike bila je Gordana Matković, Borisa Begovića sa Ekonomskog fakulteta smo tu imali, Dušana Batakovića, Leona Koena… Celu plejadu stručnjaka. Zato sam na kraju i odlučio da pišem Aleksandru Vučiću i da ga podsetim da je kad je došao na vlast imao sve, a da je u međuvremenu sve predao Prištini i onda optužuje nas da smo mi tu nešto dali.

Više puta ste u tom pismu aludirali na to da je Vučić u pregovorima s Prištinom praktično trgovao. Mislite li da je to zaista uradio, da je tu bilo nekakvog njegovog ličnog interesa?

Pogledajte samo kako se čovek oblači, kako se nosi, kako se ponaša. Samo da vas podsetim da je pre nekoliko godina predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović izjavio da su braća Vučić proslavili prvu milijardu evra u Beču. On je taj koji odlučuje o svim krupnim, važnim projektima. Vidimo da nema tendera, nema ničega. Pritom stalno govori ‘evo, nađite i nešto na moje ime’, kao da smo ludi pa da pomislimo recimo da će PKB Beograd da prevede na svoje ime. On to može da uradi na Al Dahru, a da on faktički bude vlasnik svog tog zemljišta. Hoću da kažem da način na koji Aleksandar Vučić vlada pokazuje da je njemu pre svega stalo do vlasti, a uz vlast ide i novac. Ta priča da on od predsedničke plate može da kupi patike od 2.000 evra ili odelo od 10.000 evra, da ima kolekciju satova od kojih jedan vredi 100.000 evra, pada u vodu. Dokaze o njegovoj krađi sada nemam, ali kad bude sišao s vlasti utvrdiće se šta ima i koliko ima. Nemoguće je da su svi oko njega bogati, a samo je on pošten.

Jedna od glavnih tema ovih dana, o kojoj se doduše govori samo nezvanično, jeste da je bivši predsednik Srpske Liste Goran Rakić pretučen u Kosovskoj Mitrovici. Da li imate neke informacije o tome?

Pa da, on je pretučen. To je ovde javna tajna. Ukazana mu je pomoć i pušten je na kućno lečenje. Zašto vlast to javno ne prizna, to je drugo pitanje. Verovatno zato što je to njihova bruka. Uglavnom, vi znate da sam ja bio nekada direktor bolnice i da mnoge moje kolege tamo rade. Dakle, naš čovek je dobio batine, ima prelom ruke i veliki broj šavova, na glavi pre svega. Govori se da su ga dvojica pretukla, ali niko ne govori ko su ti ljudi.

A da li se zna da li su napadači Srbi ili Albanci?

Govori se da su Srbi.

U javnosti se takođe spekuliše da su to ljudi bliski Milanu Radoičiću. Znate li nešto o tome?

Da Milan Radoičić to želi da uradi, on bi to mogao mnogo lakše da izvede u Beogradu. E sad, zašto je Rakić dobio batine? Mogu samo da nagađam, a pretpostavljam da su neki lični odnosi u pitanju. On je dugo bio na čelu Srpske liste, nikada nikom nije pomogao, a sigurno je obećavao. Druga stvar, narod je gnevan na Srpsku listu. Imajući u vidu da se to dešavalo u sitne stvari, jedan ili dva sata posle ponoći, moguće da je društvo bilo ‘zagrejano’ i onda ne treba mnogo povoda da dođe do tuče.

Nedavno smo imali vest da srpska roba može da uđe na prostor KiM preko jednog administrativnog prelaza. Kakva je situacija u srpskim prodavnicama, ima li srpskih proizvoda na rafovima?

Srpske robe nema. Osnovna stvar, kafa. Ja i dalje moram u centralnu Srbiju da kupim srpsku kafu. Nema ni svinjskog mesa. Ali, šta je tu poenta? Oko 70 odsto robe na KiM stiže kroz centralnu Srbiju. Pričam o robi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Evropske unije… Kad je Priština zabranila srpsku robu, Srbija je trebalo da primeni recipročne mere. A da je to uradila ili bar naplaćivala carinu na tu robu iz ostalih država, u Prištini bismo imali pobunu, narodni bunt. Ali Vučić to ne radi, jer štiti svoju poziciju. Da ne razljuti Prištinu, ni međunarodnu zajednicu. Dakle, kamioni sa srpskom robom na tom jednom prelazu koji je otvoren stoje danima. Prolaze kroz detaljne preglede, imate kilometarske kolone i to je jedna vrsta podsmevanja Srbiji. Rezultat je to da u srpskim prodavnicama i dalje nema srpske robe, a u albanskim svakako ne smeju da je drže.

Kako danas žive Srbi na KiM, bez dinara, bez srpskih banki, srpske robe?

Dinar se i dalje u svim trgovinama koristi. Vi nemate prodavnicu na severu koja ne prima dinar. U albanskim prodavnicama, u južnom delu, primaju dinare. Oko 90 odsto transakcija i dalje se obavlja u dinarima. Što se tiče srpske robe, nje nema, a mi uglavnom kupujemo proizvode koji dolaze iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Mađarske… Što se tiče zarada i penzija, ja kao penzioner svakog 10. u mesecu odem do Brnjaka. Tu je postavljen jedan kontejner, podignem penziju u dinarima, i te dinare ovde i trošim. Tu je mnogo veći problem što su ti kontejneri vrlo primitivni. Država ništa nije uredila da to sredi, nema agregata, često nestaje struja, pa padne sistem i onda se čeka po pet, šest sati. Ali, koliko god izgledalo loše i teško, to nije razlog da se napusti ovaj prostor.

Šta se dešava sa srpskim policajcima koji su svojevremeno skinuli uniforme, da li dobijaju platu od Srbije, kao što im je obećano?

To je posebna priča. Po Vučićevim rečima, negde oko 780 policajaca je tad skinulo uniforme. Ti ljudi primaju platu, to nije sporno, ali njihov odlazak je zakomplikovao život Srba. Na njihova mesta došli su Albanci koji se ponašaju kao okupatori. Zato imate veliki broj prebijenih Srba, nasrtaja na naše ljude, iživljavanja… Vučić je sklonio naše policajce i oslobodio prostor da i Kurti i Svećlja mogu svaki dan da budu na severu Kosova, da se ponašaju kao da je ovo njihov ratni plen. To je cela jedna brigada naših ljudi. Znate koliko bi Kurtiju trebalo vremena da te ljude razoruža? Da su ostali na svojim radnim mestima, ne bi on mogao tako da se šepuri ovde. Zato sam Vučića u tom pismu pitao ‘šta si ti majstore dobio od toga’?

Verujete li da je nešto dobio?

Garantovano. Nemam dokaz, ali garantovano. To što je uradio ima svoju cenu.

Za kraj, recite šta mislite da će se desiti sa školstvom i zdravstvom?

Za nas je ovde pogibeljna Zajednica srpskih opština, jer je to jedna velika podvala Srbima. Sada je zdravstvo i školstvo još u sistemu države Srbije. Direktore bolnice i domova zdravlja postavlja Ministrastvo zdravlja Srbije. Vlada Srbije imenuje članove Upravnog odbora na Univerzitetu. U slučaju da se ZSO formira, sve to ide pod jurisdikciju ZSO, koja je u okviru pravno-političkog sistema samoproglašene Republike Kosovo. Na taj način zdravstvo i prosveta prelaze faktički u ruke Prištine.

BONUS VIDEO: