Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok od samog dolaska na ovu funkciju je “trn u oku” srpskih vlasti, a to svojim izjavama svako malo potvrde predsednik Aleksandar Vučić, neki ministar u Vladi ili se protiv nje, jednostavno, povede kampanja u prorežimskim medijima. Rezolucija o genocidu u Srebrenici opet je postavila Berbok u fokus…
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je gostujući u Ćirilici na televiziji Hepi izjavio da ne misli ništa dobro o radu nemačke ministarke spoljnih poslova Analeni Berbok.
„Šta god da mislim o njoj, a da budem otvoren ne mislim ništa dobro. Ništa dobro ne mislim o njenom radu“, rekao je Vučić govoreći o Berbok i navodima da je uticala na glasanje pojedinih država u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a zatim dodao:
„Kao što njihova fondacija Hajnrih Bel i fondacija SPD-a Fridrih Erbert daje sve od sebe da našu koaliciju sruše sa vlasti ovde. Mi ništa po tom pitanju ne radimo tamo“.
Prethodnih dana je u svom, potpuno neprimerenom maniru, reagovao i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.
“Ministar spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, unuka Valdemara odlikovanog, Hitlerovog sledbenika preti i ucenjuje predstavnike zemalja koje neće da Srbe proglase genocidnim narodom. Nemačka, zemlja čije je srednje ime genocid i holokaust, silom pokušava da ubije savest slobodnog sveta. Analena je dedina unuka, navikla da se pred silom Trećeg rajha ili ujedinjene Nemačke stoji mirno. I Aleksandar Vučić je unuk svog dede koga su ubili nemački saveznici ustaše i Aleksandar Vučić neće stajati mirno pred nemačkom silom”, naveo je Vulin.
Ne zaboravimo da je Berbok svojevremeno u jednoj emisiji na televiziji Hepi nazvana prostitutkom, odnosno rečeno je da se bavila prostitucijom pre nego što je ušla u politiku.
To je preneo i javni servis ZDF, koji je tim primerom pokušao da odslika situaciju u srpskim medijima.
Nakon toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić morao je da uputi javno izvinjenje ministarki Berbok. Na pitanje nemačke novinarke u vezi ovog slučaja, Vučić je rekao da nije čuo te vesti, te je zatim zamolio da prihvati njegovo najdublje izvinjenje jer se to „ne može desiti u pristojnoj zemlji“.
Liderka današnjih nemačkih Zelenih odrasla je u blizini Hanovera, a govori da je od malih nogu bila uključena u politička pitanja, kada su je roditelji vodili na proteste protiv nuklearnog naoružanja. U mladosti je bila takmičarski trampolinista, a sa 40 godina bila je najmlađi kandidat za poziciju kancelara u istoriji Nemačke, nakon odlaska Angele Merkel s ove funkcije.
Ubrzo nakon što je izabrana za nemački šeficu diplomatije došla je u prvu posetu Srbiji, kada je predsedniku Aleksandru Vučiću jasno stavila do znanja da se od njega očekuje uvođenje sankcija Rusiji, a važna tema sastanka bila je i vladavina prava.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Berbok je tada rekla da pristupanje EU znači i spremnost za usklađivanje sa stavovima Evropske unije.
“Važno je imati jasan stav, a ne okretati glavu. Ljudi na Balkanu znaju šta rat znači za stanovništvo i koliko je dragocen mir, stoga se moramo suprotstaviti nasilnim promenama granica u Evropi”, rekla je ona i dodala da su mir i stabilnost osnova za ekonomski razvoj.
“Želimo da Srbija postane punopravni član EU. Potrebne su reforme, pre svega, u oblasti vladavine prava i tu ćemo energično podržavati Srbiju. Nemačka će pokazivati veću prisutnost na Zapadnom Balkanu. Stoga smo angažovali specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan”.
I tako se već na samom startu karijere ozbiljno zamerila vlastima u Srbiji. Kasnije je iritirala predstavnike režima u Srbiji brojnim izjavama, zmeđu ostalih i onim vezanim za slanje vojske na Kosovo.
Na njih je reagovala tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Međutim, ni u nemačkoj javnosti njeno ime nije prošlo bez afera.
Pisalo se da je Berbok platila porez na velike božićne bonuse godinama nakon što ih je primila. Ona je, međutim, u medijima ovo nazvala „dosadnim previdom“.
Još jedan od „skandala“ zbog kojih je Berbok izgubila na popularnosti kod potencijalnih birača, jesu i određene nedoslednosti u njenoj biografiji.
Naime, na zvaničnoj internet-stranici Zelenih piše da je ona bila članica istraživačkog centra pod nazivom „Maršalov fond“, ali se kasnije ispostavilo da to nije tačno. Ipak, to je bilo dovoljno da opozicija svojevremeno istakne argument kako Berbok „nema dovoljno iskustva“ za kancelara.
Osim situacije sa njenom biografijom, Berbok je optuživana i za plagijat. U njenoj knjizi „Sada: Kako obnavljamo svoju zemlju“, navodno, pojedini delovi veoma liče na neke novinske članke.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare