Konačna verzija ustavnih amandmana ne oslobađa pravosuđe od političkog uticaja

Ključna promena koja se uvodi ustavnim amandmanima jeste da će sudije i tužioce od sada birati Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaca, a da u izboru neće direktno učestvovati Narodna skupština. Cilj promena je da skupštinska većina ne igra odlučujuću ulogu u izboru članova pravosudne vlasti, što bi trebalo da smanji politički uticaj na pravosuđe.Promena Ustava u ovoj oblasti jedan je od kriterijuma u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U junu 2021. godine parlament je formalno pokrenuo proceduru promene Ustava, a u septembru je utvrđena prva zvanična verzija teksta koja je poslata na mišljenje Venecijanskoj komisiji. Na osnovu mišljenja je u oktobru izrađena druga, trenutna verzija ustavnih amandmana.Ipak, i pored toga što ocenjuju da u tekstu ima unapređenja trenutnog Ustava, stručnjaci kažu da se osnovni cilj, depolitizacija pravosuđa, i dalje ne garantuje, piše EWB.Skupštinska većina zadržava uticaj na izbor tužilacaKako za naš portal objašnjava potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak, sadašnje Državno veće tužilaca, koje će se nakon promene Ustava zvati Vrhovni savet tužilaca, trenutno ima jedanaest članova, od kojih su šest tužioci koje biraju njihove kolege. Po tekstu ustavnih amandmana, biće isto jedanaest članova, ali samo pet tužilaca – oni više neće činiti većinu.“To je spuštanje sadašnjeg nivoa koji tužioci već imaju. Dakle, vratićemo se još jedan korak u nazad”, naglašava Međak.Preostalih šest članova ovog tela biće Vrhovni javni tužilac, ministar pravosuđa, i četiri istaknuta pravnika. Sve ove članove bira Narodna skupština, što ostavlja prostor za politički uticaj. Vrhovni javni tužilac biće novi naziv za Republičkog javnog tužioca, a nositeljka ove funkcije do 2027. godine biće Zagorka Dolovac.“To daje potpunu kontrolu Narodnoj skupštini, odnosno politici, nad radom tužilaštva”, dodaje Međak.On podseća da Visoki savet tužilaca, odnosno celo tužilaštvo, ključno za borbu protiv korupcije.“Ako je Visoki savet tužilaca pod kontrolom izvršne vlasti, tačnije politike, neće biti borbe protiv visoke korupcije. Jer koga ti tužioci treba da jure? Ko treba da bude predmet borbe protiv visoke korupcije? Upravo oni koji će imati kontrolu nad Visokim savetom tužilaca. Ne možete se boriti protiv visoke korupcije dokle god nemate mogućnost depolitizacije”, naglašava Međak.On takođe podseća da je i u izvornom Akcionom planu za Poglavlje 23 koji je Srbija usvojila 2016. stojalo da će biti minimum 50% sudija i tužilaca u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca.“Sada imamo ispod 50% (tužilaca) i sad se svi pravimo da to ne postoji. Čak je i Evropska komisija propustila da ukaže na to”, kaže Međak.I Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kaže da je ova tačka vrlo problematična, budući da u ovakvom sastavu Visokom saveta tužilaca ostaje manje nego što ih je trenutno.“Visoki savet tužilaca suštinski nije odrazio preporuke ne samo Venecijanske komisije nego i GRECO-a, a to je da se isključe članovi po službenoj dužnost, odnosno ministar za pravosuđe i budući Vrhovni javni tužilac iz sastava”, kaže Spremo.Ona dodaje da, u skladu sa hijerarhijom koju Vrhovni javni tužilac ima u odnosu na druge tužioce koji će sedeti u tom telu, on može uticati na njih prilikom donošenja odluka u tom telu.Budućim promenama zakona može da se očuva politički uticaj i nad izborom sudijaU budućem Visokom savetu sudstva, za razliku od Visokog saveta tužilaca, sudije će činiti većinu, odnosno šest od jedanaest članova. Preostali članovi biće predsednik Vrhovnog suda i četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština.To bi, na papiru, omogućilo ovo telo da odlučuje o izboru sudija nezavisno od volje skupštinske većine. Međutim, Vladimir Međak podseća da je u prvoj verziji ustavnih amandmana, koja je objavljena u septembru 2021, bilo predviđeno da će za odlučivanje u ovom telu biti neophodno osam od jedanaest glasova. To znači da bi i četiri istaknuta pravnika koje bira skupštinska većina, iako bi činili manjinu, mogli da blokiraju svaku odluku.“Dakle, ta manjina može da blokira Visoki savet sudstva kad god hoće. U poslednjoj verziji Ustava koja je napisana preko vikenda, od petka do utorka, to je potpuno izbačeno i ostavljeno za zakon. Nema nikakvih garancija da se zakonom to neće regulisati na isti takav način”, kaže Međak.On skreće pažnju da je tendencija od prve verzije ustavnih amandmana iz 2018, koje je tada izradilo Ministarstvo pravde, do ove, napisane pre mesec dana, ta da će ljudi koje bira Narodna skupština imati mogućnost da blokiraju Visoki savet sudstva i samim tim celo pravosuđe.“I ne vidim razlog zašto bi se moglo verovati da se neće naći u zakonu. To je sad samo izbačeno iz Ustava, ali ako se nađe u zakonu za primenu Ustava, efekat će biti isti”, upozorava Međak.On dodaje da u amdnamanima ne postoje nikakve odredbe o budžetu pravosuđa, što je vrlo bitan tekst, i da je teško očekivati da će pravosuđe biti nezavisno ukoliko njegov budžet bude zavisio od odluka Ministarstva pravde.Krajnji cilj reforme Ustava nije ispunjenVenecijanska komisija objavila je hitno mišljenje o poslednjoj verziji amandmana prošle nedelje. Iako je načelno ocenila da su odredbe u skladu sa evropskim standardima, iznela je zamerku upravo na pomenuti sastav Visokog saveta tužilaca, u kojem će se nalaziti ministar pravde i Vrhovni javni tužilac.U mišljenju se pozdravlja činjenica da ministar pravde neće moći da glasa o disciplinskoj odogovornosti tužilaca.

“Međutim, Komisija ostaje pri stavu da je ovo i dalje druga najbolja opcija, i da bi bilo poželjno da se ukloni članstvo ministra pravde po službenoj dužnosti, kao i Vrhovnog javnog tužioca, iz Visokog saveta tužilaca. Prema tome, ova preporuka je samo delimično primenjena”, stoji u mišljenju.Vladimir Međak napominje da se mišljenje Venecijanske komisije ne može posmatrati u celini kao pozitivno i negativno, već da je u njemu navedeno šta se smatra dobrim, a šta lošim rešenjem.“Mi smo i ono prethodno mišljenje ocenili kao pozitivno, pa smo opet promenili amandmane. I 2018. smo tvrdili da imamo pozitivno mišljenje, pa smo opet izmenili. Dakle, naša Vlada uvek tvrdi da imamo pozitivno mišljenje, šta god da se desi”, naglašava Međak.On dodaje da, kako zbog sastava Visokog saveta tužilaca, tako i zbog mogućnosti blokade rada Visokog saveta sudstva, suština ustavne reforme nije postignuta.“Po mom mišljenju, ovi amandmani ne dovode do ispunjavanja krajnjeg cilja, a krajnji cilj po meni je da imate nezavisno pravosuđe. Jer bez toga nema borbe protiv korupcije”, zaključuje MeđakGovoreći takođe o tome da li je cilj promene Ustava postignut, Jovana Spremo kaže da za sudstvo može da se kaže da je ovo dobra osnova, ali, sa druge strane, da je za tužilaštvo ovo prepreka ka cilju koji je postavljen. Posebno bitnu ulogu, kaže Spremo, igra činjenica da je Nacrtom ustavnog zakona predviđeno da neće odmah doći do izbora novog predsednika Vrhovnog suda i Vrhovnog javnog tužioca, već će Jasmina Vasović i Zagorka Dolovac ostati na funkciji do kraja svojih mandata, 2026. odnosno 2027. godine.“Mi moramo da sačekamo rešenja koje će sadržati pravosudni zakoni i onda u kombinaciji sa tim i sa personalnim rešenjima bismo mogli da govorimo o oslobađanju sudstva od političkog pritiska. Sa druge strane, neki amandmani su poboljšali položaj tužilaštva, ali sa ovakvim ustavnim zakonom koji praktično garantuje do kraja mandata pozicije Vrhovnog javnog tužilaca i predsednika Vrhovnog suda, a mi smatramo da su potencijalno ti izbori bili pod političkim uticajem, postoji malo prostora da taj isti Vrhovni javni tužilac neće biti vođen političkim uticajem u novom sastavu Visokog saveta tužilaca”, naglašava Spremo.Ona podvlači da je to, suštinski, jako problematična stvar koja ne bi mogla da se poboljša zakonom nakon što se Ustav izmeni.Na pitanje da li će i Evropska komisija, koja je ovaj proces pratila u svojim izveštajima, doći do zaključka da suštinski cilj nije postignut, Jovana Spremo napominje da se ova institucija bavila samo procedurom, a da nije ulazila u sam sadržaj dokumenta. Ona ne očekuje da će se to promeniti.“Evropska komisija se oslanja na mišljenje Venecijanske komisije. Naravno, mi bismo voleli da nas iznenadi neka rečenica o samoj suštini, o supstantivnom delu dokumenta, ali dok dođe do samog izveštaju Evropske komisije, mi ćemo verovatno imati referendum, donećemo izmene ustava i početi da radimo na pravosudnim zakonima. Tako da nam to u ovom trenutku i nije tako relevantno”, zaključuje Spremo u razgovoru za EWB.Pre Evropske komisije, mišljenje o promeni Ustava daće građani na obaveznom referendumu 16. januara. Naravno, ukoliko im javno informisanje o ovom procesu omogući da formiraju mišljenje. Referendumsko pitanje, utvrđeno danas, glasiće: “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram