Ko su mogući kandidati studenata i vlasti za novog predsednika Srbije?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre desetak dana je izjavio da planira da podnese ostavku za "tri, četiri meseca, možda i ranije".

On je tokom gostovanja na Radio Beogradu, govoreći o potencijalnim datumima za održavanje vanrednih izbora, rekao da to "neće biti iznenađenje za bilo koga" i da neće da govori "da skraćuje mandat, već da podnosi ostavku". Dodao je i da svakog dana razmišlja o sopstvenoj kandidaturi za premijera, kao i o novom kandidatu za predsednika aktuelnih vlasti.

"To će biti neko odgovorniji, usuđujem se da kažem i obrazovaniji, energičniji i čovek koji zna šta je država. Svakako će biti obrazovaniji od njihovih dvoje kandidata (rektora Vladana) Đokića i (košarkaša Dejana) Bodiroge", rekao je Vučić.

Svega nekoliko dana kasnije student Čeda Aleksić rekao je da je studentski pokret razmatrao mogućnost raspisivanja predsedničkih izbora i odlučio da da bi u tom slučaju imali svog kandidata.

"Imamo planove za svaki mogući scenario. Naša analiza pokazuje da možemo da pobedimo, ali to nije bezuslovno – neophodno je da građani izađu na izbore i da kontrolori budu prisutni na svakom biračkom mestu“, zaključio je Aleksić.

Već prema prvim najavama, čini se da ćemo sa obe strane imati imena opštepoznata javnosti.

Iako se već dugo kao potencijalni kandidati studenata za premijersku i predsedničku funkciju pominju, između ostalih, i imena koja je naveo Vučić, ne treba izgubiti iz vida da studentski pokret već duže od godinu dana pokazuje da nije moguće predvideti njihov sledeći korak ili odluku, pa su iznenađenja svakako moguća.

S tim se slaže i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković.

“Da vam kažem, pretpostavka jeste da će to biti neko relativno poznat, na nivou prepoznavanja od dvocifrenog iznosa, ne nekakav potpuni autsajder. Ili recimo da će to biti čak neko van kategorije prepoznatljivosti i poverenja, ako se odluče za političke ličnosti. Dakle, prepoznatljiv u tom domenu i recimo dugo prisutan”, kaže Stojiljković za Novu.

Smatra i da bi jedino logično bilo da celi opozicioni blok, u tom slučaju, podrži kandisata studentskog pokreta, “vodeći računa o tome da to jeste kandidat koji bi mogao da dobije široku podršku i građanista i suverenista.

“Vučić je svesno radio na tome čitavu deceniju, da nema nikog ko bi mu prišao, odnosno bio nekakva zamena za stanovišta popularnosti i prepoznatljivosti iz redova kartela vlasti, a s druge strane vi znate vrlo dobro da je u čitavom ovom periodu, paralelno sa učvršćivanjem vlasti SNS kartela, išao i proces fragmentacije i podele unutar političke opozicije koja je došla na dosta niske grane. Veći je fenomen za ovih godinu i po, dve dana, erodiranje uloge partijsko-političke, posebno parlamentarne opozicije, nego što je to pad podrške vlasti, koja je to održavala malo satanizacijom, malo potkupljivanjem”, ističe Stojiljković i zaključuje da i pored svega toga očekuje drugi krug predsedničkih izbora.

“To što će podržati ili kandidovati na predsedničkim izborima studentska lista, to će imati dosta veliku ulogu, ali ovoga puta se čini da je dosta izvestan scenario u kome nema kandidata koji pobeđuje u prvom krugu. Onda se ide na drugi krug u kome je dosta izvesno da pobeđuje društvena opozicija”, zaključuje naš sagovornik.

S druge strane, već mesecima se u javnosti licitira sa imenima koje bi mogla da kandiduje vlast.

Toma Nikolić, Vladan Petrov, Ivica Dačić…

Tako se najpre spominjao bivši lider naprednjaka Tomislav Nikolić, zatim se jedno vreme intenzivno govorilo o predsedniku Ustavnog suda Vladanu Petrovu, koji je i sam rekao da mnogo ljudi s njim razgovara na tu temu, a zatim je na pitanje da li bi prihvatio ponudu da bude kandidat za Vučićevog naslednika na Andrićevom vencu odgovorio:

“Ako biste me pitali da odgovorim sa da ili ne, ja bih vas slagao da kažem ne, ali nisam sasvim siguran da mogu da vam kažem jedno eksplicitno da. Ja sam čovek zadatka i funkcije. Ovde mnogo toga još ima da se uradi i voleo bih da budem, ako je moguće, još uvek ovde. Ako nije moguće, onda da", rekao je Petrov.

Posle Petrova, kao jedan od mogućih kandidata vlasti spominjao se i profesor istorije Čedomir Antić, ali i predsednik SNS Miloš Vučević, kao i aktuelna predsednica Skupštine Ana Brnabić. U poslednje vreme priča se i o lideru socijalista Ivici Dačiću, kao zajedničkom kandidatu vlasti.

Bilo kako bilo, profesor Stojiljković smatra da SNS nema dobrog kandidata.

“Uz ogromnu stratešku podršku i disciplinovanje biračkog tela, kao i neophodno bildovanje harizme takvog kandidata, on će biti daleko ispod onoga što je Vučić. Biće im jako teško da dovedu kandidata koji bi mogao pobediti u prvom krugu, čak i ako aktuelizuju tu dosta neverovatnu priču o Ivici Dačiću kao zajedničkom predsedničkom kandidatu. Mislim da sad procenjuju, zavisno od toga da li bi studenti izbacili kao kandidata nekog iz sfere javnosti ili sveta politike. U skladu s tim, očekujem da bi birala i ova druga strana", kaže Stojilljković i ističe da mu se čini da će Vučić vrlo svesno ići na marginalizaciju predsedničkih izbora.

Izborna kombinatorika

Ukoliko se Vučićeve najave obistine i zaista u narednih nekoliko meseci podnese ostavku na mesto predsednika države, postoji nekoliko mogućih scenarija - predsedničke izbore, predsedničke izbore i rekonstrukciju Vlade ili spajanje predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Ova poslednja opcija je i najverovatnija.

U toj varijanti parlamentarni izbori bi morali da budu održani najranije u roku od 45 dana, a predsednički od momenta kad se raspišu za 30 do 60 dana. To znači da ima dovoljno vremena da se tempira da i jedni i drugi izbori budu održani istog dana.

Kad je reč o opciji u kojoj ćemo imati predsedničke izbore i rekonstrukciju Vlade, u tom slučaju bi u Skupštini moralo da se izglasa nepoverenje Vladi ili da premijer Đuro Macut podnese ostavku. Nakon toga se ulazi u period od mesec dana u okviru kog vladajuća većina može da izabere novu Vladu. U slučaju da se to ne desi, raspisuju se vanredni parlamentarni izbori koji moraju da budu održani u roku od 45 do 60 dana od tog datuma. U ovom slučaju bi Ana Brnabić kao predsednica Skupštine mogla da poveri Aleksandru Vučiću mandat za sastav nove Vlade, te da budu održani samo predsednički izbori.