1
Ovaj region, po svoj prilici, ostaje “bure baruta”. Decenijma tražimo uzroke grešaka, propusta i neuspeha da dovršimo započete poslove, ali ih ne nalazimo ili nedovoljno analiziramo, izvlačeći pouke. Zbog stručnjaka za srpska posrnuća, sabotera evropske perspektive i “patriota” sklonih izazivanju nereda, većina građana Srbije i srpske zajednice na Kosovu ne sagledava kraj višegodišnjeg (neformalnog) vanrednog i stresnog stanja. Usložavanje bezbednosne situacije započeto je, po neznani put, krajem maja, na teritoriji severa Kosova.
Piše: Petar Radojčić, general-potpukovnik u penziji i potpredsednik SDS
Petak 26. maj 2023. godine ostaće upamćen po neuspelom pokušaju (tada, još uvek) predsednika Srpske napredne stranke (SNS) i Republike Srbije Aleksandra Vučića da se obrati pred (u istoriji) najvećim skupom pristiglih i privedenih građana, ukuljučujući i (preko) 5.000 žitelja sa severa Kosova, ali i po (očekivanom) jednostranom potezu kosovskog premijera Aljbina Kurtija koji je, uz asistenciju kosovskih policajaca, obezbedio ulaz novoizbaranim albanskim gradonačelnicima u službene prostorije četiri opštine sa srpskom većinom. Nasilni upad u opštinske prostorije bio je dovoljan razlog da “vrhovni komandant” rasporedi jedinice Vojske Srbije tamo gde je neophodno(?).
Bilo je za očekivati da će se, po povratku iz Beograda, podržavaoci Vučićeve politike, samoorganizovati i suprotstaviti Kurtijevoj odluci. To se i dogodilo. Tenzije su, ponovo, podignute do tačke ključanja. U fizičkom sukobu pripadnika Kosovske policije i KFOR-a sa okupljenim građanima, među kojima je bilo dosta agresivnih maskiranih mladića, povređeno je više od 50 demonstranata i 30 pripadnika KFOR-a. Među povređenima ima i policajaca. U Zvečanu su uhapšene i pritvorene dve osobe, osumnjičene za napade i nasilje nad vojnicima KFOR-a.
PROČITAJTE JOŠ
Protesi su nastavljeni…
Zabrinjavajuć je sukob Srba sa pripadnicima KFOR-a (NATO), nakon decenije, relativno mirnih odnosa. Dalje konfrotiranje nebi smelo da bude opcija, jer bi direktan sukob sa snagama NATO imao nesagledive posledice, kako za Srbe na Kosovu, tako i za sve građane Srbije. Ne treba nam novi haos! Iskusili smo ga početkom i krajem devedesetih i epilog znamo – žrtve, izbeglički kampovi i rastureni životi. To bi mogla da bude kulminacija Vučićevog neuspešnog vođenja kosovske politike, u čemu su ga slepo sledili predstavnici “Srpske liste”. Na korak smo od daljeg propadanja i gubitka šanse da postanemo normalna zemlja.
Bilo je za očekivati i da će se zvaničnici Beograda i Prištine međusobno optuživati za eskalaciju nasilja i to samo dva meseca pošto je, uz posredovanje Evropske unije (EU), obostrano usvojen plan normalizacije odnosa. Ko je, u stvari, inspirator sukoba? Već neko vreme je očigledno da premijer Kosova Kurti nije zainteresovan za bilo kakve ustupke onima koji zastupaju srpske interese. Naprotiv, stiče se utisak da, kao nezaustavljiv državnik bez države, prkosi (zapadnoj) međunarodnoj zajednici, uključujući i SAD. Međutim, napuštajući kosovske institucije i bojkotujući izbore, Srbi su preuzeli rizik na sebe, stvorivši bezbednosni vakuum i ostavivši prostor za delovanje Albancima i to kada je jasno da Srbija nema više nikakve ingerencije na Kosovu.
Pored (dosadašnjeg) tolerantnog odnosa EU i zemalja Kvinte (prvenstveno SAD) prema jednostranim potezima kosovskih vlasti, novonastaloj situaciji (koja može izmaći kontroli) doprineo je i predsednik Srbije, ispoljavanjem uticaja na odluke predstavnika srpske zajednice. Često je svojim izjavama potpirivao tenzije, da bi, potom, pozivao da se sačuvaju mir i bezbednost. Dok je, u ulozi pregovarača, tokom desetogodišnjih pregovora sa predstavnicima Prištine, tragao za kompromisnim rešenjima, pored više puta podizane borbene gotovosti vojske, doveo je Srbiju u poziciju da da sve na šta se (On) obavezao a, zauzvrat, nije dobila ništa. Kako je to uticalo na život srpske zajednice na Kosovu? Poražavajuće – sve je manje Srba na tom prostoru. To Zapadu ide u prilog. Zato mu toleriše oportunističku politiku i radikalsku retoriku, često potkrepljenu uvredama prema zvaničnicima EU i zemalja Kvinte.
Kome više odgovara postojeće stanje stvari – Vučiću ili Kurtiju? Po svoj prilici, odgovara obojici jer svako ima svoje interese. Kada se posmatra “šira slika”, stiče se utisak da su odluke Kurtija i postupci Albanaca pružili priliku predsedniku Srbije da pažnju međunarodne javnosti i građana preusmeri sa unutrašnjih problema i protesta “Srbija protiv nasilja”, ka (tobožnoj) podršci Srbima sa Kosova. Takav zaključak potkrepljuju i informacije da je, tokom večeri 29.maja, nekoliko stotina, pretežno mladih, pripadnika desničarskih organizacija zaustavilo saobraćaj na autoputu kod Autokomande, u Beogradu, zbog usložavanja situacije na Kosovu, dok su se 30.maja uveče okupili ispred Nemačke ambasade, a potom ispred zgrade Predsedništva. Sledeće okupljanje je najavljeno za petak, 2. juna, u istom terminu kada je planiran protest “Srbija protiv nasilja”(?).
Vučiću je prioritet opstanak na vlasti, po svaku cenu. Ali, koji je interes Kurtija da čini ustupke čoveku sa kojim ne razgovara – osim kada je prinuđen? Izgleda isti koji imaju i velike sile Zapada – veruju da je predsednik Srbije taj koji će stvoriti uslove za ‘isporuku’ Kosova. Interesantno je mišljenje bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija – “Imajte u vidu da dobrobit stanovništva na severu Kosova nije dominantni faktor u razmišljanju ni Kurtija ni Vučića”.
U okolnostima kada već bukti jedan rat na evropskom tlu, riskantna situacija nije održiva. Na nužnost njene deeskalacije ukazuje zaokret Zapada prema Kosovu – 1) osuđeni su potezi kosovskih vlasti jer su, uprkos otporu građana, doveli do podrivanja procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine; 2) zahteva se da se više ne preduzimaju jednostrani i destabilizujući koraci; 3) preduzete su i sankcije – prema saopštenju američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, otkazano je učešće Kosovskih bezbednosnih snaga u vojnoj vežbi „Defender 23″, a SAD (u ovom trenutku) nemaju entuzijazma da se zalažu za neke od interesa Kosova. Od Vlade Kosova se zahteva povlačenje specijlnih jedinica i da gradonačelnici ne rade u opštinskim zgradama.
Nije izostala i zabrinutost zbog podizanja pripravnosti i pokreta jedinica Vojske Srbije, dok je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ocenio kao neprihvatljive napade srpskih demonstranata na mirovne snage Alijanse na Kosovu (KFOR), koje su jedina legitimna sila koja im može osigurati bezbednost.
Da li zbog izraženog nezadovoljstva ministra odbrane Vučevića postupanjem KFOR-a i/ili njegove “procene” da su građani spremni da se brane i da idu do kraja(?), jer nemaju više ni milimetar prostora za bilo kakve kompromise i dogovore, komanda NATO je odlučila da preduzme mere predostrožnosti – šalje pojačanje (oko, 700 vojnika) sastavima KFOR-a. Time se povećava kapacitet potreban za održavanje bezbednosti, u okviru mandata Saveta bezbednosti UN. U zavisnosti od razvoja situacije na terenu, dovođenje većeg broja vojnika mogao bi da bude i nagoveštaj odluke da međunarodna zajednica uspostavi de fakto (možda i de jure) protektorat nad kriznom teritorijom.
Za sada, očekivanje međunarodne zajednice je da obe strane preuzmu odgovornost za sve što se desilo, spreče dalje usložavanje situacije i ispune preuzete obaveze iz sporazuma koji je postignut u Briselu i Ohridu. To podrazumeva da Srbija prestane sa “zveckanjem oružjem” i opstrukcijom prijema Kosovu u međunarodne organizacije, a da Kosovo formira Zajednicu srpskih opština. Treba iskoristiti odnos Zapada prema potezima premijera Kurtija i kosovskih institucija, kako bi se izlaz iz konfrotacije tražio diplomatskim sredstvima i aktivnostima. Tome u prilog ide činjenica da su zahtevi SAD prema Vladi Kosova, gotovo, podudarni zahtevima srpskih demonstranata. Čak je i Albanski premijer Edi Rama poručio vlastima u Prištini da pažljivo slušaju saveznike i da ne idu putem na kojem bi Kosovo pretrpelo štetu.
Nadajmo se da je Zapad uvideo da je politika popuštanja pogrešan pristup za obuzdavanje, upadljivo, nedemokratskih i autokratskih režima koji su u opreci sa “zapadnim vrednostima”.
BONUS VIDEO Dejan Nedeljković: Posle dešavanja na severu Kosova, Zapad napokon na srpskoj strani
