0
Ovih dana desila se nezapamćena mobilizacija građana Srbije na društvenim mrežama. Za nedelju dana, preko 300 hiljada ljudi uključilo se u Fejsbuk grupu “STOP naseljavanju migranata”. Međutim, nije reč samo o uobičajenim desničarskim ekstremistima - iako oni jesu inicijatori grupe - veliki deo nje čine obični ljudi koji su poverovali da se sprema naseljavanje između 600 hiljada i milion izbeglica u Srbiji, što je ključni povod za ovo okupljanje.
Na argumentaciji i razradi ove teorije zavere sa sličnim žarom su učestvovale i opozicione partije, pre svega Dosta je bilo i Dveri. Oni se, zajedno sa naprednjačkim satelitima, nisu libili da šire lažne vesti i antimigrantske sadržaje na kojima se gradi atmosfera linča prema migrantima. U trenutku napetosti i neizvesnosti koji je prouzrokovan COVID-19 pandemijom, teorija zavere je otišla dotle da je vanredno stanje proglašeno kako bi policija nesmetalo naseljavala migrante po Srbiji, što je dodatno radikalizovalo već uplašene ljude.
Mnogi građani, videvši da su im prijatelji potpali pod ovu propagandu i poverovali u laži, isključuju ih iz kruga prijatelja ili brišu sa društvenih mreža. Ova reakcija, iako razumljiva, ne vodi ka rešavanju problema antimigrantskih podmetačina. Umesto odbacivanja, treba pričati sa ljudima koji su članovi ove ili drugih grupa. Mnogi od njih nisu zagriženi ekstremisti, već uplašeni i zbunjeni ljudi koji su poverovali u prvobitnu laž, a kojima se ona dalje produbljuje „dokazima“. Treba sa njima argumentovano razgovarati i ukazivati na organizovani karakter ovih antimigrantskih kampanja za sticanje političkih poena.
Činjenice govore da je Srbija daleko od bilo kakve opasnosti da će se desiti demografska promena ovih razmera. Od 2008. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o azilu, do kraja 2019. godine, nadležna Kancelarija za azil usvojila je 164 zahteva za azilom. Ukupno 164 osobe su dobile status azilantske zaštite, odnosno status izbeglice ili supsidijarne zaštite u Srbiji (Pravo na azil u Republici Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava, 2019). Osobe koje zatraže azil u Srbiji, to rade najčešće da bi se odmorile i dobile na vremenu pre nego što nastave mukotrpan i veoma neizvestan put dalje ka željenoj zemlji.
Kroz Srbiju jeste prošao veliki broj ljudi na putu ka zapadnim zemljama. Međutim, ideja da će svi oni koji ne dobiju azil tamo gde su krenuli, završiti u Srbiji je, apsurdna. Ultradesničarske orgaizacije pozivaju se na sporazume koje je Srbija potpisala u postupku pridruživanja Evropskoj uniji i ispunjavanju uslova za putovanje bez viza u EU i zemlje Šengenskog prostora. Međutim, iste sporazume imaju gotovo sve zemlje u okruženju, a svakako Srbija nije prva dražava u Evropi u koju su kročili migranti, te ne mora biti nadležna da odlučuje o njihovim zahtevima i zadržavati ih na svojoj teritoriji.
I tu nastupa spin! „Oni možda i ne žele da ostanu, ali Vučić je napravio dil sa Evropom“.
U ovo je poverovalo preko 300 hiljada ljudi i eno ih organizuju se ko će prvi na front i u narodne patrole. Bodre jedni druge i sanjaju kako svojim junačkim delima spasavaju srpsku nejač od hordi sa istoka. Odbijaju svaku mogućnost da se radi o izbeglicama i ljudima koji beže iz ratom zahvaćenih područja, jer ako je tako „Gde su im žene i deca?“.
Samo probajte da im objasnite da su i žene i deca nažalost izbegli iz svojih domova jer je to bio jedini način da sačuvaju sopstveni život, da je jedan broj njih smešten u našim centrima za tražioce azila/prihvatnim centrima, ali da su za većinu njih migrantski rute izrazito naporne i opasne. Stoga, žene i deca češće čekaju svoje voljene u kampovima u Turskoj, Jordanu ili Grčkoj, čekaju da se njihovi muževi ili najstariji sinovi eventualno probiju do zemlje Evropske unije i nadaju se ponovnom uspostavljanju mogućnosti spajanja porodice. Ukoliko im kažete to, u najboljem slučaju nazvaće vas naivnim.
Mi, kao mala država, možda ne možemo da sprečimo da se ovim ljudima uništavaju domovi i da utičemo na prestanak ratovanja i borbi u njihovim zemljama koje su izazvali lokalni, regionalni i svetski moćnici. Ali možemo da im ne odmažemo, da im pomognemo koliko možemo i da umesto pretnji prouzrokvane našim strahom, pokažemo solidarnost.
Naši građani propatili su mnogo u prošlosti i bežali su i iz ratom zahvaćenih područja i ekonomski devastirane zemlje. Trenutno preživljavamo veliki odliv ljudi iz Srbije, koji tragaju za boljim životom na Zapadu. Mi smo ti koji moraju imati razumevanja prema izbeglicama, pre svega zbog sebe. Naši ljudi su često sami bili imigranti, da spomenemo samo naše slavne naučnike i pronalazače, Nikolu Teslu i Mihajla Pupina. Naši gradovi su se u prošlosti neretko ekonomski, društveno i kulturno razvijali upravo pod uticajem stranaca koji su došli, iz različitih razloga, u Srbiju, i tu nastavili svoj život, započeli novi posao, osnovali novu instituciju ili udruženje. S toga, mi moramo biti pametniji od političkih lešinara koji bi da nas zastraše i da se okoriste na tuđoj muci.
Radomir Lazović je član Inicijative Ne davimo Beograd
Pratite nas i na društvenim mrežama:
