Koliko je realno da Evropska unija uvede sankcije predstavnicima režima i šefovima policije u Srbiji

Kao jedno od rešenja višemesečne krize u Srbiji, a u kontekstu ozbiljnijeg reagovanja Evropske unije, lider stranke SRCE Zdravko Ponoš predložio je ciljane sankcije za pojedince koji čine režim u Srbiji - za šefove policije, a onda političkom rukovodstvu i njihovim porodicama.

"Ako dođe do toga da imamo izbore, da se usaglase uslovi (kako to ne bi bilo izigravanje izbora) i da se poštuju rezultati. I naravno, paralelno s tim, Evropa je u situaciji da vrši pritisak. Vučića ne boli neotvaranje klastera, jer za njega je Evropa mašina za novac. Ono na šta će on reagovati, to će biti ono na što sam već i pozvao prošle nedelje u Briselu - na personalizovane sankcije predstavnicima režima. Za početak, dobro bi bilo da to bude prema šefovima policije, čije jedinice su bile protagonisti najgrubljeg nasilja prema građanima na ulici. Da se njima zabrani ulazak u zemlje EU, zatim članovima njihovih porodica, prekosutra političkom rukovodstvu. Pa da dođe vreme kada njihova deca više ne mogu da studiraju u Berlinu, dok naša dobijaju batine na ulicama Beograda. To Evropa može, ako hoće", rekao je on.

Ponoš je rekao da takve sankcije ne bi bile usmerene prema građanima Srbije, već prema onima koji Srbiju odvlače od Evrope.

Njegov poziv upućen Briselu stigao je pred raspravu u Evropskom parlamentu, koja je počela u utorak, a na čijem se dnevnom redu nalazi i situacija u Srbiji.

Veliku pažnju javnosti privukla je i izjava evropske komesarke Marte Kos, koja je oštro reagovala na uvrede koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio poslanicima Evropskog parlamenta, koji su se u petak pojavili na protestu u Novom Sadu. Poručila je da takvi napadi otkrivaju „upitno razumevanje demokratije“ i jasno stavila do znanja da Srbija ovakvim potezima dodatno urušava svoj međunarodni ugled.

„U Beogradu imamo problem“, rekla je Kos nakon sastanka sa šeficom diplomatije Austrije Beate Majnl-Rajzinger u Beču.

Istovremeno, predsednik poslaničke grupe EPP u Evropskom parlamentu Manfred Veber rekao je da će budućnost Srpske napredne stranke unutar Evropske narodne partije (EPP) biti predmet rasprave unutar grupacije u narednim danima.

On je u obraćanju medijima pred plenarnu sednicu EP izjavio da EPP pažljivo prati situaciju i razvoj događaja u Srbiji, dodajući da grupacija nije slepa na poslednja dešavanja i slike iz Srbije.

Može li EU da uvede sankcije?

Komentarišući pozive na uvođenja EU sankcija pojedinicma u Srbiji, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica , kaže za Novu da je da tačno da Evropska unija raspolaže mehanizmima za uvođenje ciljanih sankcija pojedincima u slučajevima ozbiljnog kršenja ljudskih prava ili podrivanja vladavine prava.

"Inicijative za ovakve mere moraju doći od jedne ili više država članica ili visokog predstavnika EU za spoljne poslove uz podršku Evropske službe za spoljne poslove. Međutim, treba imati na umu da ovakve odluke predstavljaju zahtevno političko pitanje, jer su deo visoke spoljne i bezbednosne politike i donose se isključivo jednoglasno u Savetu EU. Samim tim što zahtevaju konsenzus svih 27 članica koje često imaju velike političke razlike, naročito kad se radi o zemljama kandidatima za članstvo u EU, razmatranje i donošenje ovakvih odluka može biti vrlo nepredvidivo", pojašnjava Đurica.

Naša sagovornica dodaje da iako su evropske institucije dovoljno dobro obaveštene o situaciji u Srbiji, u ovom momentu je nezahvalno predvideti da li će ovakve inicijative biti pokrenute i eventualno proizvesti konkretne posledice.

"U svetlu aktuelnih dešavanja i današnjeng (ponovnog) posvećivanja dela sednice EP situaciji u Srbiji, ostaje da se vidi da li će se desiti stvarni politički zaokret ili će, kao i mnogo puta do sada, ostati na nivou deklarativne zabrinutostii", navela je ona.

Osvrćući se na izjavu Manfreda Webera, predsednika Evropske narodne partije (EPP), da će EPP „preispitati članstvo vladajuće srpske SNS u okviru svoje političke porodice“ zbog aktuelne političke situacije u zemlji, Đurica kaže da je jasno da se i unutar EPP-a, koji je godinama bio ključni stub podrške „stabilokratiji“, javlja svest da takav pristup više ne funkcioniše.

Čim se sa takvom naznakom izašlo u javnost, to znači da je unutar grupacije ta tema veoma ozbiljna. A upravo je EPP deceniju unazad davao podršku režimu koji je formalno deklarisao evropski kurs, a suštinski demontirao institucije i gušio medije i političku konkurenciju. Ako sada dolazi do zaokreta, to bi moglo biti signal da je i tamo postalo jasno da princip „stabilnosti bez demokratije“ nije održiv", navodi naša sagovornica.

Kaže i da dodatnu težinu daje činjenica da je Ursula von der Lejen upravo iz redova EPP.

"U tom kontekstu, može se tumačiti i kao pritisak unutar same grupacije na predsednicu Komisije da zauzme odlučniji stav prema kršenjima evropskih standarda u državama kandidatima, u ovoj situaciji u Srbiji. Kako stvari stoje, u narednom vrlo skorom periodu ćemo sigurno videti da li je evropska politika prema Zapadnom Balkanu i dalje u službi „stabilnosti po svaku cenu“, ili se konačno otvara prostor za odgovorniji i principijelniji pristup", zaključuje Đurica.