0
Dragoslav Bokan, dramaturg, osuđenik za razbojništvo i osnivač paravojne formacije "Beli orlovi", na društvenoj mreži Tviter pohvalio se angažmanom na režiji ovogodišnje komemoracije srpskim žrtvama hrvatske policijsko-vojne akcije "Oluja".
„Sa poslednje probe pred snimanje jučerašnje priredbe na temu srpske tragedije od pre 25 godina (u takozvanoj „Oluji) i sa samog snimanja. Iako nepotpisan na RTS-ovoj špici, ja sam pisao scenario, birao pesme i izvođače, postavljao koncept, montirao muzičke i književne teme, dao naslov manifestaciji…i režirao. P.S. I ipak nije pala kiša, uprkos svim prognozama!!!“, napisao je Dragoslav Bokan na svom Tviter profilu juče.
Uz to, sa svojim pratiocima podelio je i fotografije koje prikazuju scene sa probe komemorativne manifestacije, čiji su počasni gosti bili predsednik Vučić i član predsedništva BiH Milorad Dodik.
Ako nije laž i proizvod puke samopromocije, ovaj angažman predstavlja pravi skandal.
PROČITAJTE JOŠ...
Paravojni dani
Teško je u jednom tekstu obuhvatiti bogatu biografiju Dragoslava Bokana. Najzanimljiviji delovi ipak vezani su za njegova „ratna“ iskustva.
Tako, recimo, radio Slobodna Evropa u tekstu iz 2010. godine podseća na istorijat paravojnih formacija koje su ratovale na području eks-ju, i među njima notiraju ozloglašene „Bele orlove“ koji su vojevali u BiH i na Kosovu. Koliku je Bokan ulogu u formiranju ove grupacije imao nije do kraja jasno: ako je suditi prema njegovim medijskim smatranjima – uloga je bila ključna.
„Dragoslav Bokan, jeste neka vrsta samoreklamera. On je onako čovek režiser koji je volio da se jako hvališe. I onda on pravi nekakve ’Bele orlove’ u Srbiji kao paravojnu formaciju, jer beli orlovi ne znam šta znače u toj četničkoj priči. U suštini, to je ogroman jedan konglomerat raznih ljudi, raznih tipova koji glume vojvode, paravojne komandante, šta god hoćete“, kaže za pomenuti medij novinar „Vremena“ Filip Švarm.
„Beli orlovi“ su, zvanično, učestvovali u ratnim dejstvima na Kosovu i u BiH. U Bosni, jedinice su učestvovale u napadima na Bijeljinu i Višegrad. Na Kosovu, povezuju se sa stravičnim zločinima nad civilima u Štrpcu i Sjeverinu.
Ove akcije, naravno, nisu bile po zakonu i običajima ratovanja; za njih Bokan, naravno, do danas nije odgovarao.
Pljačka i presuda
Nakon 2000, piše „Peščanik“, Bokan se opredeljuje za rad na kulturnoj politici – uostalom, on je po vokaciji dramaturg. Pridružuje se kontroverznom biznismenu Predragu Lj. Ćeraniću u pokretanju Inicijative za lepšu Srbiju i urednik časopisa Lepa Srbija. Koju godinu kasnije, Bokan se pojavljuje u javnosti kao šef marketinškog tima u predsedničkoj kampanji princeze Jelisavete Karađorđević. Tokom 2004. često gostuje u TV emisijama kao što su Klopka ili Dok anđeli spavaju.
Međutim, 2009. godine dočekuje ga neprijatno iznenađenje.
Kako piše „Politika“, posle 17 godina od pljačke privrednika Novosađanina Tomislava Đorđevića, kada mu je u porodičnoj kući u Bukovcu oduzeto 250.000 tadašnjih nemačkih maraka, Okružni sud u Novom Sadu izrekao je na ponovljenom suđenju kazne petorici aktera ovog nedela. Među njima je bio i pomenuti reditelj, koji je osuđen na godinu dana zatvora, a u obrazloženju presude pripisano mu je da je organizovao i pomagao razbojništvo nad Đorđevićem i njegovom porodicom. Nije poznato da li je ova presuda postala pravosnažna i na koji način je Bokan izdržao kaznu.
Spoljnopolitički ekspert
Bokan danas mirno živi u Beogradu. Vojni i pljačkaški dani su, izgleda, iza njega. U medijima se poslednji put pojavio u svojstvu spoljnopolitičkog komentatora na zrenjaninskoj KTV televiziji. Tom prilikom govorio je skeptično o izgledima Srbije da se pridruži Evropskoj uniji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
