Danas smo saznali imena novih ministara, u unapred oročenoj Vladi kojoj, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rok trajanja ističe u aprilu 2022. godine. Ima tu novih imena, intrigantnih l kontroverznih ličnosti. Upoznajte 10 novih ministara Vlade Srbije, a tu je i jedan povratnik.
Ministarstvo privrede – Anđelka Atanasković
Prešla je put od direktorke Prve petoletke, preko titule „žena zmaj“ (lično od predsednika države) do ministarke privrede.
Prema biografiji dostupnoj u medijima, rođena 1958. u Trsteniku. Ona navodi da je osnovnu školu i Tehničku školu završila u rodnom gradu. Diplomirala je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, odeljenje u Kraljevu, 1982. godine. Odmah po diplomiranju zaposlila se u fabrici “Prva petoletka – namenska”. Počela je iz sektora mašinska tehnologija, a potom je napredovala i bila direktor kontrole.
Članica SNS od osnivanja. Pre toga bila je u Srpskoj radikalnoj stranci, pa je 2004. bila kandidatkinja radikala za odbornicu u SO Trstenik.
Na lokalnim izborima 2016. bila je prva na listi “Aleksandar Vučić-Srbija pobeđuje” i izabrana je za odbornicu u SO Trstenik. I na izborima 2020. izabrana je za odbornicu u SO Trstenik.
Ministarstvo zaštite životne sredine – Irena Vujović
Prešla je put od gradske uzdanice, do ministarske funkcije. Prema podacima i biografiji dostupnoj u medijima rođena je 1983. godine. Njeno obrazovanje nema veze sa resorom koji će voditi, pošto je po struci diplomirani ekonomista – master, završila je Fakultet za međunarodnu ekonomiju na Megatrend univerzitetu. Trenutno pohađa doktorske studije na istom fakultetu.
Srpskoj naprednoj stranci pristupila je 2008. godine i na tom putu napredovala. Bila je članica Glavnog odbora, a za članicu Predsedništva SNS izabrana je 28. maja 2016. godine na izbornoj skupštini stranke.
Posle izbora 2012. i 2014. izabrana je za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije. Potom ju je, nakon izbora 2014. godine, gradonačelnik Beograda Siniša Mali imenovao za pomoćnicu gradonačelnika zaduženu za oblast društvenih delatnosti. U maju 2014. dala je ostavku na poslanički mandat, jer je Agencija za borbu protiv korupcije saopštila da ona ne može istovremeno da obavlja i funkciju pomoćnice gradonačelnika Beograda.
Usledile su funkcije u Beogradu. Nakon lokalnih izbora 2016. izabrana je za predsednicu opštine Savski venac i napustila je funkciju pomoćnice gradonačelnika Beograda. I na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda u martu 2018. godine bila je na listi kandidata Srpske napredne stranke.
Uživa veliko poverenje lidera stranke Aleksandra Vučića.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Tomislav Momirović
Iz kategorije „mlad i perpektivan“. Od hotelijera do ministra građevine. Prema podacima dostupnim u medijima Tomislav Momirović rođen 17.10.1983. godine u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 2007. godine zaposlen u preduzeću Mona d.o.o. na mestu savetnika.
Naslednik je uspešnog porodičnog biznisa, zajedno sa svojim bratom Urošem, koji vodi modni deo „Mona“ kompanije. Braća Momirović, nasledili su kompaniju „Mona“ od roditelja. Podela biznisa obavljena je ravnopravno, pa je tako Tomislav vodi hotelijerski deo posla, a Uroš modni.
Uspon u hotelijerstvu kreće 2011. godine, izdvajanjem kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Od osnivanja nove kompanije Tomislav je na mestu generalnog direktora firme Mona Hotel Management, pod čijom upravom su tri hotela (hotel Zlatibor Mona na Zlatiboru, hotel Javor u Kušićima, hotel Argo u Beogradu) i jedan rezidencijalni objekat Vila Bella u Budvi.
Aktivan je u poslovnom udruženju HORES, gde je od 2013. godine na poziciji predsednika skupštine HORES (Udruženje hotelijera i restoratera — Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), a od 2009. do 2013. obavljao je funkciju predsednik UO HORES.
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija – Tatjana Matić
Uvek je bila tu negde, znamo je kao državnu sekretarku, a sada je stigla i do pozicije ministra. Tu poziciju je preuzela od večitog ministra Rasima Ljajića, kao kadar iz njegove Socijaldemokratske partije Srbije. Prema podacima dostupnim u medijima, rođena je 2. jula 1972. godine u Beogradu.
U Beogradu je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekla zvanje profesora srpskog jezika i književnosti.
Od decembra 2001. do septembra 2002. godine bila je na poziciji marketing menadžera kompanije “William Grants – MPS Group” u Beogradu. U periodu od februara do novembra 2001. godine, bila je pomoćnica direktora kompanije “Panasonic” u Srbiji. U februaru 2014. izabrana za potpredsednicu Ljajićevog SDPS-a.
Od 2002-2004. godine, obavljala je funkciju pomoćnice šefa kabineta potpredsednika Vlade Republike Srbije i Koordinacionog centra SRJ i RS za Kosovo i Metohiju. Od 2005. do 2007. godine bila je direktorka Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde je bila nadležna za upravljanje i koordinaciju rada službe. U periodu od 2007. do 2012. godine obavljala je funkciju sekretara Ministarstva rada i socijalne politike. Jula 2012. godine postavljena je za Državnu sekretarku Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Ministarstvo pravde – Maja Popović
Novo lice čije obrazovanje ima veze sa resorom na čijem će biti čelu. Popović je za javnost potpuni „anonimus“ i van šture biografije, o njoj gotovo da nema nikakvih drugih informacija. Advokat po struci, koja na funkciju ministarke pravde dolazi sa pozicije šefa kabineta i savetnice direktora Bezbednosno informativne agencije Bratislava Gašića. U biografiji ističe i da je završila Pravni fakultet u Beogradu, usavršavala se u inostranstvu, radila u advokaturi, a u svojoj 26 godini bila je i sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu i to najmlađi ikada izabran u Srbiji.
Osnovnu školu je završila u Beogradu, a srednju, pišu mediji, u Španiji kao đak generacije – na englekom koledžu „Baleares international school“ gde se nastava održavala na španskom i engleskom jeziku.
Pravni fakultet u Beogradu upisla je 1989. godine i isti završava u roku u svojoj 21. godini. Posle položenog pravosudnog, znanje usavršava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu sa prosečnom ocenom 9.80 gde stiče stručno zvanje diplomirani pravnik master.
Od 2012. do 2014. zaposlena je u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove. Potom prelazi u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
Tokom službe u Agenciji raspoređena je u upravi za međunarodnu saradnju. Nakon toga obavljala je poslove u Upravi za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove na mesto načelnika odeljenja za sistemsko pravne, normativne, imovinsko pravne i stambene odnose.
Potom postaje šef kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije. Кarijeru u BIA nastavlja na mestu specijalnog savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije.
Maja Popović tečno govori engleski, španski, italijanski i francuski jezik. Udata je i majka je dvoje malelotne dece. Posebno zanimljiva činjenica je da nije moguće naći dostupne fotografije niti simke nove ministarke.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave – Marija Obradović
Dobro poznato lice iz SNS, istakla se kao narodna poslanica, a za to je očigledno nagrađana važnom državnom funkcijom. Rođena je 1974. godine u Kraljevu. U biografiji na sajtu SNS piše da je Pedagošku akademiju završila u Kruševcu i Učiteljski fakultet u Beogradu. Radila je kao novinarka i urednica na RTV Kruševac i RTV Kraljevo, na kojoj je vodila informativnu emsiju „Danas“.
Poslanica Srpske napredne stranke prvi put nakon izbora 2012. godine, a potom i nakon vanrednih parlamntranih izbora 2014. i 2016. godine. Posle izbora 2014. dolazi na funkciju predsednice Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Tako postaje prva žena u Srbiji koja je na čelu ovog tela. Nakon smene bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, u medijima se spekulisalo da bi upravo ona mogla da ga zameni.
Zajedno sa poslanicama drugih stranaka, 14. februara 2013. godine, osniva Žensku parlamentarnu mrežu i postaje njena prva koordinatorka. Takođe, predsednica je i Unije žena SNS. Kao predstavnica Srpske napredne stranke 2012. godine izabrana je za članicu Programskog odbora RTS-a.
Za potpredsednicu Srpske napredne stranke izabrana je na Skupštini SNS održanoj 28. maja 2016.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog – Gordana Čomić
Od opozionarke do SNS vlade. Gordana Čomić napustila je DS nekoliko meseci pred junske izbore na koje je izašla na listi Ujedinjene demokratske Srbije (UDS). Iako ta lista nije prešla cenzus, predsednik Aleksandar Vučić je već u izbornoj noći najavio mogućnost da u Vladu uđe neko sa drugih lista koje nisu ušle u Skupštinu.
Prema biografiji dostupnoj u medijima, po zanimanju je diplomirana fizičarka. Bila je asistentkinja, u periodu od 1984. do 1999. godine na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Od 1999. do 2004. godine radila je u JP SPC Vojvodina (SPENS) u Novom Sadu.
Tokom devedesetih godina bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparolka Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu.
Bila je predsednica Pokrajinskog odbora DS u periodu od 1998. do 2001. godine, i potpredsednica DS od 2001. do 2004. godine. Nakon šest godina, kao aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže”, 2006. izabrana je za predsednicu Foruma žena DS, a iste godine postala je i članica Predsedništva DS. U maju 2014. izabrana je za potpredsednicu stranke, a juna iste godine i za zamenicu predsednika DS. Za generalnu sekretarku DS izabrana je na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. oktobra 2016. U junu 2018. bila je kandidatkinja za predsednicu DS. Izabran je Zoran Lutovac, a Čomić je ostala generalna sekretarka stranke i članica Predsedništva.
Bila je i poslanica u Skupštini AP Vojvodina u više mandata, predsednica poslaničke grupe opozicije (1996−2000), potpredsednica Skupštine AP Vojvodina (2000−2001).
Narodna poslanica u Skupštini Srbije u više mandata (2000−2003, 2003−2006, 2007−2008, 2008−2012, 2012−2014, 2014−2016. i 2016-2020). U novi saziv parlamenta nije ušla, jer njena lista Ujedinjena demokratska Srbija nije prešla izborni cenzus.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Darija Kisić Tepavčević
Široj javnosti je postala poznata s početkom pandemije koronavirusa. Kao članica Kriznog štaba često se obraćala javnosti i gostovala u medijima, pa je postala prepoznatljivo lice. Neki su joj zamerali to što ni za vreme vanrednog stanja nije posustajala od sveže isfenirane frizure, ali ti udari su je očigledno učinili još jačom, pa je avanzovala. Njeno ime je dugo figuriralo na spsiku ministarskih imena – od zdravstva do prosvete, ipak „zapao“ joj je resor socijalne zaštite.
Prema u medijima dostupni podacima, rođena je 1975. u Sarajevu. Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001. godine. Na istom fakultetu je magistrirala 2006. iz oblasti epidemiologije, a doktorirala je na temu: „Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom“.
U februaru 2002. izabrana je u zvanje asistenta pripravnika za predmet Epidemiologija na Medicinskom fakultetu. U zvanje asistenta izabrana je u maju 2007. godine, a u isto zvanje ponovo u junu 2010. godine. Krajem te godine predložena je za izbor u zvanje docenta. Trenutno je vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Na mesto ministarke stiže sa pozicije zamenice direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji – Ratko Dmitrović
Prema podacima dostupnim u medijima, rođen je 1958. godine u Komogovini, na Baniji. U zvaničnoj biografiji navodi da je gimnaziju završio u Kostajnici, a u Beogradu i Zagrebu studirao pravo i novinarstvo.
Bio je stalni dopisnik iz Zagreba dnevnog lista „Politika“ i nedeljnika NIN, a od oktobra 1991. do kraja 1993. godine radio je na Radio-televiziji Srbije, kao komentator. Tvrdi da nikada nije bio „Miloševićev novinar“. Osnivač je i glavni urednik nedeljnika „Argument“ (1994-1999) i „Antena“.
„Jedno vreme bio je savetnik potpredsednika Nebojše Čovića u Vladi Srbije, na čijem čelu se nalazio Zoran Đinđić“, navodi u biografiji.
Pet godina bio je glavni urednik frankfurtskih „Vesti“, a od maja 2013. do jula 2017. godine bio je generalni direktor Kompanije „Novosti“ i glavni urednik „Večernjih novosti“.
Osnivač je televizije „Ras“, na kojoj vodi emisiju „A šta vi mislite“.
Novog ministra prate brojne kontroverze, i sukob sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije.
Kada je, u maju 2016. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) od Ministarstva kulture i informisanja zatražilo da osudi to što je članove NUNS-a proglasio „simpatizerima ustaške Hrvatske“, uz napomenu da je „u potpunosti u javni život vratio retoriku devedesetih“, Dmitrović je poručio:
„Vaš problem, nunsovci, s mojom malenkošću, trajaće dok je vas i mene. Ja sam svedok (dobrog pamćenja) vašeg beščašća devedesetih godina, vaših rabota protiv sopstvene države i naroda, nepočinstava kakva nisu zabeležena u drugim evropskim zemljama. Lagali ste onda lažete i danas“.
Na „Tviteru“ je poručio: „Nunsovci i njihovi sledbenici; Da li ste svesni da niko na sudu ne može da dokaže ‘ratno huškanje’. Bilo je pet pokušaja i svi su pali u vodi.(…) Ako budem imao vremena podneću dvadesetak tužbi zbog optužbi za ‘ratno huškanje’ i sve ću da dobijem“.
Proteklih dana počelo je da se pominje Dmitrovićevo ime u novoj ministarskoj garnituri, a na društvenim mrežama mnogi su se prisetili i njegovog posta sa Tvitera kada se, pre oko goinu dana, zapitao „zbog čega među feministkinjama i borkinjama za ljdska prava nema ni jedne lepe žene“.
Aleksandar Šapić je u decembru 2019. najavio da će se na listi njegovog Srpskog patriotskog saveza (SPAS) za parlamentarne izbore 2020, između ostalih, naći i Dmitrović. Lista Srpskog patriotskog saveza „Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju“ preskočila je izborni cenzus, a Dmitrović je postao poslanik u Skupštini Srbije, sada ide na ministarsku funkciju.
Ministarstvo kulture i informisanja – Maja Gojković
Neki je pominju kao najvećeg preletača na srpskoj političkoj sceni, neki je pamte kao predsednicu Skupštine Srbije koja je najčešće isključivala mikrofon opozicionim poslanicima.
Podaci iz dostupne biografije, kazuju da je rođena 1963. godine u Novom Sadu. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, a pravosudni ispit položila 1989. godine. Advokatica je od 24. godine, a ćerka je čuvenog novosadskog advokata Mite Gojkovića.
Od 2004. do 2008. godine bila je gradonačelnica Novog Sada, kao prva žena na ovoj poziciji u istoriji Novog Sada. Na taj trenutak je, kaže, najponosnija.
Bila je odbornica u Skupštini grada Novog Sada u periodu 2008-2012, a narodna poslanica u parlamentima Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. godine. U jednom od ovih mandata bila je potpredsednica Veća građana. Učestvovala je u radu Interparlamentarne unije.
U jednom od mandata bila je i poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.
Na prvim parlamentarnim izborima bila je članica Narodne radikalne stranke Veljka Guberine, a ta stranka se potom utopila u Srpsku radikalnu stranku. Odvajanje Maje Gojković od vrha SRS-a počelo je još 2004. godine kada je, kao kandidatkinja radikala, izabrana za gradonačelnicu Novog Sada, da bi u martu 2008. godine novosadski odbor SRS-a saopštio da Maja Gojković više nije članica stranke.
Nakon raskola u SRS-u i odvajanja njenih bivših stranačkih kolega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u Srpsku naprednu stranku, spekulisalo se da će im se i ona pridružiti. Njen odgovor na to bio je osnivanje nove stranke – Narodne partije. Navela je da je Vučić lično pozvao da priđe naprednjacima, ali da je njena Grupa građana „Maja Gojković“ procenila da bi bolje rešenje bilo formiranje nove partije. Tako je fomrirana Narodna partija, koja je sa Demokratskom strankom Srbije (DSS) i Novom Srbijom (NS) krajem 2008. potpisala deklaraciju o zajedničkom političkom delovanju.
Na Skupštini Narodne partije koja je održana 14. novembra 2009. godine u Novom Sadu, izabrana je zvanično za predsednicu Narodne partije. Iz Unije regiona Srbije Mlađana Dinkića, kojoj je Narodna partija prišla, najavila je „veliki povratak u srpsku politiku“. Na izborima maja 2012. nastupila je na listi URS, ali je već u junu njena partija isključena iz članstva, jer je pregovarala sa DS o formiranju Vlade Srbije bez znanja ostalih članica URS. I pored toga, podržala je Vladu Srbije koju su formirali SNS-SPS-URS.
Iako je početkom decembra 2012. godine obavestila javnost da Narodna partija, čiji je ona osnivač i predsednica, kolektivno pristupa SNS, to se nije dogodilo. Naime, Maja Gojković je postala članica Predsedništva SNS, ali je NP koja je u Skupštinu ušla na listi URS nastavila da prima sredstava iz budžeta. Za predsednicu Narodne Skupštine izabrana je 23. aprila 2014. godine. Na tu fukciju ponovo je izabrana 6. juna 2016. godine.
Novi – stari: Ministarstvo spoljnih poslova – Nikola Selaković
Povratnik u Vladu Srbije. Bio je ministar pravde, pa je prešao u Predsedništvo Srbije, opet se vraća u Nemanjinu 11.
Prema dostupnoj biografiji, rođen je 1983. godine u Užicu. Nakon rođenja, šest godina je živeo u Novoj Varoši, da bi se kasnije sa porodicom preselio u Beograd. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju.
Posle osnovnih i master akademskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2010. godine pohađa doktorske studije. Tokom studija tri puta je pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu.
Osnivač je, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“. Od 2010. godine predsednik je Instituta „Oratoria“ – Centar za retoriku. Od 2003. godine je član, a od 2005. godine sekretar Kluba ljubitelja antičkog i rimskog prava Pravnog fakulteta „Forum Romanum“. Na Pravnom fakultetu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima „Uporedna pravna tradicija“ i „Nacionalna istorija države i prava“, na kojima je 2010. izabran za asistenta.
Od 2008. godine je član Srpske napredne stranke, bio je član Srpske radikalne stranke. U januaru 2014. izabran je za potpredsednika SNS, a prethodno je bio član Predsedništva, Glavnog i Izvršnog odbora. Predsednik je stranačkog Saveta za pravna pitanja. Od 28. maja 2016. godine nije potpredsednik stranke, a tada je na Skupštini SNS izabran za člana Predsedništva.
Kada je jula 2012. formirana Vlada Srbije, postavljen je za ministra pravde i državne uprave. Nakon vanrednih izbora 2014. godine ponovo je izabran na funkciju ministra pravde. Tu funkciju obavljao je do avgusta 2016, kada je izabrana nova Vlada Srbije.
Nakon što je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsednika Srbije, Selaković je izabran za generalnog sekretara Predsedništva.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare