Niz rešenja za Kosovo predloženo je u prethodnih nekoliko decenija, uključujući i ono koje je pomenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić a koje nikad u javnosti nije obelodanio. Tokom njegove službene posete Francuskoj i sastanka sa Emanuelom Makronom, javnosti je predočeno da postoji još jedno - Makronovo inovativno rešenje za kosovski problem. Šta ono podrazumeva, Makron nije otkrio.
Nijedan francuski medij nije objavio kakav je to inovativan predlog za rešenje Kosova, a koji je na konferenciji za medije pomenuo predsednik Emanuel Makron. Osim izjave da podržava Vučićevu spremnost na rešenja koja su inovativna, te da je spreman da podrži rešenja na koje su pristale obe strane i koja su priznata, konkretne detalje nismo čuli.
Iz ovog izlaganja nije se moglo zaključiti ko stoji iza tog/tih rešenja, ali je prethodno Aleksandar Vučić u kontekstu razgovora o Kosovu rekao da je „uvek spreman da sasluša Makrona i njegove inovativne ideje“.
„Spreman sam i da podržim Vučićevu spremnost na rešenja koja su inovativna. Spreman sam da podržim jedina rešenja koja će dovesti do napretka po ovom pitanju, a to su rešenja na koja su pristale obe strane, koja su priznata i koja će nam omogućiti da konačno rešimo ovo važno pitanje koje je u srži naše Evrope. Računajte na moj angažman na putu normalizacije odnosa i putu koji vodi do stabilnosti i mira u tom regionu“, zaključio je Makron.
Diplomate i stručnjake za međunarodne odnose pitali smo da li znaju ili mogu da naslute koja su to inovativna rešenja koja bi trebalo da raspletu kosovski čvor?
„To mi je kao jednačina sa više nepoznatih. Zaista ne znam kakvo bi to rešenje moglo da bude, imali smo ih toliko“, kaže Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka.
On za Nova.rs navodi da Francuska nema politički kapacitet da oživi dijalog, ali da je to moguće u koheziji sa Nemačkom i SAD-om.
„Jako je teško odgonetnuti kakvo bi to inovativno rešenje moglo da bude, ali je teško očekivati da ga Francuska samostalno iznese. To je moguće u saradnji sa Berlinom i Vašingtonom, ali mislim da još nije došlo do te sinergije“, smatra Đukanović.
„Rešenje koje ide u susret stavu Zapada“
Makronovo inovativno rešenje je nepoznanica i za diplomatu Zorana Milivojevića. On pak navodi za naš portal da bi ono moralo da ide u susret stavu Zapada.
„To bi uključivalo priznanje bez priznanja. Nema šanse da Francuska i Zapad promene stav o Kosovu. Ako se ide u pravcu rešenja koje bi bilo podržano od strane Zapada, onda se ide prema modelu dve Nemačke. U situaciji kada je dijalog blokiran, a kada idete na putu ka EU, onda treba iću u susret rešenju koji bi podržao Zapad“, kaže Milivojević.
U slučaju dve Nemačke, Zapadna je priznala faktičko stanje na terenu i činjenicu da DDR postoji, ali nije priznala njenu nezavisnost. Ovaj model bi podrazumevao i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
„Mislim da Srbija računa i na faktičko stanje na Severu Kosova, odnosno da Kosovo u tom delu nema pun suverenitet. Faktičko stanje, osim Severa, podrazumevalo bi i enklave i manastire, kao i činjenicu da je reč o protektoratu Ujedinjenih nacija“, navodi Milivojević.
Visoki savez Srbije i Kosova
Bivši amabasador Srećko Đukić navodi da je za rešenje problema Kosova izneto niz rešenja, da ih ima još, ali da nisu došli na dnevni red.
„Kosovo je dobili sve potrebne elemente nezavisnosti. Da bi prihvatili neka inovativna rešenja morali bi da naprave ‘kambek’, odnosno da se odreknu nekih elemenata suverenosti. To svakako nije razgraničenjee, jer je taj predlog propao“, kaže Đukić.
On navodi da bi za njega inovativno rešenje bilo visoki savez Srbije i Kosova, nešto poput Komonvelta u Britaniji.
„Oni bi bili povezani paukovom mrežom, ali bi to za Srbiju bila garancija da se Kosovo neće ujediniti sa Albanijom. Sva ostala rešenja su hiljadu puta razmatrana. Očekivanja Beograda nisu jasna. Beograd ne sme da se izjasni, dok na sto ne dobije predlog – uzmi ili ostavi“, kaže Đukić.
Pratite nas i na društvenim mrežama: