48
Poslanici Srpske napredne stranke, koji su prošle nedelje na sednici Skupštine Srbije TV N1 i Novu S označili kao antisrpske medije, strane plaćenike i domaće izdajnike, nisu tvorci te sintagme, ali su je obilato koristili funkcioneri Srpske radikalne stranke iz koje je upravo njihova partija nastala. Sagovornici portala Nova.rs, koji su u vreme ratnih devedesetih godina radili u nezavisnim medijima i objektivno izveštavali, neretko su bili na meti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, kao i članova njihovih partija, a za naš portal navode da takve poruke sada izriču oni koji žele da na scenu vrate duh devedesetih, koji žele još više diktature i još više torture.
Lider SNS Aleksandar Vučić rekao je da je poslanica njegove stranke pogrešila kada je TV N1 i Novu S nazivala antisrpskim medijima, stranim plaćenicima i domaćim izdajicama, tvrdeći da na tim televizijama na isti način govore o njemu.
Upravo je Vučić 90-tih godina na sličan način etiketirao nezavisne i slobodne novinare, koji danas za Nova.rs pričaju ko ih je sve na takav način označavao i kakve su posledice zbog toga trpeli.
Novinarka Gordana Suša navodi za Nova.rs da je sintagmu „strani plaćenici i domaći izdajnici“ prvo izgovorio Slobodan Milošević, pa su onda, po istom sistemu kao danas, „svi njegovi niži slojevi“, odnosno “pretorijanska garda“ i svi ispod njega „to ponavljali kao papige“.
„To sada isto rade, pa u tome i jeste sličnost. Mi smo se onda oslobodili. Najveće oslobađanje je bilo ’96. i ’97. Tada smo svi stavili bedževe na kojima je pisalo ‘ja sam strani plaćenik’. Imam ga i dan danas. Svi smo se sprdali sa tim. Činjenica je da se sve kumuliralo, dok nije postalo smešno“, dodaje Suša.
Ona kaže da je tih godina imala strahovite probleme, da su njoj i njenoj porodici upućivane pretnje smrću.
„Dala sam otkaz na televiziji. Prešla sam na Yutel, pa su imali dupli razlog za pljuvačinu“, dodaje Suša.
Ona navodi da uopšte nije naivno sada kada gledamo sednice Skupštine.
Smene nepodobnih novinara
Gordana Suša navodi da kada je Milošević došao na vlast u jednom danu on je smenio 350 ljudi – direktora raznih preduzeća, glavnih urednika…, odnosno svih nepodobnih ljudi koji su bili na važnim funkcijama, uključujući i medije.
„Tako je bilo i sa RTS-om, koji je stekao naziv TV Bastilja. Sam Vučelić je smenio 1.150 novinara da bi doveo podobne“, rekla je Suša.
„Čim oni ovo rade, oni planiraju neke druge stvari. Još više diktature i još više torture i, koliko ja vidim, Vučića uopšte ne zanima da li će ići u EU ili ne. On se opredelio za varijantu očuvanja sopstvene vlasti, plivajući dok može“, smatra Suša.
Švarm: Žao im što devedesete ne traju i dalje
Glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm navodi da je devedesetih godina, kao i danas, ta sintagma „domaći izdajnici i strani plaćenici“ bila namenjena prvenstveno svim slobodnim i nezavisnim medijima koji su se trudili da rade profesionalno i pišu istinu.
„Devedesete su prošle pre 20 godina, ali ta sintagma je opstala. Ko je koristi danas? Svakako oni kojima je žao što devedesete ne traju i dalje i koji žele da taj duh devedesetih ponovo vrate na scenu“, kaže Švarm.
Upitan kakve su posledice imali novinari kojima su upućivane poruke da su „strani plaćenici i domaći izdajnici“, on navodi da nikome od tih ljudi nije bilo lako.
„Oni su bili vređani, imali su brojne probleme, a na neki način su bili proglašeni za građane drugog reda. I na kraju kada pogledamo da je i Slavko Ćuruvija, koji je ubijen na Uskrs 1999, bio proglašen za stranog plaćenika i domaćeg izdajnika, jasna je konsekvenca svih tih sintagmi koje se upućuju“, ističe Švarm i dodaje da je to bila jedna režimska sintagma, koju su najviše upotrebljavali članovi SRS i SPS-a.
„Danas vidimo da tu sintagmu upotrebljavaju opet uglavnom članovi SNS koja je nastala upravo iz SNS“, kaže on.
Švarm navodi da postoje dva razloga zašto se ta sintagma ponovo koristi.
„Prvi razlog je da se odvrati pažnja građanima od katastrofe sa koronom i kolapsa zdravstvenog sistema, pa se onda na neki način u jednopartijskoj Skupštini simulira neka vrsta političkog života, optužuju se ljudi, mediji… na takav način se pravi veštačka drama i odvlači pažnja. Drugi razlog je što brojni građani vide da se sve oko njih gotovo urušava i žele se zastrašiti građani koji kritički posmatraju stvarnost da paze šta govore, da ne bi tražili odgovornost“, kaže Švarm.
Vlajić: Nije postojao ozbiljan novinar, a da nije bio meta napada
Đorđe Vlajić, koji je u to vreme bio dopisnik BBC, kaže da su tokom 90-tih korišćeni razni atributi za sve neprijatelje, odnosno protivnike Miloševićevog režima.
„Paralelno su političari koji su pripadali vladajućoj nomenklaturi – SPS i radikali, ne birajući reči, vređali sve one koji su smatrali protivnicima vlasti. To su uvrede iz istog miljea, s tim što se sada promenila generacija političara koja se bavi tim. To su sada novi kadrovi presvučenih radikala, odnosno SNS-a“, ističe Vlajić.
On kaže da ne postoji novinar koji se ozbiljno bavio svojim poslovom devedesetih, a da nije na neki način bio meta napada.
„U to vreme je to nekako ostajalo u senci tih svakodnevnih političkih prepucavanja, pa lične sudbine ljudi nisu bile previše tema kojima se javnost bavila. Jednostavno, tada su ključne mete bili novinari B92, Danasa, ANEM-a, RTV Pančeva i mi koji smo bili dopisnici stranih medija”, dodaje Vlajić.
On kaže da je bio uznemiravan direktno, posredno, da su zvali njegovu porodicu, uznemiravali mu ženu i decu.
„Pošto sam bio dopisnik BBC uživao sam neku vrstu pojačane zaštite kuće za koju radim. Iza mene je u tom momentu stajao BBC, a predstavnici vlasti osim verbalnih upozorenja nisu išli dalje“, navodi Vlajić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
