Kurti: Grenel vrši jak pritisak, hoće sporazum do septembra

Ne treba da žurimo. Dijalog Beograda i Prištine treba da bude dobro pripremljen uz posredovanje EU i SAD, jer kada su uključene SAD, postoji posredovanje, a kada je samo EU, onda imate "fasilitaciju", kazao je u razgovoru sa studentima, profesorom sa Harvarda Nikolasom Brnsom i troje diplomata, Aljbin Kurti, prenosi Kossev.Kurti je otkrio da mu je Ričard Grenel u oktobru rekao da hoće brz sporazum dve strane do februara, a da je sada taj plan najkasnije do septembra.Optužuje Srbiju da se nije suočila sa posledicima "četiri rata koja je vodila", i vidi je kao krivca za nedostatak sporazuma.Kurti: Ideja etničke podele je dovela do ratovaKurti je na večerašnjoj onlajn liniji sa Harvardom ponovio da se protivi etničkoj podeli kao konceptu rešenja za Kosovo. Ovu ideju pripisao je nameri srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a tokom razgovora sa američkim studentima, profesorima i diplomatama, koristio je srpsku reč "razgraničenje", objasnivši čak i njen koren, u srpskoj reči "granica"."Pre tri godine predsednik Srbije počeo je da spominje ‘razgraničenje’ (…), stavljanje nove granice sa Albancima. Moje je uverenje da je još 2017, on želeo da to u uši predsednika Trampa zazvuči, jer u to vreme imali smo tzv. zid koji je predsednik Tramp hteo da izgradi prema Meksiku, a predsednik Vučić je hteo da to zazvuči slično – u redu i ja hoću da izgradim zid, da razvučem bodljikavu žicu prema Albancima, tako da Albanci i Srbi budu razdvojeni jednom i zauvek„, ovako Kurti vidi Vučićeve planove.Sa druge strane, naglašava da on lično misli da je ideja etničke podele nešto što je dovelo do ratova."Kada neko predloži podelu ili ovu vrstu podele na etničkim osnovama, to nije dijalog mira i za mir, već nas vraća na kraj devedesetih, kada smo videli sve te masakre, zločine i genocid. To nije stvar mira", kazao je Kurti dodajući potom:"Drugo, mislim da je rasistički jer kazati da mi Srbi hoćemo da budemo sa jedne strane granice a svi Albanci na drugoj, kao da su Srbi i Albanci različite vrste i ne mogu da žive zajedno – je rasistički i neprihvatljivo za mene kao sociodemokratu koji veruje u ljudska prava".Ipak tvrdi da je takva ideja bila moguća zbog postojećih "autoritarnih mozgova", bilo u Srbiji ili na Kosovu, ili u nekim okolnim zemljama – koji se ponašaju kao monarsi iz srednjeg veka."Reciprocitet dobro funkcioniše", od njega "ne odustajemo"Kurti je odgovarao na pitanja albanskog udruženja studenata sa Harvarda i u vezi sa pitanjem ukidanja taksi.Tvrdi da su takse na sirovine pre 1. aprila ukinute kao "znak dobre volje sa naše strane", a potom i ostale na robu iz Srbije i BiH, uz primenu "principa reciprociteta u trgovini", u delu sanitarnih, fitosanitarnih i veterinarskih dokumenata."Nastavićemo i sa drugim elementma, jer mislimo da reciprocitet jeste zdrav konstruktivan princip dobrih bilateralnh dobrosusedskih odnosa. Nastavićemo tako do 15. juna a onda ćemo proceniti šta je bilo korisno a šta je bilo loše", kazao je Kurti.Navodi da uvoz iz Srbije nije veliki kao pre, te da se sada u prištinskoj vladi fokusiraju na borbu protiv koronavirusa, ali i na ojačavanje lokalnih proizvođača, zamenjujući tako uvoz iz Srbije i istovremeno povećavajući izvoz."Srbiji se reciprocitet nije svideo. Na žalost, ambasador Grenel istupio je protiv reciprociteta. Sve vreme mi je govorio da ukinem takse od 100%, a ja sam mu rekao da ću to uraditi uvodeći reciprocitet. On mi je kazao da treba da odustanem i od reciprociteta. Ja sam rekao i da je predsednik Tramp u mnogim prilikama često govorio da je reciprocitet njegova najomiljenija reč", navodi."Rusija pokušava da izvede treći državni udar na Balkanu"Govorio je i o ulozi SAD i EU na Balkanu, ali i o Rusiji. U trenutnom uticaju na Balkan vidi upravo ulogu Rusije, koju sagledava sa negativne strane. Tvrdi da predsednik Putin vrši uticaj u istočnoevropskim zemljama koristeći trenutnu fokusiranost spoljne politike SAD Kinom.Smatra da je Rusija pokušala da proteklih godina izvede dva državna udara, u Crnoj Gori i Makedoniji, koji nisu uspeli, a da sada pokušava da izvede treći ili u BiH, ili na Kosovu.Grenelov "quick fix": Zainteresovan samo za potpisZa trenutnog izaslanika američkog predsednika za pitanje Kosova – Ričarda Grenela kaže da vrši jak pritisak za "brz dogovor" Beograda i Prištine, jer vidi "istorijsku šansu za sporazum", bez da pokazuje brigu za sadržaj ili primenu sporazuma, te da je zainteresovan "za potpis"."On želi potpis Prištine i Beograda i to je njegov cilj i brine me taj njegov pristup", kazao je Kurti, dodajući da Grenel želi "quick fix"."Mislim da to hoće da izvede najkasnije u septembru, zbog čega imamo tenzije na Kosovu i u našem okruženju. Sećam se da mi je u oktobru rekao da hoće sporazum u februaru i sada čujem da hoće do septembra".U pitanju je izborna godina u SAD, izbori očekuju Srbiju, Severnu Makedoniju, Hrvatsku, najverovatnije na Kosovu, podsetio je Kurti."Da i mi takođe podržavamo sporazum, da podržavamo dijalog, ali i da ako uspemo da uradimo nešto ove godine, to ne mora da znači da ćemo da uradimo sve i to nije zbog nas – Kosova i Albanije, već zbog Srbije kao što znamo".Kao razlog za to Kurti je izneo teške optužbe na račun uloge Srbije u "četiri rata".U razgovoru sa Kurtijem, pored studenata sa Harvarda, a kojim je moderirao profesor Nikolas Brns, učestvovali su američki ambasadori Frenk Vizner i Daniel Sor, te bivša ambasadorka u Albaniji Marsi Ris.Kako je Brns sam rekao tokom ovog intervjua, njih trojica su zajednički radili kako bi Kosovo 2008 "postalo nezavisno".