Celokupna obnova manastira Hilandar, nakon velikog požara 2004. godine, očekuje se da će biti završena krajem 2022. godine, kada budu rekonstruisani objekti koju su prvi nastradali u tom požaru - Igumenarija i Dohija, kaže direktor Zadužbine "Hilandar" Milivoj Ranđić koji se trenutno nalazi na svetoj Gori.
Ranđić je, između ostalih, prisustvovao poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hilandaru tokom božićih praznika i za Tanjug kaže da se nakon te posete predsednika i razgovora koji su vođeni sa monasima, može očekivati da će država Srbija nastaviti da pruža pomoć u obnovi Hilandara .Ističe da je predsednik Vučić obišao radove i da je, primetio je Ranđić, zadovoljan onim što je postignuto, naročito u smislu kvaliteta radova.
Razgovori sa monasima su, kaže, tekli u smeru prirodne želje svih da se obnova manastira, koja se, ističe, već dosta razvukla, što pre privede kraju.
„Verujemo da ćemo od države Srbije dobiti dodatnu podršku, naročtio potrebnu u ovo vreme krize i zdravstvene i izazovne zbog pandemije. Predsednik je dao, ne bih nazvao obećanjem, već uveravanje da će sa svoje strane koliko je moguće pomoći“, rekao je Ranđić.
Kao najveći utisak tokom posete predsednika Vučića manastiru Hilandar, Ranđić ističe otvorenost u komunikaciji sa monasima i dodaje da se otvoreno govorilo o problemima, ne samo oko manastira, već i u odbrani srpskog duhovnog identiteta i kulture.
Iako monasi Hilandara žive u Grčkoj, odvojeni od svoje matice, oni, ističe Ranđić, brinu o svojoj otadžbini.
„Monasi su preneli želju za zaštitom onoga što možemo da nazovemo nekim elementarnim srpskim duhovnim identitetom i kulturom, a predsednik je i ovde ponovio da je spreman da se bori“, preneo je Ranđić.
Kako kaže, danas 17 godinaposle velikog požara 2004. kada je 65 odsto manastira uništeno,obnovljeno je oko 80 odsto izgorelog dela, kaže Ranđić i dodaje da za preostala dva objekta, Igumenariju i Dohiju, računica kaže da je potrebno oko tri miliona evra,precizira Ranđić i ističe da će ta cifra biti dovoljna i za njihovo opremanje.
Intenzitet radova, kaže on, zavisiće od situacije u vezi sa pandemijom, nabavkom novca, ali i pronalaženjem radnika koji bi radili na obnovi ta dva objekta.
PROČITAJ JOŠ:
„Time će biti završen dugogodišnji trud, a to je da se manastiru vrati njegova pređašnja lepota po kojoj je bio poznat među svetogorskim manastirima i uopšte među manastirima u pravoslavnom svetu“, kaže Ranđić.
Uprkos pandemiji, ističe on, radovi na manastiru nisu stajali zahvaljući saglasnosti srpske i grčke strane da se omogući dolazak radnika koji pomažu i učestvuju u obnovi.
„Zaključavanja su blokirala međugranične prolaze, ali Grčka je u tom smislu imala veliko razumevanje za radnike i ljude koji pomažu u obnovi Hilandara, naravno, uz određene zdravstvene uslove koje smo u potpunosti ispunili“, kaže Ranđić.
Pored objekata koji su nastradali u požaru, Ranđić ističe da se radilo i na objektima koji nisu goreli, ali koji su bili ozbiljno ogroženi.
„Tako je neki naš učinak od 2004. do danas daleko veći od obnove izgorelog dela“, ukazuje on.
On ističe značaj toga što manastir Hilandar ima pomoć Srbije, a posebno što od te pomoći ne odustaje u ovim teškim vremenima i pored svih problema.
Ranđić navodi da su tokom požara pored objekata Igumenarije i Dohije, izgoreli i objekti – Veliki konak, Konak iz 814. godine, Stari konak i Beli konak, koji je, kaže, od svih objekata najteže stradao zbog svoje specifične drvene konstrukcije gornjih spratova koji su se obrušili.
Od njega su, objašnjava Ranđić, ostali samo donji delovi iz vremena Kralja Milutina i bedemski zid iz istog tog vremena.
Izuzev Igumenarije i Dohije, na kojima radovi predstoje, svi ostali objekti su obnovljeni, opremljeni i vraćeni u funkciju.
Pored toga, obnovljen je i kompleks pored manastira – „Senara“, kao i manastirska trpezarija, koja nije pretrpela velika oštećenja od požara, već od vode prilikom gašenja požara.
Izgrađena je, dodaje, i nova centralna kotlarnica u manastiru, koja, kako navodi, nije napravljena samo radi unapređenja uslova života, već i protivpožarne bezbednosti.
Njome su, ističe, zamenjena individualna ložišta koja su predstavljala opasnost.
Radovi na Igumenariji i Dohiji, objašnjava Ranđić, ostavljeni su na kraju, jer su se proteklih godina radila seizmološka istraživanja kako bi se veliki bedemski zid koji te objekte spaja zaštitio i od mogućih potresa.
„Došli smo do određenog rešenja koje smo primenili prilikom obnove trpezarije, a sada ih primenjujemo dalje u Igumenariji i Dohiji, koju ćemo prvo da radimo“, rekao je Ranđić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare