Kosovo da se vrati dijalogu, Srbija da prizna Kosovo

Kako se podseća, ova tema je bila prilično zapostavlena tokom predizborne kampanje a u prvi plan su stavljane unutrašnje reforme što EU pozdravlja ali Fon Kramon-Taubadel ukazuje da je iz briselske perspektive i dijalog od velikog značaja."Mi ne podržavamo neku opciju ili-ili. Naš je zadatak da pomognemo u sprovodjenju reformi, ali i da se pobrinemo za to da se zadrži spremnost na dijalog i za postizanje političkih kompromisa. To je u interesu svih gradjana Kosova", kazala je ona.Poslanica iz redova nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu ukazuje da je za dijalog potrebno dvoje i da ima jasnu poruku i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića."Priznanje Kosova je uslov i za dalji napredak u pregovorima izmedju Srbije i Evropske unije. To je Beogradu jasno poručeno. Nadamo se da će to imati efekta i u Beogradu. Postoje odredjeni signali u tom pravcu, predsednik Vučić je svojevremeno rekao da će jednog dana biti stvari koje će Srbija morati da proguta, a koje joj baš neće biti po volji. Sada je pitanje kada će taj stav moći da ima većinsku podršku u zemlji", rekla je ona.Tu poziciju zastupa i drugi izvestilac za Kosovo Lukas Mandl, austrijski poslanik iz redova Narodne stranke (ÖVP)."Današnja Evropa blagostanja i slobode nastala je zato što smo uspeli da prebrodimo iracionalne sukobe izmedju etničkih grupa, nacija, religija ili ideologija. One su u prošlosti donele toliko mnogo nesreće i mi nećemo to ponovo dozvoliti nigde u Evropi, pa ni na Balkanu. Takvi sukobi spadaju na smetlište istorije", kazao je Mandl.Budućnost Kosova on vidi u integraciji zemlje u Evropu i u saradnji sa susedima.Kada je reč o nekim ranijim stavovima Aljbina Kurtija, Viola fon Kramon-Taubadel i Lukas Mandl kritikuju njegov raniji "populistički nacionalizam", ali naglašavaju da je on to odavno prevladao i evoluirao u umerenog političara.

To se videlo, kako su naveli, i tokom predizborne kampanje gde tema neke "velike Albanije" nije imala nikakvu ulogu. Komentarišući činjenicu da Kurtijeva stranka Samoopredeljenje otvara ogranke u Albaniji i Severnoj Makedoniji, Fon Kramon-Taubadel ocenjuje da to nema neku naročitu relevantnost i kaže da je u pogledu toga ona "opuštena".U tom procesu, medjutim, i Kosovu i Srbiji je potrebna aktivna podrška medjunarodne zajednice, pre svih Evropske unije i SAD.Oboje izvestilaca su veoma jasni u oceni da je u podršci EU zakazala pre svega kada je reč o liberalizaciji viznog režima za gradjane Kosova. Svi uslovi za to su od strane Kosova ispunjeni i Evropski parlament je to više puta zahtevao, ali nekoliko država, pre svega Francuska, to blokiraju."To je naravno izazvalo veliko razočarenje, EU je zakazala i time značajno izgubila na verodostojnosti. Ukoliko želimo da Kosovo podstaknemo da se kreće u pravcu dijaloga i sporazuma sa Srbijom, oni od toga nešto moraju da imaju. A nemaju ništa ako Evropa nije u stanju da obavi svoje domaće zadatke", naglasila je Fon Kramon-Kraubadel.U tom procesu EU se nada i podršci nove američke administracije. Američki predsednik Džozef Bajden je u svom pismu Vučiću jasno stavio do znanja da SAD očekuju s jedne strane medjusobno priznanje Srbije i Kosova, a s druge nastavak procesa evropske integracije.To je, naglašava Mandl, važno i zbog geopolitičkog značaja regiona, s obzirom na to da za njega interes pokazuju i Rusija, Kina, Turska i Saudijska Arabija.U tom kontekstu i Mandl i Fon Kramon-Taubadel naglašavaju da za EU ideja razmene teritorije izmedju Srbije i Kosova nema podršku EU – jasan stav Brisela jeste da se postojeće granice moraju poštovati na čitavom području Balkana.Napredak procesa evrointegracija Kosova i Srbije u interesu je, kako tamošnjih gradjana, tako i same Evropske unije. Odluka Prištine da premesti ambasadu u Izraelu u Jerusalim tu svakako nije srećno rešenje, kaže Fon Kramon, jer EU i dalje istrajava na konceptu dve država kao jedinom održivom i pravednom rešenju palestinskog pitanja.No, ona naglašava da je "s druge strane dobro što nove vlasti (Kosova) poštuju ugovore i sprovode odluke koje su doneli prethodnici. To s drugim zemljama u regionu nije uvek slučaj". Evropska unija se tu nalazi u procepu.Kao moguće dodatno objašnjenje, i olakšavajuću okolnost, Viola fon Kramon, koja za sebe otvoreno kaže da svoju ulogu vidi u "lobiranju za Kosovo unutar Evrope", navodi neimenovane dobro obaveštene izvore u Prištini koji kažu da je u pozadini te odluke o premeštanju ambasade obećanje Izraela da će Kosovu dostaviti milion doza vakcina protiv korone.Za to poslanica Zelenih ima puno razumevanje, tim pre što EU tu do sada nije bila u stanju da pomogne.Istovremeno, dvoje izvestilaca Evropskog parlamenta, za razliku od uvrežene percepcije u evropskoj javnosti, ne smatraju da je kampanja vakcinacije u Srbiji pozitivna priča.Viola fon Kramon-Taubadel smatra da se unutar EU "zanemaruju geopolitičke implikacije procesa vakcinacije u Srbiji", pre svega kada je reč o ruskoj vakcini Sputnjik V. O efikasnosti te vakcine, kaže, još ne postoje nezavisni podaci, a skandal s dopingom je pokazao u kojoj meri politika u Rusiji može da manipuliše s naučnicima."Mada je EU poslala više medicinske opreme, u srpskim medijima vrlo pozitivno se govori o Rusiji i Kini, a o EU uglavnom u negativnoj konotaciji. To nije slučajno, iza toga stoji sistem. Ali pre ili kasnije Srbija će morati da odluči gde zaista stoji", kaže Fon Kramon.A Lukas Mandl je uveren "da politika vakcinacije u Srbiji nije uspešna, nego opasna", jer se uklapa u pokušaje iz inostranstva da se izazovu sukobi unutar Evropske unije i da se ona na taj način podeli.Dojče vele navodi da su Fon Kramon-taubadel i Mandl govorili na brifingu 18. marta u organizaciji nemačke kancelarije Generalne direkcije za komunikaciju Evropskog parlamenta, koji treba da raspravlja o Izveštaju o napretku za Kosovo na plenumu 25. marta.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram