Lekarima povećanje od par hiljada dinara, crkvi milioni evra

Početkom decembra meseca, ministar finansija Siniša Mali govoreći u Skupštini Srbije o izmenama Zakona o budžetskom sistemu, izjavio je da će plate zdravstvenih radnika biti povećane za pet odsto od 1. januara. Radnici u zdravstvu još uvek čekaju da prime januarsku platu kako bi videli da li je povećanje samo puko obećanje (ludom radovanje) ili je ipak jedna od retkih istina ove vlasti.U međuvremenu, vlast iz državnog budžeta dodeljuje novac crkvi šakom i kapom.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je manstir Hilandar tokom božićnih praznika i tom prilikom je obećao da će država Srbija dati novčanu donaciju za obnovu manastira.Celokupna obnova manastira Hilandar, nakon velikog požara 2004. godine, biće završena krajem 2022. godine, kada budu rekonstruisani objekti koju su prvi nastradali u tom požaru - Igumenarija i Dohija, kaže direktor Zadužbine "Hilandar" Milivoj Ranđić koji se trenutno nalazi na svetoj Gori.Ranđić je, između ostalih, prisustvovao poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hilandaru tokom božićih praznika i za Tanjug rekao da se nakon te posete predsednika i razgovora koji su vođeni sa monasima, može očekivati da će država Srbija nastaviti da pruža pomoć u obnovi Hilandara. Istakao je da je predsednik Vučić obišao radove i da je, primetio je Ranđić, zadovoljan onim što je postignuto, naročito u smislu kvaliteta radova.Ovo nije prvi put u proteklih par meseci da država iz budžeta daje novac crkvi.Usred epidemije i vanredne situacije u brojnim gradovima, u julu mesecu 2020. godine, Vlada je donela odluku da isplati iz budžetske rezerve milijardu dinara, odnosno osam i po miliona evra Srpskoj pravoslavnoj crkvi za radove na Hramu Svetog Save na Vračaru. U isto vreme, za tada ugroženi Novi Pazar, iz budžetske rezerve izdvojeno je 10 puta manje novca - 91 milion dinara. Glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk, rekao je tada da nije sporno da li treba dati novac za uređenje Hrama, već da je pogrešno što taj trošak nije ranije planiran, dok se budžetska rezerva troši za nešto što nije hitno."Tu mi vidimo šta je njima važnije. Važnija im je podrška Crkve za nešto što se sprema, nego borba sa koronavirusom. Dakle, nije sporna sama upotreba novca, odnosno namena za koju je novac određen. Problem je u tome što se to moglo predvideti i originalnim predlogom budžeta u novembru, a i kada je usvajan rebalans u maju. Dakle, pre samo mesec i po dana Skupština je raspravljala o rebalansu i u tom rebalansu niko nije pominjao tih milijardu dinara za završetak Hrama Svetog Save. Pa nemoguće da su u Vladi shvatili u poslednjih mesec dana da je taj novac neophodan u tako kratkom roku za tu namenu. O tome se radi. Ovo je idealan način da se izbegne javnost i za još manju transparentnost trošenja novca poreskih obveznika ove zemlje. Na tome građani moraju da insistiraju jer to je njihov novac", rekao je tada Ćulibrk za N1.To takođe nije bio prvi put da Vlada finansira radove na Hramu Svetog Save iz budžetske rezerve – zapravo to je pravilo već nekoliko godina. Samo u toku 2019. iz tekuće budžetske rezerve je Crkvi isplaćeno 11 miliona evra. Osim toga, za Hram Svetog Save se posebno izdvaja novac od doplatnih poštanskih markica.

70 lekara preminulo od koronavirusa, drastično više nego u regionuAnesteziolog Nenad Mekasimović, samo je jedan od skoro 70 lekara koji su u crvenoj kovid zoni, boreći se za živote svojih pacijenata, izgubili svoj. Zbog toga, Ujedinjeni protiv kovida predlažu osnivanje Fonda „Dr Nenad Maksimović“, koji bi služio za školovanje dece lekara koji su preminuli od COVID-19.Pre dva dana, doktorka Marina Tošić, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja u Zrenjaninu, preminula je od kovida 19. U prethodna četiri dana, od iste bolesti preminule su još dve njene koleginice, dr Sonja Rakočević, pedijatar u KBC Priština i doktorka Zvezdana Starčević, pedijatar u Kliničkom centru u Novom Sadu.Njihovim tragičnim smrtima broj preminulih lekara u Srbiji se, prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, od početka pandemije popeo na 70.Istovremeno, za isti vremenski period i pod sličnim uslovima, u Hrvatskoj je umro jedan doktor, iako je broj zaraženih bio visok kao i u Srbiji.

Crkva se ponaša neodgovorno Tokom pika broja obolelih u zimskim mesecima 2020. godine, ponašanje crkve bilo je krajnje neodgovorno. Ne samo da za SPC nisu važile mere predostrožnosti od koronavirusa, već je crkva dozvolila vernicima da masovno dolaze na liturgiju i da se pričešćuju iz iste kašičice.SPC tada smatrala da je pričest važnija od toga da se zaštite životi građana.“U srpskoj Patrijaršiji u Beogradu je rečeno da Sveti sinod ostaje pri stavu da pričešćivanje iz iste čaše na tradicionalni način koji se primjenjuje već 2.000 godina, nije kršenje obavezujućih instrukcija državnih vlasti.”