Činjenica da je jedan pokret uspeo na izborima u Zaječaru da osvoji blizu 30 odsto glasova i time umanji dominaciju SNS-a u tom gradu, za neke je indikator pada SNS-a i znak da se birači okreću lokalnim pokretima. "Između nekog primitivca sa posterom predsednika i komšije sa osmehom koji svoj život vezuje za svoj grad, dobar deo glasača će umeti da razazna čak i bez glomazne medijske podrške“, kaže za Nova.rs Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta iz Kraljeva.
Nakon izbora u Zaječaru, javnost se okrenula ka udruženjima i grupama građana u Srbiji, koji prema mišljenju političkih analitičara, mogu biti zamajac za trku sa mašinerijima moćnih partija na lokalu. Izbori u Zaječaru su upravo pokazali da lokalni pokreti mogu napraviti značajne rezultate.
„Pre svega, kampanje na lokalu treba učiniti mogućim. Lokalne vlasti su odavno samo lojalne vlasti i ne kandiduju svoju politiku nego se kriju iza ogromnog bilborda svemoćne i obećavajuće centralne politike“, kaže Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta.
Prema njegovom mišljenju, lokalni pokreti mogu neposredno, ali pre svega hrabro i kreativno da komuniciraju sa svojim komšijama i prijateljima i tako da pokušaju da lokalne kampanje budu ono čemu su i namenjene – takmičenju prepoznatljivih ljudi, njihove moći i poverenja koje se lokalno dosta neposredno zasnivaju na integritetu.
„Najbolji primeri takvih kampanja zasnovani su na, ne tek jednostavno poverenom zastupništvu, već na aktivnoj uključenosti i onih koje treba zastupati. Naravno da bi tome u mnogome doprinelo ako bi se i izborni sistem prilagodio većinskoj, a ne proporcionalnoj zastupljenosti u lokalnim parlamentima, ali to je tek pitanje budućnosti“, objašnjava Voštinić.
Ivan Matović iz Udruženja „Starosedeoci Kraljeva“ kaže da sve ankete, ali rezultati izbora, pokazuju da je apstinenata sve više. On smatra da SNS polako počinje da gubi podršku u pojedinim gradovima.
„Ljudi su prezasićeni potrošenim likovima, od kojih gotovo da nema nijednog da već nije bio na vlasti, ili kao pojedinac, ili kao stranka. Njihovi gradski odbori slepo prate beogradske centrale i građanima ne nude ništa. Lokalni pokreti imaju slobodu, ali i obavezu, da se bave isključivo problemima svojih sugrađana. Pritom, logično je da mi sami bolje znamo šta nas muči od centrale u Beogradu, Čačku ili nekom drugom gradu“, rekao je Matović.
On podseća da je Kraljevo 2016. godine bilo primer kako lokalni pokreti za vrlo kratko vreme mogu uzdrmati vlast. Matović objašnjava činjenicom da su Lokalni front i Straosedeoci na tim izborima osvojili ukuno 11 odsto glasova, a parlamentu su sa svojih deset odbornika bili najjača opozicija.
„Sa druge strane, grupe građana imaju druge probleme poput finansiranja, medijske zastupljenosti, ali i zastrašivanja članstva u malim sredinama. Na lokalu gotovo da ne postoje mediji koji dozvoljavaju promociju ideja lokalnih organizacija. Ono što je možda najbitnije, potrebno je u budućnosti razdvojiti lokalne od drugih izbora, kako građani ne bi glasali za lidere. U svakom slučaju, nadam se da će u narednom periodu u Srbiji biti više lokalnih organizacija“, kaže Ivan Matović.
Pratite nas i na društvenim mrežama: