Mafija i politika: Šta se promenilo od raspada Jugoslavije

Politika 14. avg. 202122:20
Podeli:
Foto: JOHN RUTHROFF / AFP / Profimedia

Opisujući haos na prostoru Jugoslavije devedesetih, srpska istoričarka Latinka Perović prenela je zaključak češkog predsednika Vaclava Havela: “Radi se o prirodi društva koju istorija ne poznaje, ’mafija koja nosi nacionalističku zastavu’.”

Istoričar Ivo Goldstein u svojoj poslednjoj knjizi Hrvatska – godine velikih nada i gorkih razočarenja objašnjava da su Havel i Perović zapravo aludirali na korumpirani režim Slobodana Miloševića, “čije su veze s mafijaškim podzemljem bile očigledne“, piše Al Džazira.

Ali, šta se promenilo tri decenije posle krvavog raspada Jugoslavije i ratova koji su samo u Bosni i Hercegovini odneli oko 100.000 ljudskih života, raselili stotine hiljada porodica, dok je ekonomija u zemljama nastalih iz zajedničke države i danas na kolenima.

Postoji li veza Vučića i Belivuka?

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) iz Beograda objavila je nedavno delove iskaza ko je srpskom tužilaštvu dao Veljko Belivuk, osumnjičen za teška krivična dela, uključujući ubistva. Belivuk je rekao da je od njega usluge tražio i predsednik Aleksandar Vučić, nesumnjivo trenutno najuticajnija politička ličnost na Zapadnom Balkanu. Belivuk je rekao da je od njega traženo da navijači Fudbalskog kluba Partizan ne skandiraju protiv predsednika na utakmicama, da razbije antivladine proteste u Beogradu od pre dve godine, kao i da spreči huliganske incidente na Paradi ponosa u srpskoj prestonici.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Očekivano, takve optužbe Vučić je odbacio. Javnosti nisu dostupni podaci o tome da li je tužilaštvo proverilo optužbe Belivuka koje je izneo na račun najužeg srpskog državnog vrha.

Jedan od članova Belivukovog klana takođe je progovorio o vezi srpskog vrha države s podzemljem. On je, opet prema navodima KRIK-a, rekao da su mu prenete reči Belivuka koji je navodno poručio da za tu kriminalnu grupu nema budućnosti ukoliko Nebojša Stefanović izgubi mesto ministra u srpskoj vladi. Stefanović je aktuelni ministar odbrane, a ranije je bio ministar unutrašnjih poslova.

‘Politika čiji je cilj prosta pljačka’

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i njen lider Aleksandar Vučić ulažu mnogo napora u jačanju nacionalnog naboja u Srbiji, ali u isto vreme vlast se muči kako objasniti zapadnim partnerima, pre svega Evropskoj uniji, u čije članstvo teži službeni Beograd, njihov odnos prema vladavini prava. U poslednjem izveštaju Brisela o stanju u Srbiji zemlja je delimično pohvaljena za ekonomski napredak, no navodi se da i dalje u Srbiji postoji zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe, kao i to da je u borbi protiv korupcije postignut tek delimičan napredak.

Snežana Čongradin, novinarka beogradskog lista Danas, nema sumnje u to da su oni koji se najviše zaklinju u Srbiji i srpske interse zapravo “duboko u kriminalu“.

“Ti ljudi žive jedan potpuno drugačiji život, u egzistecijalnom smislu, od 90 posto građana“, kaže ona.

“Vladaju i upravljaju građanima, koji su najsiromašniji u Evropi, upravo zbog posledica njihove politike, koja nije naivna u smislu proste pljačke“, dodaje.

Kao novinarka, Snežana Čongradin se više puta našla na meti vlasti zbog njenog izveštavanja o radu državnih tela, ali i zbog izveštavanja o ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije, u kojima je otvoreno kritikovala ulogu srpskih elita.

Odakle ministru Vulinu 200.000 eura?

Drugi najglasniji zagovaratelj srpskog patriotizma takođe imaju problema sa zakonom. Agencija za borbu protiv korupcije počela je 2015. godine proveru izveštaja o imovini i prihodima Aleksandra Vulina, aktulenog ministara unutrašnjih poslova Srbije. U okviru te provere, pronašla je da ministar nije dao uvjerljivo objašnjenje odakle mu 200.000 evra za kupovinu stana u centru Beograda 2012. godine. Tužilaštvo je odbilo da sprovede istragu o ovom slučaju, pod izgovorom nedostatka dokaza.

Aleksandar Vulin Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

Najveći politički vrh u Srbiji, uključujući predsednika Vučića, predsednika parlamenta Ivicu Dačića ili njihovog koalicionog partnera, ministra Vulina, bili su važne političke ličnosti i u vreme Slobodana Miloševića ili čak njegovi saradnici.

Susednu Bosnu i Hercegovinu, jednu od zemalja nastale raspadom Jugoslavije, koja je politički često uslovljena iz susedne Srbije, takođe potresa teška afera, a reč je o nabavci pogrešnih medicinskih respiratora za obolele od koronavirusa. Grupa od 13 lekara anesteziologa sa Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu (KCUS) nedavno je dala kolektivni otkaz iz tog najvećeg medicinskog centra u zemlji, kojim upravlja Sebija Izetbegović, supruga predsednika najveće bošnjačke političke partije, Stranke demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića, prethodno uputivši pismo menadžmentu KCUS-a da nabavljeni respiratori ne mogu na pravi način pomoći obolelim pacijentima.
U nabavku tih respiratora umešani su mahom ključni funkcioneri SDA, uključujući federalnog premijera Fadila Novalića, kojem se trenutno sudi na Sudu Bosne i Hercegovine zbog te afere.

Afere u BiH su ‘udar na Bošnjake?’

Još jedna krupna afera potresla je Bosnu i Hercegovinu ovog leta. Direktor Obaveštajno sigurnosne agencije ove zemlje Osman Mehmedagić uhapšen je pod optužbom da je falsifikovao fakultetsku diplomu. Oba slučaja – i onaj u vezi s nabavkom respiratora, i ovaj u vezi s diplomom prvog čoveka OSA-e – iz SDA su nazvali “napadom na Bošnjake“.

“Prvo, KCUS, zatim premijer [entiteta] Federacije Bosne i Hercegovine Fadil Novalić… Nezamislivo je da se to radi bilo kome drugom osim Bošnjacima, nažalost, uz pomoć nekih bošnjačkih kadrova“, rekao je Bakir Izetbegović.

Sebija Izetbegovic, Bakir Izetbegovic
Foto: Armin Durgut/PIXSELL

Osman Sušić sa Fakulteta političkih nauka (FPN) u Sarajevo kaže kako on ne bi u istu ravan dovodio kriminalne afere koje potresaju SDA u Bosni i Hercegovini i ulogu podzemlja u režimu Slobodana Miloševića, čiji je nacionalizam podsticao ratove devedesetih. Ali, kaže on, nema sumnje da se pokrivanje kriminala patriotskim parolama vešto koristi danas i u Bosni i Hercegovini.

“Svi se bore za deo finansijskog kolača, deo političke moći, najmanje rade za narod, a sve to rade pod krinkom brige za narod“, rekao je Sušić.

‘Kritična masa će pokrenuti društvo’

“Politika u Bosni i Hercegovini, pogotovo među Bošnjacima, postala je mesto za mediokritete, koji ne misle svojom glavom“, kaže profesor sarajevskog FPN-a.

Zemlje na Zapadnom Balkanu opredeljenje su za uključenje u Evropsku uniju. To bi građanima olakšalo putovanje najvećim delom Evrope, ponudilo bi im veći izbor radnih mesta i bolju perspektivnu uopšte. No, zadaci koje je pred vlade tih zemalja postavio službeni Brisel pre ulaska u članstvo 27-člane Unije, uključuju beskompromisnu borbu protiv kriminala.

Takve promene, smatra Sušić, kako stvari sada stoje, ne mogu doći iz političkih partija, “jer su iz njih intelektulaci proterani u najvećoj meri“.

“Potrebna je kritična masa koja će pokrenuti društvo“, zaključio je Sušić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar