"Mislim da se dijalog između Beograda i Prištine već odvija, ali kao tihi proces van očiju javnosti, kao uoči potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine", rekla je glavna urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević na onlajn panelu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), i dodala da pretpostavlja da se radi i na "konačnom sporazumu".
Lazarević je na panelu „Lokalna perspektiva – Uticaj dijaloga Beograda i Prištine na građane i lokalne zajednice“ u okviru razgovora o osmogodišnjici potpisivanja Briselskog sporazuma, rekla da vidi rezultate onoga što pretpostavlja da se odvija kao „tihi Briselski dijalog“.
„Počelo je inicijativom Ričarda Grenela, pa je usledio Vašingtonski sporazum, a tu su i tehnički sporazumi Beograda i Prištine o nestalima, o tablicama, o električnoj energiji, ima rezultata samo su van očiju javnosti. Vidim rezultate i pretpostavljam da se već radi na konačnom sporazumu, makar na osnovu novih dokumenata mogu da pretpostavim da se nešto dešava“, ocenila je Lazarević.
Izvršna direktorka platforme CiviKos Donika Emini kao jedan od ključnih problema u dijalogu Beograda i Prištine i samog Briselskog sporazuma vidi to što „nema aktivne uloge u dijalogu“.
„Čiji je taj sporazum? Ne samo da EU nije ‘preuzela vlasništvo’ nad njim, već to nisu učinile ni strane potpisnice, a mislim da je to namerno urađeno kako bi se ostavio prostor vladama za još veći, ‘konačni sporazum’, ali im je to zapravo ostavilo prostor za manipulaciju“, ocenila je Emini, koja veruje da je sledeći korak ulazak u novi ciklus pregovora, u kome bi se preispitalo sve što je urađeno od potpisivanja Briselskog sporazuma.
Izvršna direktorka nevladine organizacije Nova socijalna inicijativa Jovana Radosavljević smatra da je glavni problem Briselskog sporazuma njegova „konstruktivna dvosmislenost“, što je, prema njenim rečima, dovelo do toga da svako na svoj način tumači sporazum.
Smatra da i dalje nedostaje spremnost Kosova da sprovede osnivanje Zajednice srpskih opština, ali naglašava i da, „pošto je sporazum potvrđen u Skupštini i Ustavnom sudu Kosova, nije pitanje da li treba to da uradi, već kako i kakva ovlašćenja će ta zajednica imati“, a posebno kada je reč o prosveti, zdravstvu i privredi.
„Mislim da je neizbežno da se ZSO formira“, zaključila je Radosavljević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar