Kakva je sudbina SNS posle prelaska u opoziciju: Postoje dve opcije - transformacija ili brz raspad

Nakon proglašenja izbornih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora, ono što najviše zanima javnost jeste pitanje ko će biti kandidat za mandatara Studentske liste i da li već imaju imena koja će čini sastav nove Vlade Srbije. Prvi na "Studentskoj listi" Ilija Srdanović u izjavi za Novu kaže da se aktivno radi na tome.

“Paralelno ćemo raditi na pronalaženju najboljih kadrovskih rešenja za novu Vladu. Moramo da budemo odgovorni i preuzmemo odgovornost za ono što je narod izglasao. Gledaćemo da to poverenje pretočimo u najbolja moguća kadrovska rešenja za svaki deo Vlade, od premijera do svih ministarstava. Ovo poverenje sa jedne strane znači podrška, ali sa druge nosi i mnogo veću odgovornost“, kaže Srdanović i dodaje:

“Definitivni rezultati izbora, znajući izborne cikluse u našoj zemlji i praksu niza godina, nikada se nisu završili u prvom krugu, između ostalog i zbog neregularnosti. Moguće je da će izbori biti ponovljeni na pojedinim biračkim mestima, pa bi konačno proglašenje rezultata moglo da potraje još dve do tri nedelje. Ovaj period ćemo iskoristiti da uspostavimo komunikaciju sa aktuelnom tehničkom Vladom, kako bismo videli kako će tranzicija vlasti proteći u najboljem redu. Istovremeno, važno je da vidimo kada će biti raspisani i predsednički izbori u Srbiji”.

Pored ovih pitanja, ono što takođe zanima građane Srbije jeste koliku će moć sada imati SNS kao opozicija u republičkom parlamentu.

Kakva je sudbina SNS nakon prelaska u opoziciju

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović u razgovoru za Novu objašnjava dva scenarija.

“Jedna opcija je da pokušaju da se transformišu u političku stranku, jer SNS trenutno više liči na klub ljubitelja Aleksandra Vučića i organizaciju piramidalne strukture nego na klasičnu stranku. Ipak, čini mi se da je verovatniji potpuni raspad, jer su članovi povezani strahom od gubitka privilegija, položaja i novca. Sada, kada više nisu na vlasti, te garancije nestaju. Mislim da će vrlo brzo doći do sitnjenja i raspada. Sumnjam da takva organizacija, koja nije zasnovana ni na kakvim vrednostima ili principima, može nešto duže da opstane”, kaže Popović.

Prema njegovim rečima, SNS mora da nastavi bez Vučića.

“Moraće da nastavi i bez gomile Vučićevih ljudi oko njega koji nemaju ništa sa bilo kojom drugom političkom opcijom. Ana Brnabić i Siniša Mali su tu da bi uzeli neki novac i ništa drugo”, smatra Popović.

Sagovornik Nove nije optimističan kada je reč o stvaranju atmosfere za pristojniju debatu u republičkom parlamentu, kad je reč o poslanicima SNS.

“Teško je zamisliti da SNS sa ovakvim kadrom postane pristojniji i doprinese demokratiji. Ne mogu ni da zamislim kako bi izgledalo to da oni sada postanu nešto pristojniji. Sumnjam da od njih, ovakvih kakvi jesu, ima bilo kakve koristi za demokratiju. Na sledećim, nadam se, fer i slobodnim izborima videćemo koliko ih zaista podržava građana. Poslanici sa Studentske liste trebalo bi da nameću standarde u Skupštini, ali to neće biti lako jer se radikalska politika oduvek zasnivala na verbalnom nasilju. Mislim da će druge stvari mnogo lakše ići nego upristojavanje“, zaključuje Popović.

Kakvi su rezultati izbora

Podsetimo, “Studentska lista - Studenti pobeđuju” pobedila je na vanrednim parlamentarnim izborima. Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i agencije Ipsos, “Studentska lista” je osvojila 53 odsto glasova, a “Ujedinjena Srbija” 38,8 odsto. Lista “Faktor stabilnosti” Ivice Dačića osvojila je 2,2 odsto, “Autentična desnica” 0,9 odsto, a “Evropska Srbija” 0,3 odsto, te nisu prešle cenzus.

Poraz je prvi priznao sam Aleksandar Vučić, koji je procenio da je njegova lista dobila oko 1,7 miliona glasova, a Studentska lista oko 2,2 miliona.

“Nemamo mi konačne rezultate, mnogi će da budu iznenađeni, a vi ćete da shvatite koliko su neki lagali. Želim da vas obavestim na osnovu uzorka stratifikovanog, da je jasno da smo mi ove izbore izgubili. Pobedila je studentsko-blokaderska lista, imaće između 135 i 140 mandata, mi oko 105. Niko drugi nije ušao u skupštinu. Eventualno mogu da uđu Vojvođanski Mađari sa tri mandata, i sa jednim mandatom Albanci, i mislim SDA, nemojte me držati za reč. Dakle, mi imamo negde oko 1.720.000, govorim vam na osnovu uzorka, potpuno je nevažno. Oni imaju oko 2.200.000”, rekao je Vučić u nedelju uveče iz izbornog štaba SNS.

Raspodela mandata

Prema finalnoj projekciji na 100 odsto uzorka biračkih mesta CeSID i Ipsos, “Studentska lista” ima 141 od 250 poslaničkih mesta, što je dovoljno za samostalnu Vladu, dok će “Ujedinjena Srbija” imati 103 mandata.

Preostalih šest mandata pripada manjinskim listama: “Savez vojvođanskih Mađara” dva, “Albanska koalicija” dva, a bošnjačke liste "Rasim Ljajić - Ljudski" i “SDA Sandžaka” po jedan. Procene se razlikuju za po mandat ili dva, pa će konačnu raspodelu utvrditi RIK.

Skupština se konstituiše u roku od 30 dana od proglašenja konačnih rezultata. Predsednik države, a trenutno v.d. predsednika Ana Brnabić, predlaže kandidata za premijera nakon konsultacija sa predstavnicima izabranih lista i nakon što joj oni dostave dokaze da mogu formirati većinu. Kandidat ta premijera potom u Skupštini izlaže ekspoze i predlaže sastav svof kabineta. Određuje broj resora i imena ministara, a Vlada se potom bira većinom glasova svih poslanika, dakle sa najmanje 126 glasova. Ako Vlada ne bude izabrana u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine, predsednik raspušta parlament i raspisuju se novi republički izbori.