Tri duge godine - tako se ukratko može opisati ono što su Srbi na Kosovu preživeli i proživeli od izlaska iz institucija. Srpska lista, koja je bila inicijator izlaska, sada se ponosno vraća u iste, ali sa zajednicom koja je oslabljena i urušena do temelja.

Kada su tog novembra 2022. godine policajci ponosno poskidali uniforme, dok su pljuštale ostavke, izneti su i neki zahtevi za povratak u institucije.

Tražilo se da Priština počne da poštuje međunarodno javno pravo i sporazume iz Brisela, odnosno da povuče protivpravne odluke o preregistarciji tablica i da formira ZSO u skladu sa sporazumima postignutim u okviru dijaloga.

Od toga, ne da nije ništa ispunjeno, nego su Srbi osim srpskih tablica, izgubili gotovo sve institucije u sistemu Srbije, a od Zajednice sprskih opština gotovo da nema reči.

Tri godine kasnije, uz opravdanje da "živ čovek greši", Srpska lista pokušala je da sa sebe skine odgovornost.

„Često pričamo da li smo pogrešili ili nismo što smo napustili institucije. Mislim da je konačno donešena odluka da smo pogrešili, al živ čovek greši. Sada je pred nama da te greške ispravimo. Računali smo na međunarodnu zajednicu, međutim, od nje nije bilo ništa, samo jad i beda. Ništa nas nisu razumeli, čak smo ubeđeni da su nagovarali onog zlotvora iz Prištine da radi sve najgore stvari srpskom narodu“, rekao je nosilac liste u Zubinom Potoku Srđan Vulović.

Velika izlaznost

Očekivano, lokalni izbori imali su veliku izlaznost, pogotovo na severu Kosova, pre svega zbog činjenice da su tim opštinama od aprila 2023. upravljali Albanci, preko kojih je centralna prištinska vlast radila šta je htela.

U Severnoj Mitrovici je glasalo 8.087 birač ili 45,84 odsto od ukupnog broja upisanih.

U Zubinom Potoku glasalo je 58,83 odsto ili 3. 816 glasača, u Zvečanu je pravo glasa iskoristilo 4.106 glasača ili 59,75 odsto.

U Leposaviću je glasalo 27,81 odsto odnosno 3.0447 birača, ali je za sada obrađeno samo 7 od 25 biračkih mesta.

Manja izlaznost je zabeležena u većinski albanskim sredinama.

Ono što treba napomenuti je da će se nakon lokalnih izbora u institucije zapravo vratiti politički predstavnici Srba, ne i sami građani, koji bi za tako nešto morali da imaju posebne dozvole kosovskih ministarstava.

Utisak je da su građani sa biračkih mesta izlazili zbunjeni, baš kao što je to bio slučaj i u februaru, ne znajući šta mogu da očekuju. Ove izbore obeležila je i znatno bolja organizacija.

Naravno, ponovo je bilo neizbežno tradicionalno, kolektivno glasanje, koje je Srpska lista organizovala u većim sredinama.

Ove lokalne izbore karakteriše i veliki broj srpskih stranaka koje Beograd zvanično ne podržava, pa se tako u opštinama na severu Kosova nadmetao čak 21 kandidat.

Šta kažu građani?

Vojislav Janićijević, meštanin Varaga kod Zubinog Potoka, izjavio je nakon glasanja da od izbora očekuje da proteknu u najboljem redu.

Navodi i da je odluka o napuštanju kosovskih institucija bila loša, zbog čega su građani, kako je rekao, ostavljeni na milost i nemilost međunarodnoj zajednici.

Građani koji su glasali na biračkim mestima u Severnoj Mitrovici očekivali su fer izborni proces.

Jedan od anketiranih, kaže da od izbora očekuje da srpski narod uzme lokalnu vlast onako kako mu pripada, „kako je greškom izgubio“.

„Jedini Srbi na svetu dokazuju da većinom glasova moraju da dođu na vlast. Sada smo došli da vlast učvrstimo i nikada više ne dozvolimo da, na našem prostoru gde smo većina, vladaju oni koji to ne zaslužuju“, rekao je on.

Drugi anketirani u Severnoj Mitrovici naveo je da, od izbora, očekuje smenu „nelegitimne vlasti koja vlada sa tri odsto i da se ostvari većinska volja srpskog naroda“.

Pored srpskih kandidata, u svim opštinama, uključujući i one na severu Kosova, na izborima su učestvovali i predstavnici albanskih i bošnjačkih stranaka, kao i kandidati za lokalne parlamente.

Ko je sve učestvovao na izborima od srpskih stranaka?

U Severnoj Mitrovici za mesto gradonačelnika nadmetali su se Milan Radojević (Srpska lista), Marko Jakšić (Građanska inicijativa Sever za sve), Nenad Vukmirović (pokret Za slobodu, pravdu i opstanak), nezavisna kandidatkinja Katarina Ađančić, Aleksandar Arsenijević (Srpska demokratija), Nebojša Milić (Novo lice – Narodna pravda) i Branko Veselinović (Srpski narodni pokret).

U Zvečanu su kandidati bili Zoran Obrenović (Srpska demokratija), Dragiša Milović (Srpska lista) i Slađana Pantović (Ujedinjenje).

Kada je reč o Leposaviću, u izbornoj trci su učestvovali Ivan Vučković (Građanska inicijativa Koreni), Vladimir Radosaljević (Srpska demokratija), Zoran Todić (Srpska lista), Nenad Radosavljević (Novo lice – Narodna pravda) i Vesna Pantović (Za slobodu, pravdu i opstanak).

U Zubinom Potoku kandidovali su se Milija Biševac (Srpski narodni pokret), Miloš Perović (Srpska lista), Grozdan Biševac (Novo lice – Narodna pravda), Mirjana Vlašković (Srpska demokratija), Gordana Mihajlović (Za slobodu, pravdu i opstanak) i Stevan Vulović (Kosovski savez).

U Gračanici su se za funkciju predsednika opštine nadmetali Goran Marinković (Kosovski savez), Igor Rašić (Za slobodu, pravdu i opstanak) i Novak Živić (Srpska lista).

U Štrpcu su kandidati bili Ivica Tanasijević (Srpska lista), Stefan Stamenković (Pravda i jednakost) i Slađan Nikolčević (Za slobodu, pravdu i opstanak).

U Ranilugu su se za mesto gradonačelnika takmičili Tanja Antić (Srpska lista), Ivan Petrović (Srpski narodni pokret), Igor Mitić (Za slobodu, pravdu i opstanak) i Bojan Arsić (Kosovski savez).

Opština Parteš imala je dva srpska kandidata — Slađana Mladenovića (Kosovski savez) i Dragana Petkovića (Srpska lista).

U Klokotu su se za podršku birača borili Božidar Dejanović (Srpska lista) i Srećko Spasić (Srpska narodna sloga), dok je u Novom Brdu jedini srpski kandidat bio Saša Milošević iz Srpske liste.

Srpska lista ovoga puta imala je kandidata i u opštini Obilić, gde se za mesto gradonačelnika kandidovao Goran Dančetović.

Inače, na ovim izborima na glasačkom listiću nalazilo se ukupno 93 politička subjekta – 32 stranke, dve koalicije, 32 građanske inicijative i 27 nezavisnih kandidata.

Pravo glasa, prema podacima Centralne izborne komisije, imalo je 2.069.098 birača. Za gradonačelnike se nadmetalo 206 kandidata, od čega je 20 žena, a za odbornike opština kandidovalo se 5.420 kandidata.

Građani su mogli da glasaju u 938 biračkih centara, na ukupno 2.625 biračkih mesta.